„Svemirski raketoplan” dobija naslednika
Karuce za Mesec i Mars
Preostala tri „spejs šatla“ otići će u penziju do 2010, a zameniće ih višekratna letelica „Orion“ koja mnogo podseća na „Apolo“

Za šest ili četiri putnika

Američki astronauti su ponovo počastvovani da se vozikaju po Sunčevom dvorištu u „svemirskim karucama” s mitskim imenima. Putujući u „Apolu” (grčki bog Apolon) iskrcali su se prvi put 1969. na površinu Zemljinog pratioca, u „Orionu” (grčki junak i lovac) trebalo bi pre isteka 2020. opet da se spuste na Mesec, a možda stignu i na Mars.

I jedan i drugi su, prema predanju, bili veoma lepi i muževni.

Posao od tri milijarde i 900 miliona dolara za pravljenje letelice koja će naslediti „svemirski raketoplan“ (space shuttle), posle penzionisanja 2010. godine, poveren je nedavno „Lokid Martinu”. Američka svemirska i vazduhoplovna agencija (NASA) procenjuje da će troškovi za osam brodova za višekratno odvoženje i dovoženje ljudske posade do 2019. narasti na sedam i po milijardi.

S nabijenim mišićima

„Apolo” i starija vozila slati su samo jednom, nakačeni na vrhu rakete nosača, nova „kosmička čaura“ (kapsula) u obliku zarubljene kupe leteće više puta, uz obaveznu zamenu na svakom polasku „toplotnog štita“ koji je zaštićuje od pregrevanja. Pre jedne decenije sa istim proizvođačem sklopljen je posao od 912 miliona za „svemirski avion“ iks-33 koji, zbog tehničkih teškoća, nije dovršen.

Naručilac je zahtevao da se do Međunarodne svemirske stanice prevozi po šest, a do Meseca po četiri putnika; u drugom slučaju s dodatkom za spuštanje na površinu Zemljinog satelita do 2020.

Sama letelica neće imati mnogo tehnoloških novina, jer je zamišljena kao preteča „Apola“ (dva i po puta veći iznutra) pojačana, sportski rečeno, „s nabijenim mišićima” (anabolički steroidi). Bude li sve teklo po planu, prvi probni let „Oriona“ obaviće se u septembru 2014, a povratak na Mesec do kraja 2019. ili početkom 2020.

Novih osam kapsula su zamena za ostarele „svemirske raketoplane“ (četvrt veka u upotrebi), od kojih su preostala tri već stavljena na spisak za odlazak u mirovinu u sledeće četiri godine. Drugim rečima, do završetka Međunarodne svemirske stanice.

Povratak u prošlost

Mada će svih deset ogranaka pod okriljem NASA pružiti stručnu pomoć, gro će se obaviti u Svemirskom centru „Džonson“ u Hjustonu, a završno sklapanje u Svemirskom centru „Kenedi“ na Floridi. Odluka da se sarađuje s kompanijom koja nije ranije prevozila ljude u svemir protumačena je među poznavaocima kao svojevrsno „deljenje bogatstva“.

Naime, iz igre su otpali glavni graditelji „Apola“, kompanije iz koje je u Los Anđelesu nastao „Nortrop Gruman“ i „Boing“, sa zavidnim iskustvom u izradi svakojakih svemirskih letelica. Ni „Lokid Martin“ nije novajlija: do sada je sagradio nekoliko automatskih sondi za Mesec i Mars.

U prvoj najavi za nadmetanje ova kompanija je ponudila prevoz sličan „svemirskom avionu“ iks-33, ali je NASA rekla da želi nešto nalik na kapsulu „Apolo“. Ko plaća taj naručuje pesme, zar ne?

Osamdesetih je isti poručilac utrošio četiri milijarde i 800 miliona dolara za naslednike „spejs šatla“ koji nikad nisu uzleteli. Sada se unapred zaklinje da se tako nešto neće ponoviti, jer je „Orion“ deo glavnog istraživačkog programa „Sazvežđe“ (Constellation) koji uključuje rakete „Ares 1“ i „Ares 5“ za iznošenje čaure i teretne letelice u putanju oko Zemlje.
Jedno od najvažnijih poboljšanja tiče se bezbednosti: u poređenju sa „svemirskim raketoplanima“ izgledi za koban udes su jedan prema 200.
Iako su u nadmetanju učestvovale tri najveće američke aerosvemirske kompanije, mnogi nisu oduševljeni ishodom. Suštinska zamerka jeste da je to povratak u prošlost, malo doterani „Apolo“, a nikako tehnološki korak unapred.
Stanko Stojiljković

Izvor: Politika