Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Prijavi me trajno:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:

ConQUIZtador
banner
Trenutno vreme je: 06. Jun 2020, 13:23:07
nazadnapred
Korisnici koji su trenutno na forumu 0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Na ovom forumu, mozete postavljati teme sa informacijama o glumcima i glumicama, komentarisati ih, hvaliti... 
Ukoliko zelite da postavite novu temu, obavezno proverite da li je ta tema vec postavljena. 
 

Idi dole
Stranice:
1 2
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
Tema: Pavle Vujisic  (Pročitano 50547 puta)
Ucesnik diskusija

Zodijak
Pol
Poruke 50
OS
Windows XP
Browser
Internet Explorer 6.0
Izašla je knjiga o paji prije par mjeseci, ako netko zna koliko dodje molim da mi kaže.  Najbolji glumac svih
vremena- Legenda
IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Pocetnik

Zodijak
Pol
Poruke 6
OS
Windows Vista
Browser
Internet Explorer 7.0
Najbolji glumac svih
vremena- Legenda je Pavle.  Ja stalno gledam njegove filmove........................... :!:
IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Hronicar svakodnevice


Znas me,Znam te !

Zodijak Pisces
Pol Muškarac
Poruke 793
Zastava Srbija
OS
Windows XP
Browser
Opera 9.61
mob
SonyEricsson K610i
Omiljeni glumac mojih roditelja ali ne i moj !
IP sačuvana
social share

Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Svakodnevni prolaznik

Zodijak
Pol
Poruke 274
OS
Windows XP
Browser
Internet Explorer 6.0
Pored Stojkovica i Radmilovica, najveci.
IP sačuvana
social share
"Eto, 10 godina se tuzim sa drzavom da mi plati put preko njive, a sada kada vidim da se ne zna ni koj pije ni koj placa, uzecu stvar u svoje ruke, izvadicu stetu makar crko."
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Svedok stvaranja istorije


Zodijak
Pol Muškarac
Poruke 27584
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 3.0.11
I pištoljem branio prijatelje
Blic - Subota, 20. jun 2009. 05:00

Hotel "Palas" u Zagrebu Paji je bio omiljeni jer se tamo osećao kao istinski gost, a ne kao broj sobe. Uživao je da sa društvom sedi u aperitiv­ baru. Bilo im je teško da se rastanu jer uvek neko kaže nešto što im nije dozvoljavalo da idu u krevet. Lepše je im bilo da sede i slušaju, nego da spavaju. Jedne večeri je sve bilo mirno, dok se na radiju nije začuo moravac. Paja je odmah ustao i poveo kolo. Reditelj Vladimir Tadej je automatski prihvatio i uhvatio ga za ruku...

Sitno su "vezli", a onda je Paja izvukao cveće iz saksije i krenuo da ga vrti, kao da u rukama ima maramu. Zemlja je letela svuda okolo, Tadej je onda razbio jednu čašu, Boža drugu, Paja treću i počela je lumperajka. Polomili su ceo aperitiv ­bar. Probudili su se oko jedan po podne, krenuli su ka restoranu, niko se nije usuđivao da baci pogled ka mestu zločina.

Odmah im je prišao direktor hotela:

- Gospodo, sinoć ste bili tak lepo raspoloženi.

Boža je prvi oborio pogled:

- Jesmo, ali nema problema, račun ostavite na recepciji, obračunajte šta smo sve dužni, vrlo rado ćemo da platimo.

- Ne, nikako, nama je bilo zadovoljstvo da ste vi bili tak veseli i zadovoljni. Sve je u redu.

Ista ekipa se okupila na Hvaru, gde su snimali "Pakleni otok". Paja se setio kako su nekada u "Palasu" lumpovali, pa su se lako dogovorili da ponove isti scenario još jedanput.

- Ako smo mogli u Zagrebu, što ne bismo i ovde.

Kad god su snimali van Beograda, u nekim selima ili gradovima, gde god da se nađe, u svakoj kafani je imao svoj sto i dežurnog prijatelja koga bi proizveo baš tog trenutka. Taj je jedini imao privilegiju da sedi za njegovim stolom. Paja je i na Hvaru, po starom dobrom običaju, odmah našao meštanina s kojim je po ceo dan sedeo, pio, družio se i slušao njegove priče o istoriji kraja. Verovao je da se grad najbolje upoznaje kroz razgovor sa ljudima. Bio je zaljubljiv u svoje nove prijatelje do te mere da je bio spreman odmah da se posvađa ukoliko ih neko ugrozi. Bio je žestok prijatelj. Kada je bio ljut, bio je mnogo opak.

