Partnerstvo je najvažniji, a često i najteži deo ljudskog iskustva.

Ljubav je prirodno stanje čoveka i može se reći da je lako voleti. Ali šta je teško? Teško je naći srodnu osobu i sa njom izgraditi, a zatim sačuvati  kvalitetan partnerski odnos. Prelazak iz "samo ja" u "ja"+"ja"  i  konačno u "mi" niti je lak, niti se brzo dešava. To je proces u toku koga se obe osobe menjaju i sazrevaju radi  obostrane dobiti. Ljude obično niko ne sprema za taj proces i zato se on najčešće odvija kroz pokušaje i pogreške. Nema čoveka koji nije prošao kroz bolna iskustva kao što su teškoće u uspostavljanju bliskog kontakta, otežana komunikacija, raskid veze, ambivaletna osećanja prema partneru, strahovanje od pružanja i primanja ljubavi, neverstvo, nesigurnost, stid, razočarenje, tuga... Srećom, uspostavljanje kvalitetne partnerske veze je toliko vredan i važan cilj da su ljudi spremni da se za njega bore uprkos bolnim iskustvima.

 Partnerski odnosi u današnjim uslovima života su pod velikim pritiskom.

Na to ukazuju sledeće činjenice:
•    poslednje dve decenije u razvijenim zemljama povećava se broj jednočlanih domaćinstava, broj sklopljenih brakova opada, a broj razvoda se povećava.Bebe se rađaju sve ređe i u manjem broju. 
•    od mladih ljudi se na poslu očekuje potpuna predanost firmi, a privatan život smatra se ozbiljnom preprekom za karijeru. Dan je prepunjen profesionalnim obavezama čime se maskira stvarna razmera usamljenosti.
•    sve više ljudi živi u velikim gradskim sredinama gde nije uobičajeno da se ljudi interesuju jedni za druge. Otuđenost i nezainteresovanost za druge ljude tretira se kao  poštovanje tuđe privatnosti .
•    sve manje mladih ljudi ostaje na selima i u malim mestima i zato u tim sredinama nema dovoljno ponude slobodnih osoba za partnersku vezu.
•    česta promena mesta stanovanja  zbog potrebe posla i  profesionalne karijere  otežava uspostavljanje novih i čuvanje starih prisnih kontakta sa ljudima.
•    savremene tehnologije kao što su kompjuter ili mobilni telefon, osmišljene sa idejom da unaprede komunikaciju među ljudima, izazavale su potpuno suprotan efekat. Sve je manje prilika za bliski  kontakt «licem u lice», razmenjuju se SMS-ovi, studira se on line...
•    kultura  hedonizma, konzumiranja i brzog postizanja željenog nameće stil života u kome je udobnost najvažnija vrednost. Preferiraju se površne veze u kojima nema velike „dobiti“ ali ni velikih zahteva. Udobnost stvara  utisak pseudo sigurnosti koji umanjuje želju da se „radi“ na izgradnji  kvalitetnog partnerskog odnosa koji  svakako zahteva neka odricanja i prilagođavanja.
•    glorifikuje se ideal većne mladosti koji podstiće verovanje ljudi da uprkos biološkom časovniku treba što duže živeti mladalačkim životom i da za brak i decu ima vremena.
 
Najveća teškoća u partnerskim odnosima
 
Dobre partnerske veze nema bez postizanja intimnosti.  Intimnost znači da se osoba "otvara", odnosno dozvoljava da druga osoba, do izvesnog stepena, dopre do nje u psihičkom i fizičkom smislu. Intimnost je nešto najlepše što čovek može da ostvari ali istovremeno to je i najveća teškoća jer intimnost svaku osobu čini ranjivom. Strah od povrede (prevashodno psihičke prirode), posebno ako postoje loša iskustva, nagone osobu da se zatvara pred  "prodiranjem" druge osobe, da se prikazuje drugačijom nego što jeste, da bira pogrešne načine zaštite čime često udaljava ljude od sebe.

