Patuljasti Zeka        

Patuljasti kunići se sve više gaje. Međutim, kako prepoznati kuniće? Svi oni vode poreklo od hermelinskog kunića, rase koja je u Engleskoj postojala krajem devetnaestog veka. Početkom dvadesetog veka otkrivena je i u Nemačkoj. Beli kunić sa crvenim očima - albino, bio je tada jedina vrsta patuljastog kunića. Njegovo poreklo nije poznato; u literaturi se navodi da su hermelinski kunići postali od holandskih ili divljih kunića.

Od crvenookog hermelinskog kunića, ukrštanjem sa plavo-belim holandskim, divljim i belim bečkim kunićem, dobijen je plavooki hermelinski kunić. Ono što je uspelo sa očima patuljastog kunića uspelo je i sa bojom krzna. Nekoliko drugih malih rasa kunića ukršteno je sa hermelinskim i tada se opet povratno ukrštalo da se dobije tip patuljastog kunića male težine.

Danas ima patuljastih kunića raznih boja. Patuljasti kunići imaju markantnu glavu i kratke, uzane i priljubljene uši. Mladunci drugih rasa kunića imaju prilično dugačke uši. Patuljasti kunići u boji su sićušni. Odrastao patuljasti kunić ne treba da bude teži od kilogram i po. Idealna težina patuljastog kunića je od kilograma do 1.250 grama.

Od belih hermelinskih kunića imamo skalu boja - ona ide preko žute, mrke i plave sa sijamskom šarom, do činčile, plave i crne boje. Ima i patuljastih kunića čija se dlaka sedefasto presijava, dok su nos, okolina očiju, brada, obrazi i noge svetliji. Za držanje patuljastog kunića dovoljan je kavez ili sanduk veličine 60h80 centimetara. Kao što ste videli, kunići ne zahtevaju mnogo prostora, a zauzvrat su neodoljivi za igru i zabavu raznih vrsta. Još je bolja situacija ako imate dvorište, što će im omogućiti da uživaju u prirodi i osećaju se kao u svom prirodnom staništu. Deca im se uvek najviše raduju.