PERSIJANSKA DRŽAVA[left][/left]

Nastanak države:

Persijaska plemana potiču iz iranske visoravni, njihov uspon na istorijskoj pozornici počinje oko 6 veka pre nove ere kada će se oni ujediniti. Pod vođstvom Energičnog vladara Kira Persiajnci su porazili Asirci i zauzeli njihovu prestonicu Ninevu. Što je označilo kraj Asirskg carstva i pojavu novog Persijsko koje će trajti sve dok ih Aleksandar Veliki ne bude srušio 331 godine pre nove ere. Puna dva veka Persija je bila najveća sila na svetu, pokrivla je najveću teritoriju ali i imala najrazličitiju strukturu stanovnika.

Početko VI veka Kir je osvojio Mesopotamiju, Malu Aziju i istočne obale Sredozemnog mora. Naslednik, Kambizo osvoio je 525 godine pre nove ere Egipta, čime je okončao doba ekspanzije Egipatske kulture na starom istoku.
Persijancima nije bilo dovljno što su jedani od najlepših gradova starog sveta bili njih, Vavilon i Suza oni su hteli da izgrade svoju prestonicu i u tu svrhu odbarali su mesto na samom istoku, naistočniju tačku carstva i podigli velelepi grad Persenapolis, danas je on samo ruševina ali je nekada bio centar sveta,  čijom centru je dominirala imozantna građevina kraljevska palata sigurno najlepše zdanje starog sveta, sa stupovima i do 30 m visokim. Jedan od razloga podizanja palate je da se poraženim narodima pokaže moć Persije i njenih careva. Jer kada bi podanik dolazio pred cara morao je da prođe kroz aleju stubova, visoki kao što sam rekala i do 30 metara što je svakom pkoje  prolazio tim putem  davalo osećaj niže vrednosti i umanjenosti, pred carem te palate. Pred samom persijom. Pred novim svetskim poretkom.
Persijski carevi su najviše ratovali sa Grcima, koje su ostali jedina narodi starog sveta koji Persijanci nisu porazili, a Helada jedino mesto u kome nije dominrala persijka kultura. Moćno carsvto sa istoka je početkom V veka pre nove ere uspelo da osvoji Malu Aziju a sa njom i Grče gradove Efes, Milet, halikarnas i druge. Poštovajući slobodu iznad svega Grci su podigli ustanak - Jonski 499 god. p.n.e.  pored toga što je ustanak surovo ugušen Persijski car Darije navode iz osvete poveo je napad na Grčku, Dve vojske sastaće se na Maratonskom polju 490 god p.n.e. gde će Grci odneti pobedu.
Međutim Persijanci nisu odustajali tako lako oni će pod novim carom Kserksom povesti novu invaziju prvu bitku kod Termopilskog klanca 480 godine pre nove ere,  oni su dobili ali  njihova pobeda neće biti ta koja će biti upamćena već veličanstvena hrabrosti Spartanikog kralja Leonide.  Borbe kod Termopilskog klanca prestavljaju vrhunac spartanskog učenja i načina vladanja- Hrabrost 300 vojnika iz Sparte opevana je  u mnogo brojnik delima; napomenućemo sa najnovije pre svih čuveni film-„300“ ( čuvena rečenica – mi smo Spartanci), kao i knjiga Stivena Presfilda „ pod Ognjenom kapijom ( nije da je hvalim ali čitajuči poslednji 50 strana knjige čitalac želi da bude sa Spartancima bezobzira na ishod bitke).
Porazaom Spartanaca  Grci su dobili vremena da se pripreme i spremni dočekaju Presijsku vojsku. Na spomeniku poginuli Spartanslim vojnicima stoji:
« Putniče, kada dođeš u Spartu, javi da smo ovde pali pokoravajući se njenim zakonima».

Značjen bitke:
   480. god.p.n.e- bitka kod Artemisiona
   480 god.p.n.e.- bitka kod Termopilskog klanca
   god.p.n.e- bitka kod Plateja
   479 god.p.n.e- bitka kod Salamine pomorska bitka.
   479 god.p.n.e-  bitka kod Mikala
   466 god p.n.e- bitka kod Eur' medant

 Pobedom kod Salamine 480 godine Persijanci su oterani iz Grčke. Međutim to nije bio kraj sukoba, makedonski kralj Fili II uzeće ove ratove kao uzrok za invaziju jer su gradovi u Maloj Aziji i dalje ostali Persijski. Međutim Filip II nije doživeo invaziju već je bio ubijen nekoliko dana pred početak sukoba umesto njega istoriju će napisati njegov sin Aleksandar Makedonski.
Sukob je počeo kao osvajanje nekada Grčki polisa u Maloj Aziji a završiće porazom Persije i definitivnim krajem jedne imperije. Persijeski car Darije III smatrao je Aleksandar potpuno navažnim tako da je on nesmetao mogao da prodru u persijsku zemlju i osvoji deo po deo.
Možemo surovo suditi Darijevovoj  ne zainteresovanosti za Aleksandrovu ekspediciju, je on je imao samo 30.000 vojnika, to je bilo kao da ideš u lov na lava samo sa nožem, nije zaista postojalo razloga da se veliki car brine zbog želja i ambicija jednog dečaka. Njegovi sertapi su trebali biti u stanju da zaustave okupatora. Da je invaziju predvodio bilo ko drugi Darijevo ponašanje bi bilo opravdano, i svet bi danas izgledao drugačije ali Aleksandar je bio vođa, i on nije znao kako će da sruši Persiju i pre nego što je prešao Helspont. On je sve odluke donosio uz put tokom operacija i car Darije nije mogao da predvidi šta će da uradi. Sve do odlučujuće bitke kod Gaugamele 331 godine pre nove ere, bitke u kojoj je potpuno došao do izražaja genijalnost mladog vojskovođe Aleksandara i kukavičluk persijskog cara Darija.
 Bitci kod Gaugamele u kojoj je učestvalo 40.000 vojnika na strani Aleksandra i 250.000. vojnika na strani Persije. u toku bitke Aleksandar se pokazao izuzetno promišljen i smiren i odličnom taktikom uspeo je da porazi cara Darija koji je u jednom momentu pobegao. Aleksandrovi pomoćnici i savetnici su predlagali noćni napad ali je to Aleksadar odbio smatrajući da :»Nisam prošao čitavu Aziju da bi ukrao ovu pobedu»,on je hteo prvu borbu koja će ostati u sećanju vekovima posle.