Za susednim stolom su bili kaskaderi, obično omiljeni momci u ekipi. Paja je često pričao kako bi želeo baš takvog sina, koji može da se zapali i skoči sa dvanaestog sprata. Kaskaderi su malo više popili i odmah su počeli da ispoljavaju taj višak energije. Jedan od njih, iz Zagreba, nije mogao da se svađa sa članovima ekipe, a jedino nije poznao Pajinog meštanina i navalio je na njega, krenuo je da ga vređa i provocira. Rasprava je toliko dobijala na tenziji, da je došao trenutak kad hoće da ga bije. Paja ga je neko vreme upozoravao da ostavi čoveka na miru, ovaj ga nije čuo, a ni poslušao. Ustao je otišao u sobu i doneo najveći "magnum" koji postoji.

Uperio ga je u kaskadera, ukrstio svoje malo zrikave oči i dreknuo:

- Udri ga sada, mamu ti j…, sad ga udri, marš napolje iz kafane!

Kaskader je nestao, a da nije, Paja bi sigurno pucao jer je pretio njegovom prijatelju. Kaskader bi išao i na pištolj, ali nije mogao na Pavla Vuisića.

Uživao je u piću, voleo je to da radi polako, nije mu bila važna količina već kontinuitet. Kada dođe na premijeru u Zagreb, rezervišu mu sobu, ali posle projekcije on se vrati u hotel, sedne sa portirima da popije još jedno piće, ujutru ga pokupe i pravo na avion za Beograd.

Glumac Vlada Popović je jedno vreme bio direktor pozorišta u Podgorici. Paja je snimao nešto sa Božom Nikolićem i sreli su ga na ulici.

Vlada se oduševio što ih vidi:

- Idete kod mene da popijemo rakiju, imam strašnu domaću lozu, još jedno pola boce.

To je bio znak da je vrhunska, da se pije polako.

- Ne možemo, žurimo - bio je odlučan Paja.

Čim su se rastali od njega, na ćošku je ugledao neku kafanu i rekao:

- Ajmo na po jednu rakiju.

Boža je bio začuđen:

- A što nismo otišli kod Vlade?!

- Šta ćemo kod njega, kad nas zove na pola flaše!

Aleksandar Đuričić: "Posle fajronta",

knjiga o Pavlu Vuisiću (3)

Dokumentarni roman o životu kultnog filmskog glumca Pavla Vuisića "Posle fajronta", autora Aleksandra Đuričića, u izdanju VBZ Beograd i "Blica", svojevrsna je antologija glume, boemije i jedne velike ljubavi. Dvadeset jednu godinu posle smrti, prvi put je otvoren "tajni sef" Vuisićevog života. Vuisić je živeo burno, punim plućima, ostavivši bezbroj anegdota i mudrih misli koje su u knjizi verno zabeležene. Knjiga se od 22. juna, osim u knjižarama, može kupiti po ceni od 349 dinara i na svim kioscima.

Aleksandar Đuričić:


leganda  :D
IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Ucesnik diskusija

Zodijak
Pol
Poruke 133
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 3.6
najbolji steta sto nije vise među zivima
IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Moderator
Legenda foruma


Before all else, be armed.

Zodijak Scorpio
Pol Muškarac
Poruke 33577
Zastava Beograd, Mirijevo
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 3.6.23
mob
HTC Smart
Životna priča – Pavle Vuisić: Sećanje na mrguda velikog srca

Prvog oktobra navršiće se dvadeset tri godine od večnog odlaska glumačkog velikana Pavla Vuisića, ali evociranje uspomena na detalje iz njegove svakodnevice ni danas nikog ne ostavlja ravnodušnim

