Football asociation of Serbia :: Kosarka ~ Odbojka ~ Tenis ~ Ostali sportovi

СЕЋАЊЕ НА ДАНЕ КАДА ЈЕ ПОЧЕЛА ИСТОРИЈА
ВЕК СРПСКОГ ФУДБАЛА

Више од сто година прошло је од 19. маја 1896. године (по старом календару, по новом 31. маја) када је између зидина Доњег града Калемегдана и Небојша куле одиграна прва фудбалска утакмица у Србији!

Захваљујући пожутелим страницама старих новина, не само да се документовано може доказати да је 19. маја 1896. године у Србији лопта први пут шутирана, него и да је та «утакмица» почела у три сата по подне. Београдске «Вечерње новости» су у броју 142 од четвртkа 23. маја 1896. објавиле да је четири дана раније, дакле у недељу, Гимнастичко друштво «Соко» организовало необичну представу, а «гимнастичари су изводили разне игре једном великом лоптом, бацајући је по извесним правилима час у вис, час у даљину, и што је најзанимљивије само ногама».

Следећи подаци о фудбалу, «други пут међу Србима», потичу опет из новина, али овога пута, чини се, да је успостављен известан ред, што је наговештавало дужи век и озбиљнији приступ фудбалу. «Мале новине» су у броју од 13. маја 1899. године најавиле «ванредни збор» сада већ «Клуб за лоптачке игре», који обухвата не само фудбал већ и крикет и тенис. Касније ће се, такође, објавити вест да је основана привремена управа, којој је председавао «један страни дипломата», а месец дана после тога најавиће се да ће «Прво српско друштво за игру лоптом» почети «редовно играње 15. јуна» (наравно по старом календару), и то на новом, ограђеном игралишту код «Дома сироте деце» за чије је уређење утрошено ондашњих 500 динара. Овога пута, «фудбал је нешто дуже опстао», све до зиме, док неко није дрвену ограду искористио за огрев.

Требало је да прођу још две године да се фудбалска игра и трећи пут јави на овим просторима. По неким, углавном мемоарским изворима, може се закључити да се фудбал опет играо у пролеће 1901. године. У оквиру Гимнастичког друштва «Соко» у Београду је 18. априла 1903. године основан истоимени фудбалски клуб «Соко». Шест месеци касније, у Крагујевцу, основана је Шумадија, 14. септембра 1903. године. Оснивач је био Данило Стојановић – Чика Дача, који је у Шумадији био голман, председник, а повремено и судија, када су фудбалери овог клуба играли између себе. Међутим, најстарији клуб у Србији није ни БАСК (наставио традицију Сокола) ни крагујевачка Шумадија, већ – суботичка Бачка. У Суботици је 3. августа 1901. године основана «Бачка», али тај део наше земље тада је био под Аустро-Угарском, па се, «Бачка» годинама такмичила у лиги Јужне Мађарске. Соко и Шумадија готово годину дана нису знали «једни за друге», саобраћајне везе у Србији тада су биле на веома ниском нивоу, па је до прве утакмице ова два клуба дошло тек 1904. године. Фудбал више није био само привилегија Београђана и Крагујевчана, јер су 1907. године основани «Српски мач», клубови у Шапцу и Нишу, годину дана касније у Наталинцима и Врњцима, па онда «БСК», «Делиград» у Алексинцу, «Српски мач» у Ваљеву, фудбалске екипе у Зајечару, Смедеревској Паланци, Чачку...

Први фудбалски турнир у Србији, према клупским документацијама, одигран је 1913. уз учешће «Сокола», «БСК» и «Шумадије». Београдски клубови гоставали су у Суботици, Новом Саду... Једно од тих гостовања – меч «Српског мача» са бечким Рапидом у Новом Саду 1914. године – може да се сматра и првом међународном утакмицом неког београдског клуба и првом интернаицоналном победом (3:2). У том периоду јавњају се покушаји за стварање неке фудбалске асоцијације. Тако је 1909. Прво српско велосипедско и борачко-лоптачко друштво Српски мач хтело да оснује «Савез српских витезова», али се покушај неславно завршио. Четири године касније, ипак, је на иницијативу овог друштва створено фудбалско заједништво истоимених клубова из Београда, Алексинца и Обреновца. Међутим, до прве повезане организације фудбалских клубова долази тек 1919, пошто је покушај оснивања Савеза лоптача Србије 1914. године омео почетак рата.

