Peko Dapčević
 
General-pukovnik Peko J.Dapčević

General-pukovnik Peko J.Dapčević je rođen 25. juna 1913. godine u selu Ljubotinu srez Cetinje, Crna Gora. Još kao gimnazijalac na Cetinju učestvovao je u dva štrajka, a kao učenik osmog razreda bio je uhapšen zbog aktivnog učestvovanja u manifestacijama napredne omladine i zbog toga je bio hapšen. Peko Dapčević je bio veliki patriota. Crnogorac u čijim venama teče Njegoševa krv, u kome ima crnogorskog čojstva i junaštva. Po završetku gimnazije upisao se na Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu i ubrzo, u svojoj dvadesetoj godini postao je član KPJ.Tri godine kasnije kasnije vratio se u svoj rodni kraj i kao član okružnog komiteta Partije radio na stvaranju i jačanju partiskih organizacija. U borbi protiv grupe fašiste Omiljena Milića, godine 1935. Peko Dapčević je bio ozleđen po glavi. U maju 1937. Peko Dapčević je otišao u Španiju da pomogne borbu herojskog španskog naroda koja je zadivljavala čitavi slobodoljubivi svet. Posle kraće obuke on je, kao borac-mitraljezac,bio u bataljonu "Dimitrov" 15. Internacionalne brigade. Na frontu Brunete, kod Madrida, ranjen je u glavu. Posle izlaska iz bolnice postao je politički delegat voda i ubrzo politički komesar čete.

Uskoro je u borbama ispoljilo svoje vojničke sposobnosti i postao komandir čete. Na frontu kod Ebra ponovo je ranjen u glavu, a 1938.ranjen je treći put u ruku.U raznim borbama (Kinto,Belčite i Kataloniju)ispoljio je visoke ratničke sposobnosti. Za kratko vreme postao je kapetan španske republikanske vojske. U Španiji se borio do kraja. Kada je februara 1939. godine posle poraza španske republikanske vojske sa ostalim dobrovoljcima prešao francusku granicu, čekali su ga koncentracioni logori. Reakcija Francuske bacila ga je,zajedno sa ostalim borcima internacionalnih brigada u koncentracioni logor-u Anželesu (Angeles). S grupom svojih prijatelja iz španije, grancuska ga je policija zatvorila u tvrđavu Koljure. U logoru je ostao do oktobra 1940. godine. Tada je Peko Dapčević sa Fadilom Jakićem dobio zadatak da pobegne iz logora i da organizuje bekstvo ostalih drugova. U vezi s tim on u aprilu 1941. odlazi na rad u Austriju, odakle organizuje bekstvo i prebacivanje drugova u domovinu. Odmah posle povratka u domovinu uhapšen je u Somboru i sproveden za Crnu Goru. Sa stanice u Nikšiću Peko Dapčević je pobegao. Sa drugovima iz svog ranijeg detinjstva Peko Dapčević se sastao u čuvenoj trinestojulskoj bici, u borbi na Košćelama (na cesti Cetinje-Rijeka Crnojevića) 1941 godine. Toga dana cestom je prolazio kompletno opremljen, upućen za istočni front, motomehanizovani bataljon italijanskih okupacionih snaga. Odred boraca iz opštine u kojoj se rodio Peko poveo je naravnu borbu sa okupatorskim bataljonom. Borba je počela u rano jutro i postojala sve žešća i sve neizvesnija. A onda se, odjednom , od boraca sa jedne i druge strane druma proneo glas "Došao je Peko!". Borci su postali još smeliji i zajedno sa Pekom zasuli bombama okupatorski bataljon, jurišali, i do noge ga potukli.

Od tada Peko se nije odvajao od jedinica koje su neustrašivo i nemilosrdno tukle okupatora. Peko Dapčević je učestvovao u rukovođenju ustankom u Crnoj Gori. U septembru 1941. imenovan je za člana Glavnog štaba Crne Gore i člana Vrhovnog štaba. Na svoj Lovćenski partizanski odred Peko Dapčević je prenosio svoju neustrašivost, odlučnost i bogato iskustvo stečeno u Španiji. Nalazio se uvek tamo gde je bilo najteže i najozbiljnije i ličnim primerom i hrabrošću visoko podizao elan svojih boraca. Sve do maja 1942.godine vodio je borbu u Crnoj Gori, a tada postao komandant Glavnog Štaba za Crnu Goru. Tad je imao čin majora, ali pošto tada još nisu bili ustanovljeni činovi NOVJ i POJ, imao je samo oznaku komandanta Štaba.

Izvor: Wikipedia