Ko zna kako bi danas izgledao srpski film da se početkom pedesetih godina proteklog veka nije pojavio legendarni Pavle Vujisić. Desetog jula 1926. godine, kada je velikan našeg glumišta došao na svet, verovatno niko nije ni pomislio da je rođen umetnik koji će promeniti dotadašnji trend oživljavanja likova pred kamerama i na potpuno drugačiji, komičan i ironičan način osvajati gledaoce. Uprkos činjenici da nije bio školovan glumac i da je svojevremeno maštao o tome da postane pravnik, jedan od najvećih filmskih umetnika Srbije, Pavle Vuisić, tokom svog glumačkog veka odigrao je preko sto uloga na kojima su mu tada zavideli, a situacija nije drugačija ni danas. Međutim, i pored svog talenta, retko je dobijao glavne role. Jedni su zastupnici teze da ih nije zasluživao, a drugi su pak tvrdili da ih sam Pavle nikako nije želeo. Bilo kako bilo, ni osamdeset četiri godine kasnije nije se pojavio glumac koji je toliko prezirao i nipodaštavao svoju profesiju, a istovremeno bio neponovljivo uspešan u njoj i nadasve voljen od publike.

Jer, Pavle je umeo da odbije i najbolju ponudu za film kako bi ostao na svojoj barci i uživao pored Save ili bi odlazio u svoje omiljene kafane kojima je svakodnevno iznova nalazio nove zamerke. Za njega je odlazak na rad u inostranstvo, i snimanje sa svetski slavnim rediteljima bio najgori mogući scenario, iako bi se najveći broj današnjih zvezda, odrekao i rođene majke zarad protrčavanja kroz kadar u kojem bi stao rame uz rame sa nekim holivudskim imenom. Vujisić se nikada ni po koju cenu nije prodavao za nešto što nije, i do smrti je ostao predan stavovima koje je tokom mladosti stekao na ulici.

Pavle Vuisić rođen je 10. juna 1926. godine u Beogradu gde je ostao da živi sve do svoje smrti 1. oktobra 1988. godine. Detinjstvo i svoje najmlađe dane proveo je na ulicama starog međuratnog Beograda koji se taman oporavljao od jednog i pripremao za Drugi svetski rat. Međutim, ovom tada dečaku to nije predstavljao problem jer je još od najranijih dana hvatao maglu i tražio pogodnu ekipu s kojom bi mogao da napravi kakvu kvalitetnu štetu o kojoj bi komšije dugo i naširoko pričale. Studirao je prava koja nikada nije završio, ali je bio veoma pametan i inteligentan čovek. Čitao je sve što bi mu došlo pod ruku, od etiketa na bocama, pa do one najteže literature čiji bi i naziv malo ko umeo da razume. Osim toga, na svakojakim papirnim paklama od cigareta i na kraju u sveskama, zapisivao je svoje misli i pesme. Sve do ranih pedesetih godina ogledao se u novinarstvu, radio je na Radio Beogradu, a nepunu sezonu glumio je i u Pančevačkom pozorištu. Nekoliko puta je bezuspešno pokušavao da se upiše na Akademiju za pozorišnu umetnost. Baš u tom periodu, 1950. godine statirao je na filmu Čudotvorni mač.

Filmsku karijeru otpočeo je 1955. godine epizodnom ulogom u Šolaji, a ubrzo zatim dobio je i glavnu rolu u Tri koraka u prazno za koju je nagrađen Zlatnom plaketom Arena na festivalu u Puli. Jedan od retkih istaknutih filmskih glumaca koji ništa ne duguju pozorištu, tokom čitave karijere izuzetnom jednostavnošću življenja i glumljenja svrstao se u sam vrh evropske filmske glumačke elite. Uvaženi kritičari toga doba isticali su da se činilo kao da uopšte ne glumi, da je uvek isti, ali da je svaku emociju i mimiku njegovog lica bilo nemoguće ponoviti. Upoređivali su ga sa Jean Gabinom, Orsonom Velsom i mnogim drugim slavnim umetnicima. Inače, Orson Vels je za Pavla rekao da je veći glumac i od njega samog, da mu zavidi i da je on vulkan glume. Od njega je na poklon dobio šubaru koju je slavni holivudski glumac nosio na snimanju Bitke na Neretvi. Dok je bio u Jugoslaviji, Vels je redovno išao u Kinoteku i gledao Pavlove filmove. Svi su verovali da je bio onaj kalibar glumca koji bi ma gde da se rodio ili pojavio, sigurno napravio veliku i blistavu karijeru, ali njega to nije zanimalo.

