Postoji ideja, koja nekima deluje romantično, da vas voljena osoba čini kompletnim kao osobu. Na filmu, to možda i deluje simpatično; u stvarnosti, nećete biti srećni ako verujete da ste falični ako ste sami, niti ćete sreću moći da nađete.

Divno je biti u lepoj vezi. Predivno je ako ste s nekim s kime se dopunjujete, ta osoba ima neke slabosti (ima ih svako), a vi je "pokrivate" baš na "kritičnim mestima", dok istovremeno, ona "pokriva" vas tamo gde ste vi "tanki". Nije nikakva retkost da ljudi teže vezama baš s onima koji ih dopunjuju. Međutim, to što vi jedno drugo dopunjavate ne znači da ste prethodno bili nekompletni kao ličnosti.

Kao ličnost ste kompletni sami. Ili niste kompletni, ali to nema veze s tim imate li partnera ili partnerku. Ideja da je ženi neophodan muškarac da bi bila kompletna kao ličnost je degradirajuća, baš kao i ideja da je muškarcu neophodna žena da ga "kompletira" (ili "dovede u red", što se češće govori kad su muškarci u pitanju). Ljubavna veza nije spoj dve nekompletne ličnosti, kao dva dela polomljenog medaljona koji se savršeno uklapaju jedan u drugi, pa se tek spojem dobije jedno celo. Veza je spoj dve celovite ličnosti (ili, u nekim slučajevima, ličnosti koje još uvek uče kako da budu celovite), a onda to što jeste podelite s voljenom osobom.

Ima onih koji nisu navikli da budu sami (uvek su živeli s nekim, bilo s porodicom, partnerom/partnerkom, možda cimerima), pa im se čini da nešto tu fali ako nema još nekog ko živi s njima. A ima i onih koji se osećaju nekako nekompletnim. I u jednom i u drugom slučaju, veza nije lek, niti će vas učiniti kompletnim. Voljena osoba može da vam pomogne da sebe u potpunosti izgradite kao ličnost, može da vam da poneku sugestiju, ali "kompletiranje sebe" je nešto što obavljate sami - i što možete da obavite i ako niste u vezi.

To može da bude zastrašujuće, ali zapravo je ohrabrujuće, jer u suštini ne zavisite ni od koga - sve je na vama.



Izvor: Krstarica

tacno ali ipak je lepo kada te neko osim tebe samog cini srecnim