Zlatoperka

Dovoljno je da nekoliko pčelarica odabere svoje lovno mesto u blizini pčelinjaka pa da se broj pčela u društvu osetno smanji, naročito onaj njegov radni, skupljački deo. Ako se na njega okomi lovno i seobno jato ovih ptica, pčelinjak će ostati bez radilica i biće istrebljen.

U velikoj familiji pčelarica poznata je 41 vrsta, od kojih Evropu naseljava samo obična pčelarica. Poznate su još i persijska, nubijska, australijska i indijska, koja živi u polumračnim bambusovim šumama i tamo lovi pčele. Ornitolozi smatraju da je pčelarica jedna od najlepših ptica, zbog žućkasto-zelenkastog perja po kojem je ponegde zovu i zlatoperkom. Darvinova opaska da ptice koje lepo pevaju retko imaju lepe i svetle boje potvrđuje se i na ovoj lepotici. Ona ispušta grube krike koji zvuče kao "kr-kr", "kri-kri" ili "puć-pić" kada su u opasnosti.

Priroda je ovu pticu obdarila drugim osobinama. Izvrsna je letačica i plen nepogrešivo hvata dugačkim kljunom, u strelovitom letu koji podseća na avionsko obrušavanje ili lupinge. Žrtve su joj sve vrste insekata, ali njen najslađi zalogaj su pčele. Druga važna i neobična osobina ove ptice jeste ta da je dobra kopačica. Umesto da gradi gnezdo, ona ga dugačkim kljunom, uz mužjakovu pomoć, kopa u zemlji, na peščanim područjima i obroncima lesa. To su čitavi hodnici, duboki ili dugački čak i preko dva metra, na čijem kraju su gnezda u obliku spljoštene lopte. U njima ženka snese od sedam do deset jaja, a sa mužjakom zajedno izleže i othrani pet do sedam mladunaca.

Pčelarica spada u vrlo proždrljive ptice. Dnevno proždere dvostruko više insekata od sopstvene težine. Ako se ima u vidu da par pčelarica hrani u toku leta pet do sedam mladunaca, koji po apetitu ne zaostaju za svojim roditeljima, onda je dnevna količina pčela osuđenih da postanu obrok gladnih pčelarica vrlo velika. Svoje žrtve zlatoperka vreba sa usamljenog drveta. Uvek je to dobro izabrano mesto, kraj uhodane putanje kojom vredne pčele radilice odlaze na pašu i vraćaju se u košnicu. Obično je to ujutro, a najviše pčela strada za vreme kišnih dana, kada se ostali insekti ne kreću. Tada u veliki lov često kreću i lovna, letnja, pa i seobna jata pčelarica. Jedno takvo za jelo orno jato u stanju je da utamani pčelinjak na koji se okomi.

Pčelarice su veoma društvene ptice. Naročito je zanimljivo i karakteristično to da se dve pčelarice nikada ne glože i ne tuku. Ne čine to niti zbog hrane, niti zbog ženke, što se često dešava među drugim pticama i životinjama. Pčelarica u koloniji nikada neće povrediti gnezdo svojih suseda ili sunarodnika, a u lovu svaka pčelarica zauzima u vazduhu deo prostora kojim krstari.