Benedikt XVI danas dolazi u četvorodnevnu posetu Turskoj

Najrizičnija papina poseta

Papa Benedikt XVI danas dolazi u istorijsku četvorodnevnu posetu Turskoj, što zbog nedavnih komentara o islamu i protivljenja Vatikana ulasku zvanične Ankare u EU predstavlja najdelikatnije putovanje od početka njegovog pontifikata.

Lider 1,1 milijarde katolika imaće težak zadatak. Pre svega, moraće da popravi narušene odnose između zapadnih i islamskih zemalja iz kojih ekstremisti optužuju zapadne zemlje da su krenule u novi krstaški pohod. Dolazak pape izazvao je različita osećanja u Turskoj, od totalne indiferentnosti do besa među vernicima. Skoro 30.000 ljudi okupilo se u nedelju na protestima demonstrirajući protiv dolaska pape. Uz to, turske bezbednosne službe stavljene su u najviši stepen pripravnosti nakon obaveštajnih podataka da bi papa tokom posete mogao da se nađe na meti ekstremista.

Tokom posete papa neće koristiti svoj neprobojnim staklom opasan autu, poznatiji kao papamobil, već će putovati u običnom automobilu.

Međutim, turske vlasti su angažovale 10.000 pripadnika bezbednosnih službi, a u pravoj maloj armiji nalaze se snajperisti, jedinice za razbijanje demonstracija, agenti u civilu, eksperti za demontiranje eksploziva, kao i pripadnici mornarice koji će patrolirati Bosforom.

U pomoć turskim kolegama stigla je i grupa italijanskih agenata. Uz papu će tokom cele posete biti posebna jedinica od 25 turskih agenata. Ti specijalci govore više jezika, a opremljeni su najsavremenijim tehnološkim napravama i oružjem. Postoji mogućnost da papa tokom posete nosi i pancir, baš kao i petorica kardinala koji će biti u njegovoj pratnji. Osim italijanskih i turskih agenata, bezbednosne mere sprovode i izraelski Mosad i švajcarska straža i vatikanska žandarmerija. Bezbednosne službe su kao najkritičnije odredile posetu Aja Sofiji 30. novembra i misu 1. decembra.

Benedikt XVI je, blago rečeno, razljutio muslimanski svet u septembru kada je na jednom predavanju izjavio da islam predstavlja iracionalnu religiju koju pokreće nasilje. Usledili su oštri protesti širom sveta, a papa je izrazio žaljenje zbog bola koji je izazvao, ali nije ponudio jasno izvinjenje.

Kao gest pomirenja, papa će u Istanbulu posetiti Plavu džamiju. Njegov prethodnik Jovan Pavle II je 2001. posetio džamiju u Damasku i tako postao prvi papa u istoriji koji je ušao u muslimansku bogomolju.

Benedikta XVI se kao kardinal Jozef Racinger oštro protivio ulasku Turske u EU, navodeći religijske i kulturne razlike. Vatikan je u međuvremenu promenio stav. Očekuje se da će to pitanje biti pokrenuto i tokom razgovora pape Benedikta XVI sa vaseljenskim patrijarhom Vartolomejom I. Papa će se danas na aerodromu u Ankari nakratko sastati i sa turskim premijerom Tajipom Erdoganom. Bulent Arink, predsednik turskog parlamenta, jedna je od retkih koja je pozdravila dolazak pape:

„Poseta će otvoriti mogućnost da se isprave greške koje smo zajedno počinili“.

Oglasio se i Ali Bardakoglu, šef državnog direktorata za religiju koji je istakao da „Benedikt XVI tokom posete Turskoj mora jasno da kaže da je islam religija mira“.

A. Petrović

    „Zavera protiv pape“ bestseler u Turskoj

    U Vatikanu su zabrinuti jer je tokom poslednjih dana bilo nekoliko verbalnih napada na sveštenike. U Rimu još pamte događaj iz 1981. kada je Turčin Ali Agdža na Trgu svetog Petra pokušao da ubije Jovana Pavla II. Agdža je iz zatvorske ćelije upozorio Benedikta da će biti na meti ekstremista. Uz to, u Turskoj je već nedeljama bestseler knjiga „Zavera protiv pape“, na čijoj se naslovnoj strani nalazi Benedikt XVI ispred snajperskog nišana, dok se u pozadini nalazi zapaljeni krst.