Najveća greška u partnerskim odnosima

 U procesu traženja partnera i uspostavljanja partnerskog odnosa prosto su neizbežni neuspesi, loša iskustva, razočaranja, nesigurnost, odsustvo samopouzdanja... Na neke ljude to može imati veliko frustrirajuće dejstvo i odvesti ih u grešku da blokiraju svoj energetski potencijal i izgrade različite vrste "zaštite".  To povlačenje u "oklop", sa jedne strane štiti čoveka od mogućih emotivnih povreda ali ga sa druge strane ozbiljno ometa da ostvari prisan kontakt s nekom osobom bez čega se teško može ostvariti potpuni osećaj ličnog zadovoljstva i ispunjenosti. Izlazak iz ove greške je obično težak, jer osoba mnogo toga nesvesno čini da potvrdi sama sebi da je dobro što ima  "oklop" pri čemu negira, zanemaruje, potcenjuje sve ono što bi je suočilo s tim da to nije dobar izbor.

Najčešća greška u partnerskim odnosima

 Borba za pogrešnu osobu sa kojom se, bez obzira na uloženi trud, ne može ostvariti dobar partnerski odnos, kao i svaka pogrešna investicija, više će štete naneti osobi nego što će joj doneti dobiti. Održavanje veze koja se doživljava kao loša zbog straha od prekida veze i usamljenosti takođe, predstavlja grešku. Usamljenost jeste neprijatno stanje ali je svakako bolje biti u jednom period života i bez partnera, nego se trošiti na nešto što nema šanse da osobu u potpunosti zadovolji. Cilj treba da bude dobra partnerska veza, a ne samo partnerska veza.

Šta je potrebno za uspeh partnerskog odnosa?

 Neki ljudi imaju više, a neki manje uspeha u pronalaženju partnera i uspostavljanju kvalitetnih odnosa. U čemu se oni razlikuju? Fizička lepota, kojoj se poklanja velika pažnja u medijima, nije glavni ključ uspeha u partnerskim odnosima i može se reći da je precenjena.Seks može biti važan, posebno u početnoj fazi parterskog odnosa ali on nije dovoljan za održavanje veze. Obrazovanje, novac i neki drugi pokazatelji standarda života  takođe, ne obezbeđuju uspeh.
Kao i u drugim oblastim života i za uspeh partnerskih odnosa potrebne su neke veštine koje počivaju na sposobnostima za koje se može reći da  pripadaju emocionalnoj i socijalnoj inteligenciji. Sam izraz  veštine ukazuje da se ljudi mogu njima podućavati, da se može unaprediti stepen razvijenosti tih veština i ostvariti veće zadovoljstvo.
Emocionalna i socijalna inteligencija se odnose na samosvest (prepoznavanje sebe samog, prihvatanje sebe samog...), na veštine samopredstavljanja, upravljanja emocijama, empatiji, pokazivanju brige za druge, na veštine uspešne komunikacije, dobre procene spoljne realnosti, veštine pravljenja izbora i donošenja odluka...
Biti lično i socijalno kompetetan za partnerske odnose ne znači biti savršen već izvući maksimum iz onoga što se ima (u sebi i okruženju) i postići sklad između misli, osećanja i ponašanja.
Da li se ljudi mogu podučavati za bolje partnerske odnose?
 Ne može se u dve reči dati savet koji bi osposobio osobu da sa lakoćom nađe partnera  i sa njim izgradi dobar partnerski odnos. Ali se ljudi mogu podučavati da unaprede svoj emotivni život,  da prepoznaju svoje «slabe tačke» u partnerskim odnosima, da steknu neka bitna znanja, usvoje pravilne stavove, razviju potrebne veštine. Iako ljudi uočavaju da nisu zadovoljni  partnerskim vezama najčešće odbijaju da prihvate da je to njihov problem na kome treba raditi. Za mnoge druge oblasti života koje su i mnogo manje značajne nego što je emotivni život ljudi pokazuju  veću spremnost da traže i prime pomoć. To je velika šteta jer je moguće napraviti promene i unaprediti partnerske odnose, a što uvek ima veliki pozitivan uticaj na kompletan život osobe. Lični razvoj u ovoj oblasti je moguć ali je osnovna pretpostavka da osoba prepoznaje svoj problem i želi da "radi" na sebi, odnosno da se menja.

Izvor