Izdvajan kao neponovljiva ličnost, gigant jugoslovenske filmske i glumačke umetnosti, Vuisić je svojom pojavom, izražajnim licem, diskretnom i ležernom glumom, te nekom elementarnom istinitošću znao da nadogradi i loše scenarijske predloške. Kao svojevrsni osobenjak, sve svoje slobodno vreme provodio je na Savi, daleko od društvene i kulturne javnosti.

- Voleo je društvo, kafanu, reku, da se uvek nešto događa. Ujutro nikad nije znao gde će završiti i kuda će ga vetar tog dana odneti. Jedino je znao kuda će kad je imao snimanja, a to mu je teško padalo. Voleo je da zida i gradi, imao je smisla za detalje, znao je za cake. Voleo je brodove, Adu Ciganliju. Imao je splav i čamce, ni sama ne znam koliko ih je promenio, prodao ili poklonio. Više pokloni nego što proda, a onda napravi duge, i tako ukrug. Govorio je ono što je mislio. Stvarno nije imao obzira. Ni prema kome. Interesantno je, međutim, što nikad nije hteo da ide u inostranstvo. Mnogi su mu nudili posao u koprodukcijama, nije hteo ni da čuje. I ja sam ga molila da idemo u Englesku. Naravno, bezuspešno. Režim je njega, naprotiv, voleo. Bio je poželjan u svakom filmu, dobio mnoštvo nagrada, čak su hteli da mu daju i Avnojevu. Toliko je od toga bežao. Na kraju je seo i napisao da ne želi tu nagradu. Kad je dobio Slavicu, današnju nagradu Pavle Vuisić koja se tradicionalno dodeljuje na festivalu u Nišu, nije hteo da je uzme. Kod Tita je bio samo jednom, posle premijere filma Bitka na Neretvi - priča glumčeva supruga Mirjana prisećajući se koliko je i sama izbegavala projekte na kojima bi kao filmski radnik radila sa njim.

Osim što je bio težak čovek, bio je težak i kao saradnik. Međutim, niko ko ga se seća ne kaže da je bio loš, već prosto nije voleo da glumi i tu profesiju je smatrao krajnje nevažnom i nebitnom. Nikada nije izgovarao tekst kako je napisan, nije prihvatao svoje materijalno učešće u filmu, neprofesionalnost, gubljenje vremena. Svoj je rad odmah naplaćivao. Bio je glumac najšireg dijapazona i bez određenog faha, koji je mogao podjednako sugestivno da igra sve što odgovara njegovoj robusnoj i pitomoj prirodi. Iako često u situaciji da prihvati sve što mu ponude, glumio je i u filmovima najistaknutijih reditelja, pa mu je uloga dede u Događaju donela Oktobarsku nagradu grada Beograda i Cara Konstantina u Nišu, uloge u filmovima Hajka, Beštije i Povratak otpisanih  Zlatnu arenu na festivalu u Puli, a za ulogu u filmu Razmeđa iz 1973. godine, dobio je Grand Prix u Nišu.

Već od 1957. godine igrao je uloge različitog opsega u delima Majstor i Margarita, Čuvar plaže u zimskom periodu, Pas koji je voleo vozove, Petrijin venac, Ko to tamo peva, Maratonci trče počasni krug, Majstori, majstori, Sjećaš li se Dolly Bell. Igrao je u više televizijskih serija: Servisna stanica, Više od igre i Kamiondžije, koje su mu donele posebnu popularnost. Mada su Miodraga Petrovića Čkalju i njega mnogi smatrali za idealan tandem na filmskom platnu i pred kamerama, u privatnom životu njih dvojica nisu imali nikakve dodirne tačke. Naime, godinama nisu pričali, a i umrli su u zavadi. Navodno je Pavla izluđivala Čkaljina iskvarenost, želja za dominacijom i sklonost ka spletkama koje mu nikada nisu bile strane.

Ovaj večiti boem je pored uspešne karijere uživao i u skladnom braku pored supruge Mirjane pune trideset i dve godine, sve dok ih njegova smrt nije rastavila.

