Pentagon razmatra mogućnost formiranja "odreda smrti" za Irak
Na redu su ciljana
ubistva vođa pobune
Eskadroni smrti ne postoje kao vojna formacija, a eliminisanjem lidera gerilaca bave se specijalne jedinice koje su već u Iraku

Nedeljnik Njuzvik je u subotu objavio da Pentagon intenzivno razmatra mogućnost formiranja "odreda smrti" koji bi ubijali pobunjene iračke sunite ili ih privodili na tajna mesta radi ispitivanja.

U tekstu pod naslovom "Salvadorska opcija", novinari Majkl Hirš i Džon Beri navode da bi Pentagon u Irak slao timove specijalnih snaga koji bi obučavali iračke odrede, najverovatnije probrane kurdske borce, a da je nejasno da li bi oni ubijali ili hvatali pobunjenike radi ispitivanja na tajnim mestima.
- Svi se slažu da ovako više ne možemo. Moramo nekako da pokrenemo ofanzivu protiv pobunjenika. Sada smo u defanzivi i gubimo - kazao je neimenovani visoki oficir novinarima Njuzvika.

Sama činjenica da Pentagon razmišlja o takvom načinu borbe govori o tome koliko su američki ministar odbrane Donald Ramsfeld i njegovi ljudi nemoćni da razreše pandemonijum u Iraku, za čije su stvaranje i sami odgovorni. Dosadašnji učinak operacija američke vojske protiv iračkih pobunjenika bio je gotovo nikakav.

Primera radi, Amerikanci su u napadu na Faludžu novembra prošle godine likvidirali 1.200 iračkih pobunjenika. Za to vreme je druga grupa pobunjenika zauzela Mosul - pokupili su kompletno naoružanje iz svih šest policijskih stanica, a pet hiljada policajaca, koji rade u tim stanicama, "oterano" je bez ijedne žrtve. Sve što su izgubili u Faludži, gerilci su trostruko nadoknadili u Mosulu.

Promena taktike
   
      

Loša taktika

Većina analitičara smatra da je propao pokušaj "irakizacije" američkog rata u Iraku, to jest uvođenja domaćih snaga u borbu protiv pobunjenika. Mada su američki zvaničnici tvrdili da su u Mosulu "slomili kičmu" iračkim pobunjenicima, mnoštvo "požara" po celoj zemlji dokaz je da gerilci nisu uništeni, već da su se samo preorijentisali. Rezultat njihove borbe je više od 10.000 ranjenih i nešto manje od hiljadu i po ubijenih američkih vojnika od početka rata. Više od polovine ranjenih nije sposobno da se vrati na dužnost.
      
      
      
   

- Pre svega, ne postoji vojna formacija koja se zove "odred smrti". To je uslovni novinarski naziv stvoren u Latinskoj Americi za paravojne organizacije koje su režimi nekih zemalja ili druge zainteresovane strane, kao što su biznismeni i narko karteli, stvarali radi postizanja svojih ciljeva - objašnjava za Glas javnosti Aleksandar Radić, vojni komentator.

- Vojska SAD u Iraku se bori protiv gerilaca koji odlično poznaju teren. Većinom su to Iračani, mada ima i stranaca. Oni imaju logistiku - domaće jatake, mogućnost da se slobodno kreću po terenu, da dobijaju obaveštajne podatke, što govori o tome da uživaju visok stepen podrške kod lokalnog stanovništva. Jedna klasična oružana sila ne može konvencionalnim sredstvima da se izbori sa gerilom i Amerikanci se iscrpljuju jureći za pionima. Jedini način je eliminacija vođa gerilaca, što je sistem koji se u mnogobrojnim primerima u svetu pokazao kao najuspešniji - kaže Radić.

