Skijanje na svetoj planini starih Grka

Tri ski-centra na Parnasu u Grčkoj pravo su otkrovenje i za najprobirljivije smučare, a pitome padine i blage staze su kao stvorene za početnike i decu

Grčka je zemlja Mediterana, sunca, Zorbe, maslina, sirtakija, mastike i uživanja na prelepim plažama. Malo ko bi je povezao sa snegom, skijanjem i zimskim čarolijama. Planine u njenom središnjem delu, međutim, idealne su za zimski odmor i na njima se nalaze kvalitetni ski-centri i atraktivne staze. Najpoznatiji zimski centri se nalaze na Parnasu, svetoj planini starih Grka.

Na njoj su stanovali Apolon i devet muza koje su nadahnjivale umetničke duše običnih smrtnika, pa je otuda i simbolično prebivalište pesnika. Prelepo gorje se uzdiže iznad Korintskog zaliva, do 2.458 metara nadmorske visine, a od Atine je udaljeno 180 kilometara. Zimi je pokriveno snegom skoro sve do Delfa i privlači veliki broj gostiju sa svih strana sveta, koji ne dolaze samo radi skijanja, već i zbog mistične privlačnosti svete planine.
      

Koricijina pećina

Kada se čovek zamori od skijanja po padinama Parnasa, ili ga oči zabole od snežne beline, lek može da nađe ispod zemlje, tako što će da ode do Koricijine pećine. Može da uživa u mrklom mraku, ali i u lepotama nizova stalaktita i stalagmita, koji čine nekakvu apstraktnu šumu, jedinstvenu na svetu. Pećina se nalazi na glavnom putu ka ski-centru Kelarija, na desetak kilometara od grada Arahove. Za posetioce je otvoren samo prvi deo, dugačak 90 i širok 60 metara, a podzemna reka proizvodi takav zvuk koji izaziva jezu. Ova pećina se spominje u brojnim grčkim mitovima, a bila je svetilište boga Pana. Ime je dobila po nimfi Koriciji, koja je neoprezne namernike odvodila u pećinu i tu ih pretvarala u svoje robove.
      
   
   

Na severnoj strani Parnasa su tri ski-centra: Fterolaka, Kelarija i Gerontovrahos, a njihove staze se protežu od 1.600 do 2.300 metara nadmorske visine. Posetioci mogu da koriste više od 20 kilometara dobro uređenih staza i 14 kilometara žičara. Fterolaka se nalazi na 1.950 metara nadmorske visine, prvi je ski-centar koji je ovde izgrađen, a počeo je da radi 1976. godine.

Kelarija je nastala pet godina kasnije i nalazi se na 1.750 metara nadmorske visine, ali je tek 1987. povezana žičarom sa Fterolakom, što je omogućilo da se koriste sve staze u ovom delu planine. Žičare sa gondolama i brojni liftovi mogu na čas da prevezu oko 5.000 ljudi. Skijaška sezona počinje početkom decembra i završava se krajem marta, a žičare rade od 9 do 16 časova jer, kada padne mrak, nije uputno da se boravi na planini koja ponekad ume da bude i negostoljubiva.

Priroda oko ski-centra i većine staza je izuzetno lepa, što vožnju na skijama čini još prijatnijom. U okolini je i dosta blagih padina i prostranih proplanaka, koji su veoma primamljivi za šetnju, grudvanje i razne ludorije na snegu. Posetioci su uglavnom mladi ljudi koji dolaze u većim grupama, pa se skoro na svakom koraku čuju smeh, muzika i razdragani povici. Jedan od razloga koji ih ovde dovodi su i povoljne cene ski-pasa, koje su najniže u Evropi. Jednodnevno korišćenje žičara košta oko 20 evra, dok se za sedam dana plaća 70 evra. Deca imaju veliki popust, a ako dođu u organizovanoj grupi za njih je ski-pas samo dva evra dnevno.

Najpopularnije odredište je gradić Arahova i u njemu je veoma teško naći prenoćište i zimi i leti. Ovo simpatično mesta u podnožju Parnasa udaljeno je osam kilometara od Delfa, a do Kelarije ima 24 kilometra. Nalazi se na 1.000 metara nadmorske visine i od njega se uvek prohodnim putevima brzo stiže do ski-centara. Iako je Arahova postala moderno turističko mesto, zadržala je poznati grčki šarm, toplinu i gostoljubivost. Lepa varošica se prostire na pet brda, pa je po tome i dobila ime. Interesantno je da ima mnogo znalaca koji tvrde da je naziv slovenskog porekla i znači "mesto na kome raste orahovo drvo".

Oni koji žele da borave u samom centru ovog grada odsedaju u hotelu "Nostos", pansionu "Eili" ili u gostinskoj kući "Petrino". Na okolnim padinama su Vila "Filoksenija", Vila "Enoiko" i hoteli "Ksenon", "Ksenios Zeis", "Aleksandar" i "Anemolija". Cena meštaja po osobi je u proseku oko 70 evra. U blizini centralnih žičara, pored većih staza i na skoro svim visoravnima iznad Delfa i Arahove nalaze se grupisane lepe planinske kuće, ili kako ih svi ovde zovu - kolibe. Najveći broj je u okviru luksuznog hotela "Elatos" i ima ih 39, tako da čine malo turističko naselje. Dnevni najam za dvokrevetnu kolibu je 278 evra, a za kolibu sa dve spavaće sobe i šest osoba treba platiti 770 evra, što je dosta jeftinije od smeštaja u objektu samog hotela. U ponudi su i takozvani ateljei, a oni su nešto između kuće i kolibe, gde dnevni najam za dve osobe košta od 28 do 55 evra, za tri osobe je 33 do 60 evra, dok se apartman plaća od 40 do 90 evra.

Ipak, Parnas nikako ne može da se razvija bez Delfa jer je on svakako jedno od poznatijih mesta u Grčkoj i tokom cele godine privlači veliki broj turista, ali nema dovoljno smeštajnih kapaciteta. Nije malo gostiju koji bi u zimskoj sezoni odseli ovde, a onda skoknuli i do ski-centara, na par sati ili na ceo dan, pa je u planu i izgradnja dva-tri hotela visokog ranga, a krajnji cilj je da Parnas ubrzo postane ozbiljna konkurencija najpoznatijim alpskim odmaralištima.


Izvor: Glas Javnosti \ E.Bilalević