Pazite šta jedete

Dijete su dobre, ali svako izbacivanje određene grupe namirnica može biti opasno na duže staze. Veoma je značajno imati četiri obroka dnevno i od toga bi jedan trebalo da bude užina.



Značaj pravilne ishrane za očuvanje zdravlja odavno je poznat. Upravo zbog toga od velike je važnosti da vodite računa o svojoj ishrani, kao i da pazite šta jedete i kako koje namirnice da kombinujete tokom dana.

Branko Jakovljević, profesor na Institutu za higijenu Medicinskog fakulteta Beograd, otkriva kojih pravila bi trebalo da se pridržavamo da bi naša ishrana bila zdrava, a linija vitka.

- Namirnice svrstavamo u sedam grupa. U prvoj su žitarice, hleb i proizvodi od brašna, u drugoj meso, riba i jaja, u trećoj mleko i mlečne prerađevine, dok u četvrtu spadaju vidljive masti. Povrće spada u petu grupu namirnica, voće u šestu, dok prosti šećeri čine sedmu grupu.

Pravilna ishrana u toku jednog dana trebalo bi da obuhvati pet grupa namirnica, dok je opšta preporuka da maksimalno treba izbegavati šećer i masti - kaže Jakovljević.

U današnje vreme izloženi smo svakodnevnom bombardovanju savetima o hrani koju nikako ne treba jesti ili kombinovati jer goji, stvara celulit ili štetno utiče na zdravlje.

Međutim, Jakovljević objašnjava da se kombinovanje namirnica isključivo po grupama praktikuje samo kod dijeta, dok je svako izbacivanje određene grupe namirnica na duži rok opasno po zdravlje!



- Problem nije u spajanju namirnica. Ukoliko izbegavate da spajate, na primer, ugljene hidrate i proteine - smanjujete energetski unos. Treba insistirati na raznovrsnoj ishrani, a ne tražiti skrivene poruke u kombinovanju određenih grupa namirnica jer to nije toliko bitno.

Veoma je značajno imati četiri obroka dnevno i od toga bi jedan trebalo da bude užina. Naše iskustvo je da 90 odsto pacijenata koji dolaze sa problemom gojaznosti ima dva ili samo jedan obrok dnevno. Doručak, koji ne mora da bude obilan, je obavezan.

Voćna užina preporučuje se oko 12, a ručak oko 17 sati. Večera bi trebalo da bude oko 20 večera, a najmanje dva sata pre spavanja ne treba jesti. Najveća greška koju pravimo jeste preskakanje obroka jer nas glad sačeka na sledećem obroku i tada se prejedemo, što je još gore - objašnjava naš sagovornik.

Profesor Jakovljević kaže da je zdravu i vitku liniju potrebno voditi računa o količinskom odnosu tipova hrane koju unosimo u organizam.

- Osnovno pravilo je da u toku dana unesemo 60 odsto složenih ugljenih hidrata u koje spadaju žitarice, povrće i voće, masti mogu da budu zastupljene do 30 odsto, a preostalih 10 odsto mogu da čine proteini - objašnjava Jakovljević.

Prema njegovim rečima, prosečan broj kalorija koji je dnevno potreban organizmu možemo da izračunamo tako što ćemo težinu pomnožiti sa 24 i na dobijeni broj dodamo 50 odsto.

Voda, voda, voda!

I vrapci već znaju da je voda takođe veoma značajna za normalno funkcionisanje organizma. Prema rečima profesora Jakovljevića, Beograđani imaju sreću da piju veoma kvalitetnu vodu sa česme, dok kod gazirane treba voditi računa o sastavu.

- Treba piti negaziranu vodu sa što manje natrijuma. Prema poslednjim istraživanjima, preporučuje se voda sa što više bikarbonata. Mi savetujemo da se u toku dana uzima 1,5 litara vode, a u pojedinim slučajevima čak i do tri litra - kaže Jakovljević.

A.E

Izvor: Press

Samoubistvo hranom

Građani Srbije su sve gojazniji, a loše navike u ishrani uzimaju danak u zdravlju. Prema istraživanju Instituta za zaštitu zdravlja Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, urađenom krajem 2006, u odnosu na 2000. broj gojaznih povećan je sa 16,2 na 18,3 odsto.



Kako za Press kaže dr Jelena Gudelj-Rakić, specijalista iz „Batuta“, sve je više dece koja zbog nepravilne ishrane imaju povećan krvni pritisak i masnoće u krvi.

- Važno je shvatiti da je gojaznost bolest, a da hrana predstavlja više od 50 odsto zdravlja. Na naše zdravlje utiču i duhovna i fizička relaksacija, a hrana može da zameni puno lekova, ali nijedan lek ne može da zameni kretanje - kaže Gudelj i naglašava da Srbija prati neslavni evropski trend povećanja broja gojaznih.

Opasnost iz pekare
Profesor dr Jagoda Jorga, specijalista za ishranu sa Medicinskog fakulteta u Beogradu, kaže da su loše namirnice velike kalorijske vrednosti pogubne po zdravlje. Najgori od svega su bezalkoholni gazirani napici, jer sadrže samo tečne kalorije.

Ovde pripadaju i tzv. voćni sokovi, koji su voćni samo po tipu, ali ne i po sastavu. Jorga navodi da pekarski proizvodi (sve što sadrži tvrdi margarin) imaju transmasne kiseline, koje su veliki faktor rizika za pojavu arteroskleroze. Na „crnoj“ listi po zdravlje su konditorski proizvodi - punjeni keks i čokolade, bombone.

- Sve što se priprema sa biljnom mašću je štetno i velika je zabluda da je ona dobra. Biljna mast je lošiji izbor nego što je svinjska - jasna je Jorga.