- Važio je za neozbiljnog momka i moji roditelji su se protivili našoj vezi, čak su me zaključavali kako bi nas sprečili da se viđamo. Međutim, kada su shvatili da sam čvrsto rešena u svojoj nameri da se udam, popustili su uz reči da nakon te odluke nema nazad, što sam i prihvatila. Upoznali smo se na rođendanu mog brata od tetke s kojim se Pavle družio. Bila sam raspoložena i mnogo sam pričala, a on me je slušao. Tada je bila čast kad mladu devojku neko sluša. Do sledećeg susreta prošle su tri godine. Nijedan drugi muškarac mi nije bio zanimljiv, dok mi je Pavle još na prvi pogled bio interesantan. I zaista, život s njim bio je potpuno neverovatan. Dok bi on bio u kafani, vreme sam uglavnom provodila sa svekrvom jer mi boravak u kafani, za razliku od njega, nije odgovarao. Mnogo je voleo kafanu i od početka našeg zajedničkog života plašila sam se da i sam ne otvori jednu - osvrnula se na davnašnja vremena njegova supruga Mirjana kojoj je problem predstavljalo i to što je zbog prirode svoje profesije sa suprugom često zajedno bila i na poslu.

- Bila sam filmski radnik, ali nisam volela da radimo na istom projektu. Najviše sam se plašila da budemo zajedno dok je Pavle snimao seriju sa Čkaljom jer je među njima vladala potpuna netrpeljivost, tako da Čkalju nikada nisam upoznala. Prihvatila sam sve Pavlove vrline i mane i navikla da živim s njima, ali bez obzira na sve, izuzetno se brinuo za mene. Bilo mi je veoma teško kada je umro, a ja i danas, dvadeset tri godine otkako ga nema, još čuvam njegove stvari - setna je Mirjana.

Bio je principijelan čovek koji nikada nije želeo da prihvata norme koje su mu drugi nametali, ali s druge strane sebi je uvek želeo da ugodi. Nekad sebično, ali skoro nikad na štetu drugih samo da svoj princip istera do kraja.

- Nije pridavao značaj važnim datumima jer je to kod njega zavisilo od raspoloženja, ali je, kao i svaki čovek, voleo pažnju. Umeo je da kaže kako ne želi da mu obeležavamo rođendan, a onda bi se ujutro, na dan svog rođenja, probudio i rekao: Danas je meni srećan rođendan. S njim je život bio zanimljiv i stalno me je uveseljavao. Nepunih dvadeset godina živeli smo zajedno sa Pavlovom majkom, njegovim bratom, jetrvom, zaovom... Rođena sam u sličnoj, mnogobrojnoj porodici, a danas je knjiga pala na jedno slovo. Ipak, ne smeta mi. Često mi je Pavle govorio: Bićeš ti zadovoljna što nemaš dece. Nikada naročito nisam maštala o potomstvu. Volela bih da se dogodilo, ali mi nije nedostajalo. Iako to nije hteo da prizna, čini mi se da su njemu naslednici ipak nedostajali jer je izuzetno voleo decu - svojevremeno je ispričala  Mirjana.

Iako u svojoj blizini nije voleo veliku decu ni nepoznate ljude, malu je obožavao. Oni koji ga poznaju često govore da je satima, netremice umeo da posmatra bebe, a onda da im prepričava svaki njihov pokret. Onolika gromada namrštotine u trenutku bio se transformisala i u najmanje i najnežnije mače čim bi se približio onim najmlađima. Mada se tačno znalo gde je njegovo mesto u kafani, koje piće pije i u kom vremenskom periodu želi s nekim da razgovara, deci je dozvoljavao da mu svašta rade. Čupali su mu brkove, vukli ga za obrve i obraze, a on se na sve to samo slatko smejao. Čim bi malo poodrasla nisu smela da mu prilaze ni na metar ako nije dobre volje, a šta bi se desilo kad bi postavili neodgovarajuće pitanje, to niko nije želeo ni da zamisli, a ne da sazna. Ono što je sigurno jeste da je do smrti žalio što nije uspeo da postane roditelj. Ko zna, možda bi u tom slučaju njegov put, a i oporuka koju je za sobom ostavio bila potpuno drugačije sastavljena.

Oporuka Pavla Vuisića, rođenog od majke Radmile i oca Miša, koji dana prvog novembra 1982. godišta, pri čistoj svjesti i zdravoga uma sastavljam ovu poruku.