Izvor: Blic

Papa Benedikt u mirovnoj misiji

ISTANBUL - Poglavar Rimokatoličke crkve, papa Benedikt XVI, započinje danas posetu Turskoj, u kojoj će ga sa svim počastima dočekati najviši državni funkcioneri, ali i protesti proislamskih stranaka. Papa je najavio da će se u većinski islamskoj Turskoj sastati sa malom katoličkom zajednicom i sa pravoslavnim hrišćanima. Glavni povod za papinu posetu Turskoj jeste sastanak sa pravoslavnim vaseljenskim patrijarhom Vartolomejom, čije je sedište u Istanbulu.
Iz Vatikana je saopšteno da će papa u Istanbulu posetiti i čuvenu Plavu džamiju. Prethodnik aktuelnog pape, Jovan Pavle II, posetio je džamiju u glavnom gradu Sirije - Damasku, 2001, i to je bila prva poseta jednog pape džamiji. Džamija sultana Ahmeta, poznatija u Evropi kao Plava džamija, prava je atrakcija za turiste. Nalazi se na istoimenom trgu u istorijskom delu Istanbula, preko puta Aja Sofije. Kako je najavljeno, papa će se tokom posete Turskoj sastati i sa predsednikom Ahmetom Nedžetom Sezerom.
U nedelju su u centru Istanbula održane demonstracije više od 25.000 Turaka. Većina njih su bili mladi ljudi, koji su nosili trake oko čela sa islamskim natpisima, udarali u bubnjeve, mahali turskim zastavama i uzvikivali: "Papa je pogrešio, naše strpljenje je na izmaku." Demonstracije je nadgledalo oko 4.000 policajaca, uz podršku oklopnih vozila i helikoptera, navele su agencije.
Papina poseta Turskoj ocenjuje se kao prilika da se izglade odnosi sa muslimanskim svetom pošto je Benedikt XVI razljutio muslimane u septembru tokom posete Nemačkoj, kada je citirao reči vizantijskog cara da je islam vera koja je širena mačem. Benedikt XVI je kasnije izrazio žaljenje zbog bola koji su izazvale njegove reči, ali nije uputio jasno izvinjenje.
(AG.)


Izvor: Press

A gde je Ali Agdza?

 Benedikt XVI počeo istorijsku posetu Turskoj
Papa hvalio tursku demokratiju

Papa Benedikt XVI doputovao je juče u istorijsku, četvorodnevnu posetu Turskoj, koja je privukla veliku pažnju javnosti nakon njegovih nedavnih komentara o islamu kao nasilnoj religiji.

Papu je na aerodromu u Ankari dočekao Tajip Erdogan, premijer Turske, koji je posle kraćeg sastanka produžio u Rigu, gde se održava samit lidera NATO zemalja.

„Zaista sam želeo da dođem u Tursku jer je ova zemlja postala most među religijama. Turska je demokratska, islamska zemlja i most koji spaja religije. Još od kada sam postao papa, želeo sam da dođem u Tursku jer volim ovdašnju kulturu, i mi moramo da uspostavimo solidarnost među kulturama. To je naša dužnost“, poručio je papa Benedikt XVI.

Erdogan je papu dočekao na pisti i, posle uobičajenog rukovanja, njih dvojica su u pratnji brojnih pripadnika obezbeđenja preko crvenog tepiha stigli na glavni aerodromski terminal gde su održali sastanak.

Turski premijer je posle sastanka izjavio da mu je papa rekao da će podržati ulazak Turske u Evropsku uniju:

Na sastanku sa Alijem Bardakogluom, vrhovnim turskim sekularnim službenikom za religiju, papa je ponovio šta misli o islamu:

- Mir je osnova svih religija - rekao je Benedikt XVI.

Papa Benedikt XVI će danas iz Ankare otputovati u Efes, gde je Devica Marija po predanju provela poslednje godine života. Nakon toga će posetiti Istanbul, koji je kao prestonica Istočnog rimskog carstva poznatiji kao Konstantinopolj, a koji su Turci osvojili 1453. godine

Autoput do Ankare obezbeđivali su snajperisti sa vrhova zgrada i uzvišenja. Šumovite delove pokrivali su vojnici u kamuflažnim uniformama, dok su rutom patrolirali policajci sa psima. Mere bezbednosti uoči papinog dolaska u Tursku bile veće su čak i od onih koje su preduzete pred dolazak predsednika SAD Džordža Buša, pre dve godine.

Više stotina pripadnika konzervativnih islamskih udruženja protestovalo je zbog dolaska pape.

