Nenadić: Istina je da se prijavljuju frizirani troškovi. Stranke potroše najmanje duplo više nego što prijavljuju. Problem je u zakonu, a i RIK je zatajio, nisu čak ni počeli da proveravaju finansije iz majskih izbora

Dok Tomislav Nikolić onomad nije priznao kako su mu Milan Beko i Miroslav Mišković platili samo jedan rentakar i jednu televizijsku emisiju u kampanji, o šurovanju stranaka sa tajkunima moglo je samo da se nagađa. Mada, i sada može samo da se spekuliše, jer Nikolićev istup nije ohrabrio i druge političare da progovore odakle im milioni evra samo za kampanju, a o svakodnevnim troškovima stranke da se i ne govori.

A kako reče lider LDP-a Čedomir Jovanović, samo jedan glas na izborima košta sedam evra. Po toj računici, ZES, koji je dobio 1.590.200 glasova na majskim parlamentarnim izborima, trebalo bi da je potrošio više od 11 miliona evra. Međutim, prijavili su samo 224.480.825 dinara (skoro tri miliona evra). Pa kud se „zagubi“ onih osam miliončeta.

Ipak, ako se uzme u obzir to što su DS i G17 već bili na vlasti, te su mogli da se voze uzduž i popreko po Srbiji službenim automobilima, da troše službeni telefon za raznorazne ankete i vrbovanja glasača, ali i da koriste televizijske termine za „dž“, tačnije da gostuju po emisijama u službi svojih tadašnjih funkcija... I ko zna šta još.

I SRS je, prema Jovanovićevoj računici, utajio skoro sedam miliona evra. Radikali su na majskim izborima osvojili 1.219.436 glasova, što bi ih koštalo oko 8,5 miliona evra, a RIK-u su prijavili samo oko 1,7 miliona.

Stranke koje su lošije prošle na izborima, ako je tačna Jovanovićeva računica, manje su prikrile para. Tako bi koalicija DSS-NS za osvojenih 480.987 glasova trebalo da je potrošila 3,3 miliona evra, a prijavili su dvostruko manje. I SPS je za 313.896 glasova prijavio 1,1 milion, a po ovoj računici bi im za ovakav rezultat bio potrebno još toliko.

A kako li je Jovanović izašao u javnost sa tom računicom? Po njoj ispada da ni njegova stranka nije prikazala realne troškove. U izveštaju RIK-a piše da je LDP potrošila 66.284.701 dinar (više od 800.000 evra), a za 216.902 glasa, nisu mogli da prođu bez skoro dvostruko više.

Glavni „krivac“ za netransparentnost tokova novca u strankama je postojeći Zakon o finansiranju političkih partija, koji ne daje velika ovlašćenja RIK-u prilikom provere prijavljenih podataka. Jedino što revizori mogu da urade jeste da provere da li su prijavljena sredstva potkrepljena dokumentacijom i to samo sa namenskog računa koji partije posebno otvaraju za kampanju. A ne bi trebalo zaboraviti da svaka partija ima više računa.

Da Jovanovićevu računicu ne treba shvatiti doslovno, ali da ona nije daleko od istine, tvrdi Nemanja Nenadić iz „Transparentnosti Srbija“.

- Realno, ne može se unapred izračunati koliko će tačno koštati kampanja, ali to da se prijavljuju frizirani troškovi - istina je. Stranke potroše najmanje duplo više nego što prijavljuju. Problem je u zakonu koji ne precizira ovlašćenja organa koji kontroliše. A činjenica je i da je RIK zatajio, nisu čak ni počeli da proveravaju finansije iz majskih izbora - kazao je za Glas Nenadić

Zabranjeno je uzimati pare od stranaca, izvoznika...

Po Zakonu o finansiranju političkih partija, sredstva se mogu sticati iz javnih (budžeta) i privatnih izvora: članarina, priloga pravnih i fizičkih lica, prihoda od promotivnih aktivnosti stranke, prihoda od imovine stranke i legata. Član 5, između ostalog, kaže da ukupan prilog fizičkog lica, u jednoj kalendarskoj godini može iznositi najviše deset prosečnih mesečnih zarada u Srbiji iz prethodne godine. A pravno lice može dati sto prosečnih zarada.
Prema članu 6 zabranjeno je primanje materijalne i finansijske pomoći od: stranih država, stranih pravnih i fizičkih lica, anonimnih darodavaca, javnih ustanova i javnih preduzeća, ustanova i preduzeća sa učešćem državnog kapitala, privatnih preduzeća koja obavljaju javne usluge po osnovu ugovora sa državnim organima i javnim službama, preduzeća i drugih organizacija koja vrše javna ovlašćenja, sindikata, humanitarnih organizacija, verskih zajednica, priređivača igara na sreću, uvoznika, izvoznika, prodavaca i proizvođača akciznih proizvoda i pravnih lica i preduzetnika koji imaju dospele, a neizmirene obaveze po osnovu javnih prihoda.
Stranka koja za izbornu kampanju utroši veća sredstva od onih dozvoljenih Zakonom, kazniće se za prekršaj novčanom kaznom dvostruko većom od sume o kojoj je reč.

Šuška se...

Čaršija već godinama povezuje pojedine biznismene sa strankama, pa je tako za DSS nekada bio „zadužen“ Zoran Drakulić, a sada Nenad Popović. Posle 5. oktobra uz SPS se pominjao Dmitar Šegrt i Predrag Ranković Peconi. Svojevremeno je Bogoljub Karić rekao da je finansirao DS, SPO i DSS. Za Miroslava Miškovića se priča da finansira sve stranke osim jedne, koju navodno dotira Milan Beko. DS se dovodio u vezu i sa Miodragom Kostićem Koletom, Stankom Subotićem Canetom, Cepterom i Miodragom Nikolićem Femanom.


Izvor: Glas Javnosti