Pavle I, car Rusije

Pavle I, car Rusije ili Pavle I Petrovič (1. oktobar 1754- 23. mart 1801) bio je ruski car od 1796. do 1801. Prožet idejama viteštva, branio je Maltu i od Napoleona i od Velike Britanije i pružio je zaštitu malteškim vitezovima. Postao je i veliki majstor malteških vitezova.

Detinjstvo

Sin je Petra III i Katarine Velike. Nakon što je ubila svoga supruga Katarina Velika je govorila da njegov otac nije Petar III , nego njen ljubavnik Sergej Saltikov. Međutim dečak je bio sličan Petru III. Pavle je prvih sedam godina života proveo pod kontrolom stare carice Elizabete.

Rani život

Po svoj prilici njegovi odnosi sa majkom nisu bili najbolji, o čemu je svedočio britanski ambasador. Prva supruga mu je umrla pri porodu. Po drugi put se oženio 1776. sa Sofijom Dorotejom od Virtemberga, koja je dobila rusko ime Marija Fjodorovna. U to vreme je verovao da ga je majka nameravala ubiti kao što je ubila njegova oca. Katarina Velika ga je na to udaljila iz dvorskog saveta i držala ga na odstojanju. Sa novom suprugom je tokom života imao desetoro dece. Kada se 1777. rodio budući car Aleksandar I Romanov carica im je poklonila veliki posed Pavlovsk. Pavle i njegova supruga su mnogo putovali po Evropi od 1781. do 1782. Carica im je 1783. dala veliko imanje Gačina sa pukom vojnika, koje je Pavle mogao da trenira po pruskom modelu.

Car

Pavle je postao car nakon što je umrla Katarina Velika 5. novembra 1796. Tada se govorilo da je carica Katarina ostavila testament po kome je Pavla isključila iz linije nasleđivanja i da je odredila da car bude njegov sin, tj njen unuk Aleksandar I Romanov. Čim je carica umrla Pavle je krenuo u potragu da nađe i uništi testament. Carica je dosta dugo držala Pavla u strahu da on neće biti naslednik. Zbog pretrpljenog straha, jedna od prvih mera novog cara je bilo donošenje zakona o nasleđivlju dinastije Romanov.

Za vreme prve godine vlasti poništio je mnoge zakone svoje majke. Dozvolio je najpoznatijem kritičaru Katarine Velike Aleksandru Nikolajeviču Radiščevu da se vrati iz progonstva u Sibiru. S druge strane optuživao je ljude da su jakobinci i proterivao bi ih i zbog nošenja francuske odeće ili čitanja francuskih knjiga. Svoga oca Petra III sahranio je sa velikim počastima. Katarina Velika je pred svoju smrt spremal vojsku za napad na persiju. Pavle je opozvao i tu odluku svoje majke.

Osim Radiščeva oslobodio je Novikova i Tadeuša Košuška, ali ovu dvojicu je držao u kućnom pritvoru. Rusko plemstvo je smatrao dekadentnim i korumpiranim. Imao je nameru da stvari viteške ideale i da očisti ruski dvor i plemstvo od nemorala iz doba vladavine njegove majke. Bogato je nagradio one koji su podržali njegova zalaganja za uspostavu viteških ideala u rusdkom društvu. Kaznio je one, koji nisu delili njegov viteški pogled na svet. Smenio je 7 feldmaršala i 333 generala.

Izabran je za Velikog majstora malteških vitezova. Napoleon je zauzeo Maltu, pa su malteški vitezovi našli utočište u Rusiji. Uspostavio je rusku tradiciju malteških vitezova unutar carskih redova u Rusiji. Sagradio je tri skupa zamka oko Moskve. Sa Anom Lopukinom je po svoj prilici isto imao odnos blizak platonskom odnosu u njegovom idealu viteškog ponašanja.

Ratovi [uredi]

Nakon Napoleonova osvajanja Malte 1798. Pavle je bio razljućen i odlučio je da osveti proterivanje malteških vitezova. Sudelovao je u ratu druge koalicije protiv Napoleona. Rusija je 1798. objavila rat Francuskoj. Poslao je Suvorova da se bori protiv Napoleona. Suvorov je 1799. oslobodio severnu Italiju, a kasnije kreću na Šajcarsku, gde je Suvorov poginuo. Admiral Ušakov i ruska flota su izvodili operacije u Sredozemlju.

Maltu je od Napoleona preotela Velika Britanija. Pavle je zahtevao da se Malti vrati nezavisnost. Pošto je to Britanija odbila Rusija je sklopila mir sa Napoleonom. Tada je razmatrao planove da osvoji Britansku Indiju, bilo sa Francuzima bilo sam.

Atentat

Pavle je stekao mnogo neprijatelja. Njegovi pokušaji nametanja viteškog ponašanja odbijali su i mnoge njegove savetnike. Osim toga otkrio je da je carski trezor bio pokradan. Njegova politika je mnogim plemićima predstavljala smetnju.

Zaveru protiv njega su organizovali Petar Aleksjevič Palen, Nikita Petrovič Panin i admiral Ribas. koji je umro pre izvršenja plana. Zaverenici su 11. marta 1801. ubili cara Pavla. Jedan skup otpuštenih oficira predvodio je general Benigsen. Pokušali su da nateraju cara da potpiše abdikaciju. Car je pružio otpor, pa su ga ubili. Nasledio ga je sin Aleksandar I Romanov, koji je bio upoznat da postoji zavera. Zaverenici su bili povezani sa Velikom Britanijom, koja je očekivala da će joj Rusija objaviti rat zbog Malte.

Deca
Aleksandar I Romanov (1777-1825), nasledio je Pavla kao car Rusije
Konstantin Pavlovič (1779-1831) odreakao se nasleđivanja 1822
Aleksandra Pavlovna (1783-1801) udala se za nadvojvodu Jozefa Antona od Austrije, sina Leopolda II
Elena Pavlovna (1784-1803)
Marija Pavlovna (1786-1859) udala se za Karla fridriha, velikog vojvodu od Zahsena-Vajmara-Ajzenaha
Ekaterina Pavlovna (1788-1819) udala se za vojvodu Petra od Oldenburga i za drugog kralja Vilhelma I od Virtemberga
Olga Pavlovna (1792-1795)
Ana Pavlovna (1795-1865) udala se za kralja Vilijama II od Holandije
Nikolaj I Romanov(1796-1855) bio je car Rusije od 1825. do 1855.
Veliki vojvoda Mihajl Pavlovič od Rusije (1798-1849)

Literatura
A reasonable and balanced picture of Paul I, can be gained from: Hugh (Ed) Paul I: A reassessment of His Life and Reign, University Center for International Studies, University of Pittsburgh, 1979
For Paul's early life: K. Waliszewski, Autour d'un trone (Paris, 1894), or the English translation, The Story of a Throne (London, 1895), and P. Morane, Paul I. de Russie avant l'avenement (Paris, 1907)
For Paul's reign: T. Schiemann, Geschichte Russlands unter Nikolaus I (Berlin, 1904), vol. i. and Die Ermordung Pauls, by the same author (Berlin, 1902)
Other readings: (in Russian) V.V.Uzdenikov. Monety Rossiyi XVIII-nachala XX veka (Russian coinage from XVIII to the beginning of XX century). Moscow - 1994. ISBN 5-87613-001-X

Izvor: Wikipedia