Jedini svedok moćme sile je Persenalpolsa koga je Aleksandar spalio 330 godine pre nove ere kako bi Persiajncima dokazao da je on najmoćni čovek na svetu.

Upravljanje državaom:

Persija je bila najočiti primer istočnjačke depotije u kojo je glavni gospodar bio car on je bio vlasnik sve zemlje i najveći sudija on je ujedno bio gospodar vojske i glavni komadant, svi ostali su mu bli potčinjeni. Persija je bila podeljena na  pokarajine sertapije:
•   Lidija,
•   Karija,
•   Kapadokija,
•   Egipat,
•   Asirija,
•   Medija,
•   Armenija,
•   Hirkanija,
•   Baktrija,
•   P endžap,
•   Gedrozija.

Sertapi su bili kntrolisani od strane « oči i uši cara» koji su špijunirali i kontrolisani kako bi car znao kome da veruje.
 Persija je bila trgovačka zemlja koja je sa svim poznatim svetom razvijala dobre trgovačke veze, i sa Grčkom iako je sa njom već deo vremena ratovala. Persija je vladala ogronom teritorijom gotovo 200 godina, bila je konstantna pretnja Grčkoj i njenoj ne zavisnosti. Zato je 334 godine pre nove ere Aleksandar kralj Makedonoje poveo vojsku u cilju osvajanja grčki gradova u Maloj Aziju.
.

Religija:

 Prema predanju osnivač religije drevnih Persijanca je ZARATUSTRA. On je tvrdio da su odvija stalna borba između ORMUZA koji je bog dobra i ARIMANA, boga zla. On je propoveda da u borbama učestvuju i ljudi oni koji su vredni učestvuju na strani dobra a lenji pomažu Arimanu. Čime se tačno vidi način na koji su stari narodi primoravali svoje siromašne slojeve da rade i da budu poslušni. Persijanci su takođe verovali i u boginju svetlosti Mitru.

PERSIJSKI CAREVI:

car: Kir                                                                           558-529 god.p.n.e.
car: Kambizo                                                                529-522 god.p.n.e.
car: Darije I                                                                  522- 486 god.p.n.e.
car: Kserks I                                                                  486-465 god.p.n.e.
car: Artakserks I                                                          465-424 god.p.n.e.
car: Darije II                                                                  424-405 god.p.n.e
car: Artakserks II  Oras                                                405-359 god.p.n.e

car: Artakserks III                                                        359-336 god.p.n.e.
Carica: Sisigambida
car: Darije III Kodomon                                               336-331 god.p.n.e
Carica Statira
car: Aleksandar Makedonski                                      331-323 god.p.n.e

kraljica Roksana                                                            323-305 god.p.ne.                Aleksandar IV
ubijeni u Grčkoj od strane Ksandera ali uz saglasnost Aleknsadrovi prijatelja, nekadašnji saboraca.

Kraj carstva

Odakle si ovo kopirao kad ima ovoliko "progutanih" slova...

seminarski rad koji je dobio pohvalu za sve samo ne za gramatiku...

Гледајући те велике цивилизације Персијанци су једна велика непознаница. Мање-више их сви памте по томе што су пукли од Грка, кад су напали и кад су били нападнути.

Persijanci su komplikovani za  razumeti, ogromno prostranstvo- toliko razliciti naroda- toliko razlicitih tehnika ratovanja i svaki put su gubili kada bi se nasli na bojnom polju nasuprot Grka. ili mozda  Persijsko carstvo nije nikad bilo toliko moćno vec samo ogromna konfederacija raznih naroda čija organizacija stajala na staklenim nogama. možda su samo Grci radi uveličavanja svojih pobeda preuveličali značaj Persije. Kraljevstva koja su nastala na istoku posle pada Persije nisu bila toliko prostrana niti su  unutar svojih granica imali toliko razlictih naroda...Persija po meni nije civilizacija već tvorevina osvajačkiih poduhvata Kira Velikog i njegovih naslednika...koja se raspala prvi put kada se sukobila sa bolje organizovanom iako manjom silom.

Не мислим да им је организација била на стакленим ногама.Једине веће кризе су биле везане за династичке борбе,а чак ни оне нису ни најмање поцепале царство.

Већина источњачких деспотија је једноставно падала под инвазијом народа са супериорном техником ратовања.Тако су и Асирци створили царство,па поклекли пред Персијанцима,ови под Македонцима,а хеленистичка царства пред Римљанима.