Pekao pustinjsko jagnje za pukovnika Gadafija

Niški kafedžija Stanko Anđelković kulinarskim umećem zadivio "velikog libijskog vođu"

Niški restoran "Ridžent" početkom februara priuštio je svojim gostima jedinstven doživljaj, proslavu arapske Nove godine. U atmosferi hiljadu i jedne noći gosti su uživali u pogledu na zanosne obline trbušnih plesačica, mezeteći orijentalne specijalitete. Za praznični meni bio je zadužen Nišlija Stanko Anđelković, koji je dvadeset godina proveo u Libijskoj džamahiriji pripremajući đakonije za tamošnji društveni krem, uključujući i velikog vođu Moamera el Gadafija.

- U Libiju sam otišao posredstvom Medicinskog fakulteta kao specijalista dijetetičar nutricionista. Karijeru sam počeo u bolnici u Zuari, nastavio u Žmelju, gde sam dobio visoko profesionalno priznanje, zvanje supervizora, koje mi je omogućavalo da u svako doba uđem u sve bolnice u Tripoliju i prekontrolišem sve što se iznosilo pred bolesnike - počeo je priču Anđelković. Vrsnog kuvara zapazio je ondašnji libijski ministar zdravlja dr Bagdadi Ali Mahmudi, pa je umesto bolesnicima, Anđelković sve češće pripremao trpezu za političare.

- U to vreme upoznao sam Gadafija, koji je počeo da koristi nekoliko vila u blizini bolnice u kojoj sam radio. Poznanstvo sa njim za mene je bio izuzetan doživljaj jer sam ga znao kao izuzetnog prijatelja našeg naroda. Iznenadilo me je to što je reč o veoma pristupačnom čoveku. Sećam se da se sasvim iznenada pojavio u bolnici. Jedan moj prijatelj i ja smo nešto radili. Kada smo se okrenuli, ugledali smo Gadafija. Ukočili smo se od iznenađenja, ali se on osmehnuo, prišao nam i ljubazno se pozdravio - seća se Anđelković. Nastojeći da ugodi visokoj klijenteli, Anđelković je lično kupovao namirnice za pripremanje đakonija, pa je morao da nauči i arapski jezik.

- Veoma je važno izabrati dobre namirnice da bi jelo postiglo željeni ukus. Gadafi je naročito voleo punjeno jagnje, a kada bih za njega kuvao nije mi bilo teško da odem u pustinju i pazarim od tamošnjih nomada, jer su njihova jagnjad vrhunskog kvaliteta. Pripremanje ovog jela podrazumeva izuzetnu veštinu pošto se moraju izvaditi kosti, a da se ne ošteti ni koža ni meso.

Zatim se jagnje napuni mešavinom pirinča, povrća i mesa, kao i specijalnih orijentalnih začina - objasnio je Anđelković. Međutim, kako je naveo, pored orijentalnih jela, u Libiji se veoma rado jedu i srpski gastronomski specijaliteti, naročito roštilj.
Anđelković se u domovinu vratio iz porodičnih razloga, ali je u Libiji ostavio brojne prijatelje i poštovaoce svoga rada.


Izvor: Glas Javnosti \ D. K.