Pasiflora je u narodu poznata pod imenom gospodinova kruna ili hristovo cveće. To ime su joj dali misionari, koji su je u 18. veku našli u Južnoj Americi, smatrajući da listovi, hvataljke, latice, prašnici i tučak biljke prikazuju Hristovo raspeće.

Gajena u sobnim uslovima, pasiflora je ograničenog veka, dok u staklenoj verandi ili bašti, gde se lako postiže određena vlažnost vazduha, redovno cveta, a ponekad donosi i plod.

Postoje mnoge vrste s cvetovima jedinstvenog oblika, a nekoliko i s jestivim plodovima, a sve potiču iz Južne Amerike. Jedina koja se uzgaja u sobi jeste Passiflora caerulea. Gajena uz rešetku za koju se prihvata hvataljkama, naraste i do tri metra u visinu. Najlepša je leti, kada cveta, ali je sam cvet kratkog veka - živi svega jedan dan. Ipak, biljka koja raste u povoljnim uslovima svakodnevno će otvarati nove cvetove. Odrasla zrela biljka sredinom leta obrazuje sitne žute plodove. Za cvetanje pasiflora traži svetla mesta cele godine. Zato najbolje uspeva u zastakljenoj verandi. U sunčanim područjima bez mraza može se uzgajati i napolju.

Pasiflora je ljubitelj vode. Zato se leti zaliva često, a zimi, pošto miruje, svakih sedam do deset dana. Prihranjuje se kada počne da cveta. Ako se suviše prihranjuje, listovi su bujni, ali cvetni pupoljci se ne obrazuju. Najbolje uspeva ako se korenu ne dopusti da se širi. Zato se u prve dve godine presađuje u proleće, a nakon toga samo se zamenjuje gornji sloj zemlje.

Orezuje se u proleće. Kao reznice za razmnožavanje mogu poslužiti prvi izdanci koje biljka istera u proleće.