Lisičarka povećava otpornost organizma prema infekcijama respiratornog trakta
Pečurka sa ukusom kajsije



Najomiljenija gljiva među pečurkarima posle vrganja svakako je lisičarka, koja nosi latinski naziv Cantharellus cibarius, a što u prevodu znači „dobra za jelo“. Osim što je pravi delikates, lisičarka ima i lekovita svojstva. Ona sadrži osam esencijalnih amino-kiselina i vitamin A. U tradicionalnoj medicini Japana i Kine koristi se u lečenju noćnog slepila, upale očiju (oftalmije) i suve kože. Lisičarka povećava otpornost organizma prema infekcijama respiratornog trakta i jača imunitet.

Uzbuđenje pri prvom pronalaženju lisičarke za mnoge predstavlja vrhunac sezone - ne samo da divno izgleda, nego ima i divan ukus. Većina sakupljača čuva kao tajnu mesta na kojima bere ove pečurke, jer one iz godine u godinu rastu na istim mestima u velikim količinama. Važno je, međutim, da budete sigurni da ste pronašli pravu lisičarku. Klobuk joj je prečnika od dva do dvanaest centimetara. U početku ravan sa izlomljenim rubom, kasnije postaje talasast sa udubljenjem u sredini. Boja zna da varira od veoma svetle do duboko žute, pri čemu boja bledi starenjem. Ima čak primeraka skoro narandžaste boje.

Stabljika je duga od tri do osam centimetara, vrlo je čvrsta i zašiljena prema bazi. Žuti listići su tupi, uski, nepravilni i spuštaju se niz stabljiku. Žućkasto meso ima divan, blagi miris kajsija, što joj je još jedna važna identifikaciona karakteristika. Otisak spora je blede boje. Pronaći ćete je u svim šumovitim predelima koji imaju proplanke obrasle mahovinom. Rastu od ranog leta do kasne jeseni.

Za lisičarku mogu da se preporuče sve vrste čuvanja. Posebno je zanimljiva za čuvanje u začinjenom alkoholu zbog veoma mirišljavog ukusa, ali je jednako dobra ako se čuva u maslinovom ulju ili sirćetu, ili sušena. Važno je da lisičarke dobro očistite prilikom branja. Klobuke očistite četkom i obrišite ih vlažnom krpom ako je potrebno. Odsecite stabljiku i nemojte da dozvolite da imalo zemlje završi u korpi.

Lisičarke imaju dug rok upotrebe i mogu se neko vreme čuvati sveže u frižideru ili na hladnom, provetrenom mestu. Imaju izvrstan ukus i veoma su upotrebljive bilo da ih spremate same ili u mešanim jelima od pečuraka ili pak s mesom ili ribom. Takođe, daju divnu boju umacima i doprinose ukupnom izgledu jela. Probajte da pomešate dve vrste lisičarke: dobićete divno šareno jelo od divljih pečuraka, izuzetnog ukusa.

Izvor: Glas Javnosti