Srpski manastiri
nisu ni postojali!
Crkva, Ministarstvo kulture i Republički zavod za zaštitu spomenika protestuju pred Donatorsku konferenciju o zaštiti "Kosovskog nasleđa" 13. maja

U Republičkom zavodu za zaštitu spomenika održana je pres-konferencija povodom zaštite srpskog duhovnog nasleđa na Kosovu, na kojoj su saopšteni porazni rezultati "obnove" koju je međunarodna zajednica sprovela od martovskog pogroma.

Prema rečima vladike raško-prizrenskog i kosovsko-metohijskog Artemija, u Đakovici su sve ruševine srpskih manastira samo raščišćene, a izveštaji dve komisije Uneska koje su posetile Kosovo tokom marta i aprila prošle godine, svode se na predloge za ograđivanje demoliranih crkvenih objekata, sadnju stabala i perfidno uklanjanje svakog dokaza da su srpski manastiri i postojali. Raško-prizrenska eparhija, uz punu podršku Ministarstva za kulturu i Republičkog zavoda za zaštitu spomenika, apsolutno ne pristaje na uslove i prioritete obnove porušenih svetinja koje propisuje Međunarodna zajednica.

Štaviše, i Unesko i Međunarodna zajednica insistiraju na preimenovanju srpskog nasleđa u "vizantijsko nasleđe" ili "nasleđe na jugoistoku Evrope", pa "Kosovsko nasleđe" (i reč Metohija je odavno precrtana) čime se briše činjenica da je Srpska pravoslavna crkva vekovni vlasnik porušenih crkava i manastira.
- Mi ne možemo prihvatiti odvajanje crkve od naroda, niti dozvoliti da obnovu vode oni koji su rušili naše manastire - naglasio je vladika Artemije.

Na Internetu se pojavilo čak i rešenje za Kosovo, čiji je potpisnik grčki profesor i balkanolog Evangelos Kopus, koje predviđa osnivanje monaške zajednice na Kosovu, tipa zajednice na Svetoj Gori.
- Srpska država je prisutna na Kosovu samo preko Srpske pravoslavne crkve i stvaranje duhovne zajednice takvog tipa praktično znači prepuštanje Kosova Albancima. Raško-prizrenska eparhija nema nameru da se povinuje prioritetima i uslovima o kojima bi odlučivale privremene institucije vlasti na Kosovu (koje su potpuno albanske), jer one ne poseduju čak ni stručni kadar sposoban da izvede restauraciju - kaže vladika Artemije.

On ključni problem vidi i u globalizaciji spomenika. U emisiji o radu druge Uneskove komisije, prikazanoj na francuskoj televiziji, prikazano je samo sedam od 150 oštećenih crkava kojima je dodeljen status prvog ranga. Na osnovu njihovog ulaska na listu svetske baštine, biće zapostavljeno saniranje 143 spomenika srpske duhovnosti. Komisija predlaže da se ovi manastiri pretvore u arheološka nalazišta!

Unesko čak insistira da se u obnovi manastira angažuju radnici službe zaštite Republičkog zavoda za zaštitu spomenika, s tim da izveštaje o svom radu ne mogu podnositi Zavodu. Time bi se negirale sve dosadašnje ingerencije Zavoda.
S. Đ. M