Mirjani, ženi mi, sve što imam za slučaj da odapnem, ostavljam, s tijem da razumno rasproda ili otuđi imovinu moju, odnosno svoju, a ako ne bude u stanju da imovinom raspolaže, da to samo sud može uradit. Mirjana, ako posle mene ostane, ima me sahraniti sa svijem adetima i čestima crkve pravoslavne, sa šest popova da se pred mojijem telom vide i čuju. Sahraniti me ima u grobnicu našu, govor posmrtni ili slično da se čuo nije. Ovijeh šest popova, koje za inat hoću, da se ono što se oko groba radi, rade i šute. Neka u sebi pjevaju. Pošto mnije mrijeti, što bih i onako sve ovo pisao, još da vas zamolim da mi nikakva ni govora niti jedne riječi ne progovori, jerbo u grobu ću se prevrnuti i ne samo prevrnuti, već i ustati iz groba da ga noću morim i da mu, njemu i svima, koliko ih je na svijetu, jebem mater.

U leto 1988. godine otkriveno je da je oboleo od karcinoma s kojim se borio svega tri meseca, a izdahnuo je u svojoj šezdeset drugoj godini. Bili su to meseci kada mu niko i ništa nije odgovaralo. Prestao je da odlazi u kafane i umro u samoći. Njegova poslednja želja bila je ispoštovana, pa mu niko od kolega nije prisustvovao sahrani. Otišao je u tišini. Bez pompe. Ostavio je dubok trag u filmskoj umetnosti u kojoj je bio maestralan, a koju je podjednako maestralno prezirao.

Izvor: Story

Fajlovi prikačeni uz poruku (kliknite na slike za punu veličinu)

1.jpg
(86.35 KB, 285x550)
2.jpg
(124.91 KB, 430x365)
3.jpg
(143.3 KB, 430x533)
4.jpg
(83.95 KB, 430x313)
5.jpg
(134.67 KB, 430x361)
6.jpg
(98.38 KB, 430x558)
7.jpg
(118.32 KB, 430x323)
8.jpg
(118.9 KB, 430x284)
9.jpg
(130.48 KB, 430x433)
10.jpg
(151.27 KB, 430x595)
11.jpg
(69.68 KB, 430x312)
12.jpg
(172.23 KB, 430x478)
13.jpg
(72.87 KB, 430x272)
14.jpg
(148.53 KB, 430x401)
15.jpg
(111.56 KB, 430x453)
16.jpg
(59.49 KB, 430x293)
17.jpg
(99.96 KB, 430x333)
IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Idi gore
Stranice:
1 2
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
Trenutno vreme je: 06. Jun 2020, 13:23:07
nazadnapred
Prebaci se na:  

Poslednji odgovor u temi napisan je pre više od 6 meseci.  

Temu ne bi trebalo "iskopavati" osim u slučaju da imate nešto važno da dodate. Ako ipak želite napisati komentar, kliknite na dugme "Odgovori" u meniju iznad ove poruke. Postoje teme kod kojih su odgovori dobrodošli bez obzira na to koliko je vremena od prošlog prošlo. Npr. teme o određenom piscu, knjizi, muzičaru, glumcu i sl. Nemojte da vas ovaj spisak ograničava, ali nemojte ni pisati na teme koje su završena priča.

web design

Forum Info: Banneri Foruma :: Burek Toolbar :: Burek Prodavnica :: Burek Quiz :: Najcesca pitanja :: Tim Foruma :: Prijava zloupotrebe

Izvori vesti: Blic :: Wikipedia :: Mondo :: Press :: 24sata :: Sportska Centrala :: Glas Javnosti :: Kurir :: Mikro :: B92 Sport :: RTS :: Danas

Prijatelji foruma: ConQUIZtador :: Domaci :: Morazzia :: TotalCar :: FTW.rs :: MojaPijaca :: Pojacalo :: Advokat Draganić :: MojaFirma

Pravne Informacije: Pravilnik Foruma :: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: O nama :: Marketing :: Kontakt :: Sitemap

All content on this website is property of "Burek.com" and, as such, they may not be used on other websites without written permission.

Copyright © 2002- "Burek.com", all rights reserved. Performance: 0.151 sec za 17 q. Powered by: SMF. © 2005, Simple Machines LLC.