Proizvodi se kreiraju u fabrikama, a brendovi u svesti potrošača. Mnogo je važnije kako korisnik doživljava uslugu/proizvod/kompaniju, nego šta ona zaista jeste. Na tržištu borbu ne vode proizvodi, već brendovi, ne karakteristike, već percepcije. Percepcija je realnost.

Ne samo da karakteristike proizvoda nisu presudne pri donošenju odluke o kupovini, već ih ljudi često uopšte i ne znaju, jer oni ne kupuju proizvode već brendove. Ne verujete mi? Evo malog eksperimenta…

Zamislite pustinju Nevade. Podne je. Sunce prži iz sve snage, a ono malo flore i faune što je i postojalo, spržila je radioaktivnost. Dakle, jedna vrlo vrela i potpuno pusta pustinja… Zamislite sebe u njoj. Teturate već nekoliko sati tražeći spas iz te situacije. Ironijom sudbine, kod sebe imate sedam zlatnika, ali ni kap vode. Pogled vam se muti u potrazi za bilo kakvom tečnošću koja bi nadoknadila onu koja nemilice isparava iz vas. Odjednom nailazite na čudnu spodobu, ili bar vama tako izgleda. Kao da je pobegao iz nekog od filmova o “pobesnelom Maksu”. Ili nekog od Hermanovih stripova… Iz njegovog pravca začujete vrlo dubokim glasom postavljeno potpuno suvišno pitanje “Da li si žedan?” “O daaa, daa, da!!!” pomislite u sebi dok vam grlo ispušta samo suvo krkljanje… “Imaš sreće prijatelju” nastavlja on, “Ja trgujem napitcima. Šta bi želeo?” “Šta bih želeo?” pomislite, “Pa bilo šta…”

Hmm… Bilo šta? Promislite dobro pre nego što poželite, jer možda vam se želja i ispuni… 

U situaciji kad prihvatate “bilo šta” za piće, on vas pita:

- “Da li bi želeo malo fosforne kiseline?”
- “Možda radije natrijum-ciklamat, sa aspartamom?”
- “Ili ti više odgovaraju glicerolski estri smole drveta, sa malo tartrazina?”
- “Možda malo kalijum sorbata sa dodatkom karuba gume?”
- “Ili ti se više sviđa natrijum benzoat?”
- “Imam i ortofosfornu kiselinu sa acesulfamom k…”

To je već suviše za vaš napaćeni organizam. Dok vam se svest polako gasi, kroz glavu vam prolazi “Zar tako glupo da umrem… od žeđi… pred nogama ovog što mi nudi kiseline i smole… a mogu da kuppp…”…

U stvari, ponuda je bila sjajna, samo što vam je čudni putnik pričao o karakteristikama proizvoda, umesto da vam ponudi brendove. Jer u njegovoj ponudi su bila sledeća pića:

- Coca Cola
- Coca Cola Zero
- Fanta exotic
- Fanta orange
- Sprite
- Pepsi Max

Ali ko bi to pomislio…?! Jer, svi čitaju onu stranu nalepnice na kojoj je brend. Onu drugu, sa sastavom, niko ne čita…

Napomena: Autor ovog odlicnog teksta je Predrag Pedya Milicevic ciji blog mozete citati na: http://pedyamilicevic.wordpress.com/

svest ljudi polako ide ka nekom visem nivou, a to je poznato i velikim kompanijama. Danas ljudi citaju sastave, etikete i upozorenja mnogo vise nego ranije, i za to je zasluzan opet neki drugi marketing.

Јесте, ја прочитам, закључим да нема кофеина и одем до следећег освежавајућег напитка...

meni je to vidljivo recimo na primeru zenskih dezodoranasa, uglavnom su zene pocele da citaju sastav dezodoransa i ukoloko sadrzi aluminium, one ga ne kupuju, sto je neverovatan napredak u odnosu na vreme kad marketing o raku dojke nije maltene ni postojao

Али се зато нико не обазире на упозорења на цигаретама 

to je drugo, pusenje je strast i navika, a odnos pusaca prema cigareti je bolestan. Celokupna realnost se baca u kos, a daje se prednost zelji, tacnije vestackoj potrebi. Ja to potpuno razumem, iako je za svaku osudu 

dok dezodoranski nisu potreba, oni su vise stvar izbora, pogotovo u stotinama razlicitih oblika i namene, pa ipak, i dalje ogromna vecina zena kupuje anti-perspirante    pa ipak i to moze da se svrsta u neku vrstu potrebe, "ne smem da se osecam na znoj" ili "ne sme da mi propusti znoj na bluzu" i onda se bez pitanja i razmisljanja uzimaju preparati koji provereno stete organizmu

Мада ја увек бирам оне на којима не пише ништа за потенцију... 

Tребало би да је већ донешен, или је у процедури у ЕУ закон по ком би на свакој прехрамбеној намирници и напитку морало да буде написан нутриционистички састав и енергетска вредност, као и упозорење на могуће штетне последице конзумације, ако постоје. Такође неће смети да стоји натпис "здрава храна", или од овог призвода ћете бити мршавији, здравији, јачи итд., уколико то није научно доказано.

Е, сад, колики је уплив моћних компанија у донешење оваквих закона, видећемо. Примећујем да се код нас поштују ови прописи више него раније, али и даље далеко од онога што би било прихватљиво, а и даље се "масно" лаже, или узимају произвољне вредности и у погледу састава и у погледу могућих ефеката по конзумента, тј нас.