Ново доба у Србији почело је после Првог светског рата. Септембра 1919. основан је Београдски лоптачки подсавез, чијме је означено једно ново фудбалско доба у Србји, далеко организованије, стручније и масовније. Јављају се и први облици «дужевременског такмичења», оснивају се лиге, односно такмичарске вишестепене селекције, успоставњају се међународни спортски односи. Између два рата одржано је 17 државних првенстава. У тим такмичењима учествовали су српски клубови: «Београдски спорт клуб», «Југославија», «Београдски аматерски спорт», клуб «Раднички» из Беорада, «Јединство» из Београда, «Спарта» из Земуна, «Мачва» из Шапца, «Бачка» и «САНД» из Суботице, «Нак» и «Војводина» из Новог Сада. Прваци државе били су «БСК» пет пута и «Југославија» два пута. Београдски лоптачки савез егзистирао је пуних 20 година, обухватајући на почетку двадесетак и завршивши свој организациони «стаж» са 94 клуба. У Србији су почетком 1939. постојали и следећи подсавези: нишки (18 клубова), крагујевачки (33), новосадски (53), петровградски, односно зрењанински (34) и суботички (61). У Србији је те године било регистровано више од 430 клубова. Ни током Друго светског рата, фудбалска активност у Србији, поготово у Београду, није престајала. Ипак, нови период развоја фудбала у Србији почиње крајем рата. Непосредно после ослобођења Београда, 5. новембра, обновљен је «БАСК», а само две недеље касније одигране су две прве фудбалске утакмице на месту где је данас Стадион «Црвене звезде». Ривали су «Београдска омладина и екипа «Прве пролетерске дивизије». Почетком јануара 1945. образован је радни одбор «Београдских лоптачких судија», а почетком марта Омладински клуб «Црвена звезда», који је на првој утакмици победио 12:0 екипу Енглеске војне мисије. Средином марта именовани су референти за фудбал – инг. Сава Маринковић и Александар Тирнанић у Иницијативном спортском одбору Србије. Тим чином, заправо, почео је нови живот фудбалске организације на територији Србије, која је почетком октобра добила још један клуб – «Партизан». Фудбалски одбор је деловао у оквиру Фискултурног савеза, да би 28. августа 1948. године основан Фудбалски савез Србије. У ослобођеној земњи фудбал је веома брзо постао «спорт број 1«, захваљујући углавном великанима као што су «Црвена звезда» и «Партизан», чији су мечеви Београђане (и не само њих) привлачили попут магнета.

Новија историја фудбалског спорта у Србији, јасно, приступачнија је хроничарима, јер се о фудбалу навелико писало у готово свим новинама, клубови су почели да стварају сопствене документације, баш као и савези, па није тешко фактографски набројати најзначајније успехе и догађаје. Први је, свакако, прво послератно првенство Југославије 1945. године, када су играле репрезентације република, Војводине и Југословенске армије. Прву шампионску титулу освојила је репрезентације Србије. Прва клупа ка титули и први Куп Југославије припали су такође клубу из Србије и то «Партизану», тада играчки најмоћнијем и за навијаче најпривлачнијем. Црвена звезда» је најтрофејнији срспки и југословенски клуб, што је можда и важније, титулом клупског шампиона Европе и света. Те 1991. године црвено-бели су се, дакле, попели на кров Европе и света. Уз раме комшијама је «Партизан», који је 1966. године играо и финале Купа евроспких шампиона, које су црно-бели по свим проценама незаслужено изгубили. Новодсадска «Војводина» је двапут била шампион Југославије, док је ОФК «Београд» четири пута био најбољи у Купу (два пута док је носио име «БСК»). Репрезентација Југославије је од 1920. и прве утакмице са Чехословачком стизала до сребра на Олимпијским играма и Европским шампионатима, на Светским првенствима углавном играла запажену улогу (четврто место у Чилеу 1962. и пето у Италији 1990). Фудбалски спорт је најразвијенији део спорта и физичке културе уопште на територији Републике Србије. Фудбалска организација је најорганизованија спортска друштвена организација и једна од најмасовнијих и најразвијених друштвених организација у нашој земљи. Као и целом свету, тако и у Републици Србији, најпопуларнији спорт je фудбал, који не да је само најпопуларнији већ и најмасовнији. Статистички подаци на крају 2004. године показују да је према броју клубова бројнији од свих других спортова и да највеће интересовање младих влада за бављење фудбалом.

Комплетна активност бављена фудбалским спортом на територији ФС Србије се обавља са укупно:
• регистрованих Фудбалских клубова 2.032
• екипа у клубовима разних узраста 4.368
• лига у којима се одвија такмичење 365
• регистрованих играча 122.854
• фудбалских тренера са дипломом 4.901
• фудбалских судија који суде утакмице 4.032
• здравствених радника који раде у клубовима 1.146

Поред овог броја има и преко хиљаду разних других селекција и екипа у дечијем, школском и малом фудбалу која нису регистрована код Министарства просвете и спорта. Ове активности се обављају и њима непосредно руководе кроз разне степене такмичења:
• Општински фудбалски савези 102
• Окружни фудбалски савези 17
• Подручни фудбалски савези 8
• Градски фудбалски савези 5
• Регионални фудбалски савези 2
• Покрајински фудбалски савези 2
а њихов рад обједињује Фудбалски савез Србије који остварује утврђену политику фудбалског развоја.