Ukoliko ne pazite šta jedete, na godišnjem odmoru ćete najpre postati žrtva alergije na hranu. Pri tom ona može da se manifestuje mnogo ozbiljnije od obične koprivnjače po koži.



Dešava se da turista, nakon što je pojeo „nešto ukusno, ali nepoznatog sastava“, počinje da se guši od kašlja, crveni i gubi dah. Najčešće su alergije na kokošja jaja, mleko, ribu i plodove mora, pšenicu ili kikiriki. Stoga se roditeljima savetuje da se pred odlazak na odmor u inostranstvo konsultuju sa alergologom ukoliko je dete ikada imalo bilo kakvu alergijsku reakciju. Poželjno je da se mališanu urade kožne probe.
Jastozi i kus-kus nisu za svakoga
Morski plodovi spadaju u najjače prehrambene alergene. U njima ima veoma mnogo histamina - belančevine koja izaziva burnu alergijsku reakciju imunološkog sistema. I dok kod kuće retko jedemo morske plodove, a i ako ih jedemo onda to činimo u mali porcijama, na moru smo skloni da se prejedemo takvih specijaliteta, što možemo skupo da platimo.
Jedno od omiljenih istočnjačkih jela je kus-kus (posebna vrsta žitarica), a on takođe može da isprovocira neočekivanu alergijsku reakciju. A razni začini, recimo kurkuma i harisa, koji su popularni recimo u Tunisu, mogu samo da pojačaju protest organizma.
Jednu od najjačih alergijskih reakcija izazivaju orasi, a pre svega kikiriki. Zato lekari savetuju oprez pri konzumiranju istočnjačkih slatkiša kao što su alva, ratluk i sve vrste baklava.
Jaku reakciju mogu da izazovu stari, prevreli sirevi i kačkavalji, a njihova degustacija je uobičajena prilikom posete Italiji, Španiji i Austriji. Oni sadrže veliku količinu tiramina, belančevine opasne za alergične osobe.
Posle alergije na hranu, najčešće su reakcije na ujede egzotičnih insekata. Stoga alergolozi savetuju da sa sobom obavezno nosite specijalne preparate u vidu spreja ili emulzija, koji odbijaju ne samo komarce nego i drugu gamad, bilo da leti ili gamiže.
Da li postoji alergija na alkoholno piće?
Alergiju izazivaju samo supstance koje u sebi sadrže belančevine. Zato se reakcija javlja na likere, tipa „bejlis“ i slične, koji sadrže jaja, mleko ili čokoladu. Ako se posle konjaka čoveku pojave pečati po licu i vratu, to je kardiovaskularna, a ne alergijska reakcija.
Druge vrste alkohola ne sadrže belančevine, pa ne mogu da izazovu alergiju. To, međutim, ne znači da alergične osobe mogu da piju koliko hoće. Problem je u tome što alkohol pospešuje apsorpciju alergena u krv, a samim tim izaziva burnu alergijsku reakciju. Zato nikad nemojte da pijete alkohol ako ste na nešto alergični.
Alergije na polen
Ko je alergičan na polen, pre odmora mora da se raspita da li u stranoj zemlji u koju putuje ima u vazduhu više polena koji može da izazove problem. Tako na primer u Skandinaviji biljke cvetaju kasnije nego u srednjoj Evropi. U Sredozemlju je sezona polena duža. Dobra mesta za alergičare su regioni uz obalu, na primer mediteranska ostrva i severno more. Na planinama je sezona polena kraća nego u ravnici.

Da li to znači da ne krećemo na put?
Nikako. Ljudima koje muče kožne alergije, razni dermatitisi, veoma je korisna promena mesta boravka i odlazak u tople predele. Promena klime ubrzava razmenu materija, a sunce pospešuje izradu vitamina D. Zahvaljujući boravku na moru, neki ljudi će ostatak godine biti pošteđeni kožnih alergija.
Za osobe koje pate od disajnih alergija, recimo od bronhijalne astme, odlazak u tropsku klimu nije preporučljiv zbog prevelike vlažnosti vazduha. Više im odgovara planinska klima, ali i kombinacija odmora na moru i planini. Za astmatičara u remisiji veoma je korisno plivanje i svaka aktivnost na čistom vazduhu, naročito šetnja pored mora.



Izvor: Blic