Pazi, koze kraj solitera!
Građani Miljakovca 3 sve su češće ispred kuća zaticali brabonjke, pa je inspekcija naložila gradskim čobanima da svoja stada isele gde god znaju

Džaba Ružici Jakovljević što je mlada i lepa kad je otišla u komunalne inspektore. Ne baš romantično zanimanje. Skoro su je gađali košarkaškom loptom s petog sprata kad je bila u inspekciji po prijavi protiv pasa lutalica. Građani psuju redovno, prete (uglavnom ženama), a prijavljuju sve i svašta jer komunalnu inspekciju shvataju, kaže, kao devojku za sve.

Zovu zbog kresanja žive ograde, zbog galame u susedstvu ili ako primete komšiju kako radi limariju na kolima ispred njihovog dvorišta. To je uobičajeno. Ružica njene kolege iz komunalne inspekcije beogradske opštine Rakovica međutim ovih dana bave se - kozama. Prebrojali ih stotinak, na samo sedam kilometara od Slavije i par stotina metara od miljakovačkih solitera.
   

Rakovački inspektori u akciji

Dobili peticiju Udruženja građana Miljakovca 3, gde piše da ispred kuća sve češće zatiču brabonjke, a ponekad bogme i krvave fleke od zaklanih koza, te naložili modernim gradskim stočarima da svoja stada do 31. januara isele gde god znaju.

Kolju, deru kožu, usred grada

- O smradu i širenju zaraze da ne pričam. Upadne ti koza u dvorište. Leti je strašno puno muva. Nenormalno. Dođu gosti, pitaju, jao ljudi je l' vi držite neku stoku. A nama neprijatno, mož' misliti. Kolju, deru kožu, usred grada. Dešava se da Vukasovićevom ulicom, kojom često ne mogu da se mimoiđu ni dva automobila, uopšte ne može da se prođe jer naiđete na kozu - priča Boris Đordumović, iz miljakovačkog udruženja.

Dok se u službenom crvenom jugiću penje kroz Miljakovačku šumu, inspektorka Ruža na jednom mestu pokazuje: E, ovde bi trebalo da stave saobraćajni znak: Pazi, koze na putu! Na poslednjoj stanici autobusa 48 s desne strane, koliba, stogovi sena, od lima i drveta sklepane štale. Ljilja Krasnić, vlasnica ovog divljeg imanja, sva srećna što su se pojavili i novinari i inspektori, otvorila vrata štale ne bi li pokazala svoju miljenicu, kozu Mimi. Ostatak kozje družine razjurio se po autobuskoj okretnici, inspektorka se zabrinula: Odoše na ulicu, ne puštajte, ali se koze zaustavile uz asfalt, i zadovoljile travom kraj puta.
   
      

Ponegde i može

Prema odluci Grada Beograda na Vračaru, Savskom vencu i Starom gradu ne mogu se držati kopitari, papkari, pernata živina i kunići. Ostale beogradske opštine svojim propisima utvrđuju uslove i način držanja tih životinja u svojim naseljima i selima.
      
      
      
   
   
      

Bile nekad livade

- To su nekad bile livade, ali se vremenom urbanizovalo, i ljudi koji su potpisali peticiju, potpuno su u pravu. Ako ne isele koze do datog roka, doći će im Veterinarski zavod i odneti životinje. Nikad nismo imali akciju ovakvih razmera, bilo je samo sporadičnih slučajeva - kaže šef komunalne inspekcije Tatjana Jovičić.
      
      
      
   

Ljilja živi na Miljakovcu, u soliteru, a ovo imanje ima, veli, već trideset godina. Muž joj invalid, jedan sin invalid, drugi sin upravo stoji na vrh stoga sena sa vilama.
- ''Oće da me odvoje od mojih milica, od moje Mimi, od života. Ima da ih isele odavde samo preko mene mrtvu - kaže nadajući se da će ta odluka biti izvrdana kao i mnoge u ovoj zemlji. Njoj, podvlači, normalno to da se koze drže u gradu, kome nije normalno, kaže, nek ih ne drži. A njoj dobro dođe i da prehrani porodicu.

Inspektorki Ružici, koju Ljilja zove Milica, jasan socijalni momenat, i sve ostalo, ali Odluka o uslovima i načinu držanja i zaštite domaćih životinja na teritoriji opštine Rakovica lepo kaže: Kopitari, papkari, pernata živina i kunići mogu se držati samo na područjima mesnih zajednica Resnik i Kneževac i to u delovima naselja gde nema kolektivne stambene izgradnje. Piše još da se životinje, iz člana 2 stav 1, moraju držati u objektima izgrađenim za tu svrhu koji ispunjavaju urbanističko-tehničke i higijensko-sanitarne uslove.

Mita Ristović, još jedan urbani farmer, sedi na svom placu s pogledom na solitere u daljini, i baš ga briga za odluku. Čuo za taj crnogorski list Glas javnosti, zna veli da smo mi za radikale, poštuje, ali ga komunalni inspektori interesuju jedino ako hoće da probaju kozji sir. Sam ga pravi. Niko nema bolji sir, garantuje, na potezu od Avale. Ima neki, stavljaju primese u sir, da miriše na kozji, a nije, i prodaju ga za 150 dinara.
   

Kozja družina uživa u pogledu na solitere

On prodaje za 330 dinara, al' garantuje da je original. Izlečio kozjim sirem jednog taksistu kog su lekari otpustili iz bolnice kući da na miru umre. Davao mu sir i mleko i tad zaključio: Leka nema bez koza. Ljubav prema kozama gaji još od malih nogu, s juga Srbije, kad su baba i deda imali 50 komada, ali onda ih Tito uništio, te se on vratio dečačkoj ljubavi, na Miljakovcu.

Za sve je kriva baba Stana

Njegova računica je jasna: koliko je on tu nešto merio i premeravao, njegov obor nalazi se tačno četiri metra u opštini Voždovac, prema Jajincima, gde je, kol'ko zna, dozvoljeno držanje stoke. Inspektori tvrde da je obor u rakovičkoj opštini, ali on uporan. Vuče više na Jajince. Uostalom, kad naiđu, on koze s demarkacione linije potera ka Voždovcu, te ispadne da ne krši propise.

- Ne mogu mi ništa - ubeđen je. Penzioner je Građevinskog preduzeća Rad, radio ko rukovodilac za finansije, završio Višu ekonomsku školu. Od koza živi. Gde mož' da se prehrani, pita se - od 11.500 penzije. Živi na Kanarevom brdu u soliteru, utvrdio da se na koze žale novopečeni bogataši, koji ništa nisu zaradili, nego zaradili otac i majka, a oni troše. Zna on, digli ti kuće od 500 kvadrata, 'oće od Miljakovca 3 da naprave novo Dedinje.

A za sve kriva baka Stana, koliko čuo, pušta koze da idu po putu, pa se posvađala s nekim tamo Crnogorcem, a taj Crnogorac ima uticaj, te prijavio.
- Rekao ja inspektoru, ako svi unište koze, i ja ću. Šta me briga, ja ću nađem drugi pos'o, imam škole - kaže Ristović.

Kad su inspektori krenuli da popisuju domaćinstva koja drže koze, pola njih se klelo da tove za predstojeće slave, Božić i Novu godinu. Zato im dali rok do kraja januara, pa da vide. Utvrdili da ima ukupno 35 koza i tridesetak jarića po raznim mestima, dok se samo na jednom mestu, i to kod profesora univerziteta, kao ogledno dobro PKB-a nalazi - 50 koza!
D. Petrović