Zbog svoje energetske, hranljive i lekovite vrednosti, paradajz je postao redovna salata, hrana i preliv. Pored toga, paradajz pomaže u sprečavanju i lečenju mnogih bolesti.

Paradajz je poreklom iz Srednje Amerike, a u Evropu je donet posle kolonizacije Amerike. U početku se koristio kao ukrasno bilje i na njega se gledalo sa sumnjom, jer se mislilo da je otrovan. Od 18. veka koristi se u zemljama Evrope, a najviše ga u ishrani koriste Italijani i mediteranski narodi.

Razlikujemo sledeće vrste paradajza: goveđe srce, kruškasti pardajz, paradajz bez semenki, sitan paradajz (u grozdu), žuti paradajz, zeleni paradajz, "jabukar"... Paradajz je sezonsko povrće (maj - oktobar), ali se na našim pijacama i u piljarama može naći tokom cele godine, pre svega zahvaljujući plastenicima i staklenicima. U novije vreme dosta se i uvozi iz primorskih zemalja.

Sastav

Paradajz raste kao stabljika sa crvenim plodovima okruglastog oblika. Ima malo kalorija, a dosta hranljivih sastojaka:
belančevine
beta-karoten
biljna vlakna
biljne masti
vitamin A
vitamine B
vitamin C
vitamin D
vitamin K
gvožđe
zeaksantin
likopen
kalijum
kalcijum
karotenoid
lutein
magnezijum
mineralne soli
natrijum
proteine
ugljene hidrate
kofeinsku kiselinu
hlorogensku kiselinu
ferulinsku kiselinu
flavonoid
fosfor

Pored toga, paradajz u manjim količinama sadrži: bakar, mangan, bor i kobalt.

Korišćenje

Paradajz se u ishrani koristi sirov (kao salata...), kuvan (supa ili čorba), pržen, kao pire ili kao dodatak kuvanim jelima. Sve više se koriste sok od paradajza, konzervirani paradajz (u flašama), kašasti paradajz, kečap za prelive i sosove. U toku zime se koristi paradajz konzerviran na razne načine: Paradajz se u ishrani koriste sirov (kao salata...), kuvani (supa ili čorba), prženi, kao pire ili kao dodatak kuvanim jelima. Sve više se koriste sok od paradajza, kašasti paradajz kao i kečap za prelive i sosove. U toku zime se koristi paradajz konzerviran na razne načine: konzervirani paradajz (u flašama), kiseo u teglama, kiseo sa drugim povrćem... Paradajz se preporučuje za jačanje odbrambenog sistema organizma, ali i za dijetalnu ishranu zbog toga što je hranljiv a niskokaloričan. Za lečenje čireva, bubuljica i nekih kožnih oboljenja kriške paradajza koriste se kao obloge za bolno mesto.

Dejstvo

Paradajz u sebi sadrži dosta lekovitih materija, ima antioksidansko i antiseptičko dejstvo, čistač je organizma i diuretik. Dokazano je da veoma povoljno deluje u borbi protiv sledećih bolesti:
alergija
anemija
artritis
astma
bolesti srca i krvnih sudova
bolesti zuba, usne duplje i ždrela
bronhitis
giht
ekcem
impotencija
imunodeficijencija
istegnuća mišića i legimenata
katarakta oka
lečenje raka
makularna degeneracija
migrena
neplodnost
opekotine od sunca
osteoporoza
osteoartritis
povišeni holesterol
prehlade i grip
kožne bolesti
katar creva i želuca
regulisanje krvnog pritiska
regulisanje varenja
regulisanje prekomerne težine
reumatoidni artritis
sinuzitis
sprečavanje raka prostate
uganuća
umor i iscrpljenost
hemoroidi
herpes
hipertireoza
čirevi i bubuljice
šećerna bolest

Način delovanja

Ispitivanjima je utvrđeno da ovo povrće ima jako antioksidantsko i antiseptičko dejstvo. Paradajz je povrće koji se gaji i koristi u velikim količinama u gotovo svim zemljama sveta, a pomaže u očuvanju zdravlja. Pored toga što povoljno deluje na organizam, treba voditi računa i o tome da se uzimanje paradajza ne preporučuje za pojedine bolesti, kao i da postoje osobe koje su i alergične na paradajz, pa se paradajz njima ne preporučuje.


Izvor: Krstarica