Karići tuženi Strazburu

Vlasnik leskovačke kompanije „Koka hibro komerc“ Jovica Aleksić tužio je Evropskom sudu u Strazburu kompanije u vlasništvu porodice Karić, BK telekom i „Juma“, zahtevajući 550 miliona dinara odštete zbog nerealizovanog ugovora.

Aleksić je novinarima rekao da je u desetogodišnjem sporu sa Karićima sudskim veštačenjem dokazano da te kompanije duguju oko 6,5 miliona evra firmi „Koka hibro komerc“ i da je dug u međuvremenu uvećan na 13 miliona evra.

Aleksić priprema, istovremeno, i tužbe protiv države i PTT, koje optužuje da su ga falsifikatima finansijski uništile i ugrozile mu zdravlje.

Karići su, prema njegovim navodima, preko „Jume“, koja se nalazila u sastavu BK telekoma, sklopili ugovor o zajedničkom ulaganju sa „Kokom“, sa prozvednim kapacitetima od 800.000 brojlera godišnje. Obavezali su se da ulažu novac i redovno obezbeđuju hranu za živinu, ali ugovor nisu ispoštovali, pa je preko noći, po nalazima veštaka, uginulo oko 200.000 brojlera.

Usledio je sudski spor pred Trgovinskim i Vrhovnim sudom u Beogradu koji su presudili u korist Aleksića, kao i jednomesečna blokada žiro-računa BK telekoma, a potom i zahtev Karića za reviziju presude.

- Zahtev su podneli u petak, a već u ponedeljak sudija izvestilac ukida presudu i predmet vraća Trgovinskom sudu. Postavlja se pitanje kako je sudija za dva dana mogao da pregleda preko 800 kucanih strana ako se ima u vidu da u toj instituciji predmeti stoje i po dve godine - pita se Aleksić.

U ponovljenom veštačenju od strane Zavoda za sudsko veštačenje iz Novog Sada i komisije veštaka iz Beograda, dug Karića utvrđen je na 550 miliona dinara zaključno sa 31. decembra 2001. godine.

- Tu sada nastaju zakulisne igre. Deset puta su Karići tražili izuzeće sudija i pet puta su se tokom ponovnog suđenja promenila veća. Predmet je na kraju dospeo do sudije Koste Stefanovića kod koga sam ranije vodio spor protiv Karića za dug od 400.000 maraka na ime neplaćene isporučene robe, ali sam ga povukao 1997. godine, budući da je on bio obuhvaćen ovom drugom tužbom. Sudija, međutim, nije uvažio rešenje o povlačenju tužbe, pa je spojio oba predmeta - objašnjava Aleksić.

Predmet je kasnije šetao od jednog do drugog sudije dok nije dospeo u ruke Vere Marković koja je, prema pokazanim papirima, odbacila drugu tužbu, uz obrazloženje da po istom predmetu već teče parnica, opet ne uvažavajući činjenicu da je tužba povučena.

- Ta presuda je mom advokatu Nebojši Pavloviću iz Beograda bačena u sanduče nakon isteka roka za žalbu, a njegov potpis o prijemu pošiljke falsifikovan, što je utvrđeno veštačenjem. Vrhovni sud je kasnije odbacio našu žalbu, pozivajući se na neblagovremeno reagovanje. Pre mesec i po dana podneli smo zahtev za reviziju, ali odgovora još uvek nema - pokazuje Aleksić hrpu papira.

U pokušaju da čujemo i drugu stranu, kontaktirali smo s Bogoljubom Karićem, jednim od suvlasnika BK telekoma, međutim rečeno nam je da je na službenom putu.
Milica Ivanović

Pa dobro, Anea, ti rece da si pravnik. Razumem da hoces da objavis zanimljivosti, ali zar u nekim slucajevima ne osecas da treba da das komentar?

Prepostavljam da ti je i onda kad prenosis ovakve "vesti" sve vreme jasno da Medjunarodni sud za ljudska prava u Strasbourgu ne sudi ni u kakvim privatnim neslaganjima, odnosno da tuzeni moze da bude iskljucivo drzava ili eventualno u malom broju posebnih slucajeva i medjunarodna kvazi-vladina organizacija tipa EU, OEBS, EFTA isl.

Kad su Karici postali drzava i na kojoj teritoriji se prostiru? Uzduz ili popreko?

1. U pitanju je Evropski sud za ljudska prava


Izvor: projekat ''Promocija ESLJP''


2. Ja se stvarno ne secam da postoji Medjunarodni sud za ljudska prava u Strazburu... Postoji Medjunarodni sud pravde, ali njegovo sediste nije u Strazburu, vecu Hagu

'Ajde, ajde, ne teraj mak na konac.

Nije Medjunarodni, nego Evropski = medjunarodni, tj. nadnacionalni.   

Pitao sam te zasto nisi prokomentarisala da se nikako ne mogu tuziti nikakvi Karici.   

nije to teranje maka na konac...
pravo je egzaktna nauka...
sto se tice sam tuzbe... svako ima pravo da je podnese, a tuzba moze biti odbijena ili odbacena...

Pravo jeste -- uglavnom -- egzaktno, narocito ovo istinsko, tj. "kontinentalno" pravo. (Precedentsko pravo i serijat nisu pravo u pravom smislu, iako se primenjuju u nekim zemljama.)

Medjutim pravo nikako nije nauka, jer nauka podrazumeva kao jedan od osnovnih postulata i eksperimente.

Cak i sociologija, psihologija, medicina vrse eksperimente (medicina ih doduse vrsi samo na "terminalno" obolelim koji potpisu zahtev, i naravno na zivotinjama).

Medjutim, priroda prava je takva da je nemoguce vrsiti pravne eksperimente. Promena zakona moze da bude drustveni eksperiment, ali u okviru samog prava eksperimenti se ne vrse. Upravo preskripcija sprecava otvorenost koju nude eksperiemnti.

Zato pravo jeste egzaktna disciplina, ali nikako i nauka. Uostalom ni mnogo sublimnija filozofija nije nauka u pravom smislu, premda jeste mnogo vise nauka od prava.