Što se tiče mesnih prerađevina najgore su one od mlevenih ostataka životinja, a svi stručnjaci za ishranu su jedinstveni da su „najgore đubre“ za organizam paštete i mesni naresci.

Jorga objašnjava da ovi proizvodi sadrže loše belančevine koje organizam ne koristi i velike količine soli.

Mlečni proizvodi takođe nisu neophodni u svakodnevnoj ishrani, a mlečna mast je veoma loš sastojak. U ovoj kategoriji pavlaka i kajmak su apsolutno loše namirnice. Od masnoća na listi pogubnoj po zdravlje su puter, kao najgora masnoća, i tvrdi margarin. Od gotovih jela, Jorga kao loš izbor izdvaja musake od pohovanog povrća, posebno onu od plavog patlidžana, zbog puno masnoća. Musake su dopuštene, ali bez pohovanog povrća.

Istraživanje koje su obavili stručnjaci „Batuta“, a čiji će konačni rezultati biti dostupni u aprilu, kaže da svako četvrto dete ili omladinac ne upražnjava sva tri glavna obroka. Zapaža se značajan porast svakodnevnog konzumiranja slatkiša i slatkih bezalkoholnih pića.

Kod odraslih, povrće svakodnevno jede 54,7, a voće 44 odsto. Oba pokazatelja pokazuju porast u odnosu na 2000, kada je rađeno prethodno istraživanje. Povećano je i konzumiranje crnog, ražanog i sličnih hlebova, sa šest odsto 2000. na 14,8 odsto sada.

Rakićeva savetuje da se deca neprekidno edukuju, i da se sklone kiosci brze hrane iz škola i okoline. Ona podseća na preporuku SZO da se ograniči reklamiranje brze hrane, a na roditelje apeluje da kuvaju deci.

Ritual obedovanja

- Treba stvoriti naviku i ritual obedovanja. Roditelji moraju da daju primer deci. Čak i oni koji nemaju naviku da doručkuju trebalo bi da sa decom makar popiju čaj i pojedu biskvit ili dvopek - predlaže Gudeljeva.

U „Batutu“ savetuju da je za postizanje zadovoljavajuće težine potrebno primeniti jednostavnu formulu: smanjiti unos hrane i povećati potrošnju. Dobitna kombinacija glasi: umereno, raznovrsno i dovoljno - u ishrani i fizičkoj aktivnosti.

Top 10 kalorijskih bombi

 1.gazirani napici, veštački voćni sokovi
 2.keks sa biljnom masnoćom
 3.punjene čokolade
 4.bombone
 5.lisnato testo (žu-žu, kroasani, pogačice)
 6.mesni narezak, pašteta
 7.pavlaka, kajmak
 8.puter, tvrdi margarin
 9.musaka od pohovanog povrća (posebno od plavog patlidžana)
10.grickalice
B.T

Izvor: Press

LJudi često ne pogledaju sastav prehrambenog proizvoda pre nego što ga kupe
Loše zrno u dobrom zalogaju
Namirnice i proizvodi za brzo pripremanje hrane u svom sastavu imaju i elemente rizične po ljudsko zdravlje

Spisak nezdravih sastojaka u hrani lako može da vas dovede u situaciju da omrznete svu hranu. Ali nisu svi aditivi, odnosno emulgatori štetni.

Emulgatori su integralni deo proizvodnje hrane , pa mogu da se nađu u mnogim artiklima i omogućavaju im bolju teksturu, ukus i svarljivost. Poslednjih godina emulgatori doživljavaju stalne modifikacije. Aditivi su ustvari dodir između dveju suprotstavljenih komponenti, a koriste se i radi lakšeg varenja masti ili ulja. Osim veštačkih, u većini slučajeva štetnih emulgatora, postoje i prirodni, s kojima se svakodnevno susrećemo. Tako je, na primer, mleko klasični prirodni emulgator, koji predstavlja kompleksnu smešu masti u vodenom rastvoru.

Jaje se veoma često koristi kao prirodan emulgator, a od drugih sirovih materijala - palmino ulje, suncokretovo, ulje od uljane repice, soje, kao i svinjska mast. Jedan od prirodnih sastojaka je i lecitin ( E 322), koji je neophodan svakoj ćeliji organizma jer ulazi u sastav ćelijske membrane i štiti je od oksidacije. Nalazi se u mnogim životinjskim proteinima, kao i u biljnim. Tako ga redovno sadrže jagnjetina, svinjetina, soja i kikiriki. Česta je zabluda da je holesterol štetan jer je kao i lecitin neophodan za izgradnju i obnovu ćelijskih membrane, ali se u povećanim količinama taloži na zidovima krvnih sudova, pa može doći do komplikacija.

Takozvani E brojevi označavaju kategoriju emulgatora i drugih dodataka hrani. Ono što zapravo označavaju, sastavni je deo strogih pravila Evropske komisije i komiteta za hranu. Tek posle pažljivog testiranja i praćenja nezavisnih eksperata, odlučuje se da li su određeni emulgatori sigurni za ishranu. Rasprostranjeni su u gotovo svim namirnicama, pa čak i u hlebu, kao i u hrani za decu.

Dozvoljeni dodaci u hrani za odojčad su lecitin ( E 322) i E 471. U industriji dečije hrane se najčešće koriste proteini iz jaja i mleka i nisu štetni osim ako deca nisu alergična na ove sastojke.

Aditivi skodljivi za zdravlje:

E-220 , 221 , 224 , 232 , 338 , 339 , 340 , 341 , 350 , 461 , 463 , 465 , 466 , 407 , 230 , 231 , 232 , 233 , 200 , 320 , 321 , 311 , 312 , 102 , 110 , 120 ,124.

Izvor: Glas Javnosti