Prema njegovim rečima, takvim poslovima svuda u svetu bave se jedinice specijalne namene.
- Nije reč o promeni sastava jedinica na terenu, već o drugačijoj taktici. Nagomilavanje konvencionalnih jedinica znači stvaranje većeg broja ciljeva za gerilce, a ne rešenje. Rešenje je formiranje namenskog naoružanog sastava, koji bi dobio zadatak da eliminiše lidere gerilaca.

Englezi su u tome do sada bili najuspešniji. Rusi su imali sličnu situaciju u Čečeniji onog trenutka kada su se odlučili za taktiku održavanja poretka. Težište su stavili na eliminaciju lidera i ta taktika se pokazala kao uspešna. Problem je u tome što nisu držali kontinuitet i gerilci su nastavili s napadima, ali ne kao ranije. Sada čečenska gerila napada povremeno, a u Iraku svakog dana - navodi Radić i dodaje da američka armija ima Združenu intervidovsku komandu specijalnih snaga, najbrojniji i najsloženiji mehanizam na svetu.
- Oni su već prisutni u Iraku - kopnene "zelene beretke", mornaričke "foke" i ostali - a sada bi se preusmerili na eliminaciju pobunjeničkih vođa - dodaje on.

Hirš i Beri pišu da je reč o opciji koja korene vuče iz tajne strategije koju je administracija američkog predsednika Ronalda Regana koristila protiv levičarske gerile u Salvadoru početkom osamdesetih godina prošlog veka. Tada su gerilci bili na najboljem putu da pobede, pa je američka vlada osnivala ili podržavala "nacionalističke" snage u koje su, navodno, bili uključeni takozvani odredi smrti, čiji je zadatak bio da love lidere pobunjenika i njihove simpatizere.

Pobunjenici su bili potisnuti, a većina američkih konzervativnih političara smatrala je da je taktika bila uspešna, bez obzira na to što je stradao veliki broj civila. Hirš i Beri posebno skreću pažnju na činjenicu da je Džon Negroponte, aktuelni američki ambasador u Iraku, u to vreme bio ambasador u Hondurasu, dakle jedan od američkih političara zaduženih za Latinsku Ameriku.

Tajni rat se zahuktava

S druge strane, novinar Džulijan Borger objavio je nedavno u britanskom Gardijanu tekst "Izrael obučava američke odrede ubica za borbu u Iraku", u kojem navodi da mu je izvor u američkoj vojnoj obaveštajnoj službi kazao da su izraelske odbrambene snage poslale u Fort Brag, bazu američkih specijalnih jedinica u Severnoj Karolini, konsultante koji su prethodno "obišli" Irak.

On tvrdi da su već tada američke snage u takozvanom sunitskom trouglu počele da primenjuju neke delove taktike kojom se izraelska armija bori protiv palestinskih ekstremista - ograđivanje centara otpora žicom - ali takođe navodi da će tajni rat u Iraku biti žešći sa približavanjem izbora.
- To je, u osnovi, program obuke za ubistva - kazao je Borgeru, dobro informisani bivši visoki zvaničnik američke obaveštajne službe. Pentagon je demantovao navode o obuci u Fort Bragu.

- Nova taktika američkih specijalaca u Iraku ne može se porediti ni sa akcijama u Latinskoj Americi ni sa strategijom Izraela. Amerikanci su u Salvadoru i Gvatemali dolazili u svojstvu savetnika ili su pružali podršku, a u Iraku su umešani na daleko višem nivou - oni su okupatori. U Izraelu specijalci kontinuirano vrlo sistematično koriste taktiku ciljanih ubistava, ali to je zemlja u kojoj su svi stanovnici vojska i koja je u drugačijem položaju nego SAD u Iraku.

Sadašnji način borbe američke vojske u Iraku očigledno je loš i zato je mnogo žrtava. Masovno nasilje u borbi protiv gerilaca - na primer, bombardovanje određenih oblasti - u savremenom svetu je nemoguće. Jedina preostala opcija je eliminacija lidera pobunjenika i ne bi iznenadilo da se Vašington opredeli za tu taktiku - zaključuje Radić.
Vesna Popović