A. Petrović

    Nove prepreke u pregovorima

    Odnosi Turske sa EU ponovo su zapali u krizu, nakon što je nemačka kancelarka Angela Merkel jasno dala do znanja da je ona protiv članstva Turske u EU i da se umesto toga zalaže da Turska postane „privilegovani partner“ EU. Poslednja prepreka koja se pojavila u pregovorima evroazijske zemlje sa EU je odbijanje zvanične Ankare da otvori svoje luke za brodove sa Kipra. Konačnu odluku o tome u kojoj formi će se pregovori između Unije i Turske nastaviti doneće EU do 11. decembra.


Izvor: Blic

Али Агџа је у мардељи (затвору) у  Турској....

крајње је време да се сви хришћани уједине зарад подизања зида према најновијој муслиманској најезди у Европу...
надам се да ће се Папа договорити нешто са Васељенским патријархом око свехришћанског уједињења, не у смилу канонског јединства или унијаћења православаца , већ у правцу свехришћанског савеза ...

Za papu me savrseno boli briga.

 PUT MIRA
Papa Benedikt XVI stigao u Ankaru, pozvao na bratstvo religija i podržao ulazak Turske u EU


ANKARA - Poglavar Rimokatoličke crkve papa Benedikt XVI, koji je juče doputovao u četvorodnevnu posetu Turskoj, pozvao je u Ankari na solidarnost među religijama. Papa je u razgovoru sa turskim premijerom Redžepom Tajipom Erdoganom naglasio da Turska predstavlja "most" između religija i pozvao na solidarnost između kultura.
- Zaista sam želeo da dođem u Tursku, zato što je Turska postala most... između religija - rekao je Benedikt turskom premijeru. Papa je rekao da je Turska demokratska, islamska država, i dodao da je želeo da je poseti zato što voli kulturu ove zemlje. Poglavar Rimokatoličke crkve rekao je da postoji dužnost da se razvija "solidarnost između kultura".
Pre nego što je prošle godine došao na čelo Rimokatoličke crkve, Benedikt je izjavio da islamska religija sprečava Tursku da bude članica EU. Na konferenciji za novinare posle kratkog razgovora sa papom Benediktom, turski premijer je rekao da je od rimokatoličkog poglavara zatražio da podrži Tursku u pridruživanju Evropskoj uniji. Prema Erdoganovim rečima, papa je odgovorio da njegova poseta nema politički karakter, ali da želi da Turska postane deo EU.
Uoči polaska za Tursku, papa je u Rimu rekao da njegova poseta predstavlja "put dijaloga, bratstva i pomirenja u ovom teškom trenutku u istoriji". Papa namerava da ublaži tenzije između islama i Zapada, kao i da premosti jaz koji postoji između Rimokatoličke i Pravoslavne crkve.
Papin avion je juče oko podne sleteo u glavni grad Turske, Ankaru, gde su mere bezbednosti podignute na najviši nivo kako bi se sprečili bilo kakvi pokušaji da se poremeti papin četvorodnevni boravak u Turskoj. O papinoj bezbednosti tokom posete Turskoj brine više od 3.000 policajaca.
(BETA)

Protesti i izvinjenja

U Turskoj su brojne muslimanske organizacije, gnevne zbog papinog govora održanog pre dva meseca, u kojem je on citirao opaske jednog vizantijskog cara rekavši da je prorok Muhamed "svetu doneo samo zlo i nečoveštvo", organizovale proteste povodom njegove posete Istanbulu. Papa Benedikt XVI je posle spornog govora u Nemačkoj rekao da mu je žao zbog eventualno nanete uvrede muslimanskim vernicima.

Izvor: Press

 Papa Benedikt XVI sastao se sa vaseljenskim patrijarhom Vartolomejem I
Ujedinjenje ostaje za neka druga vremena

Papa Benedikt XVI sastao se juče sa vaseljenskim patrijarhom Vartolomejem I u Istanbulu, u pokušaju da učvrsti veze između Katoličke i Pravoslavne crkve. To je bio prvi sastanak pontifa sa duhovnim vođom pravoslavnog sveta još od sastanka Jovana Pavla II i vaseljenskog patrijarha Dimitrija 1979. godine.

Pre odlaska u Istanbul, Beneditk XVI je juče pre podne obišao Efes i kuću gde je prema predanju živela i umrla Devica Marija. Na jednom od najsvetijih hrišćanskih mesta papa je održao molitvu kojoj je prisustvovalo oko hiljadu vernika.

Patrijarh Vartolomej I zatražio je od pape Benetikta XVI podršku za ulazak Turske u Evropsku uniju, kao važan faktor u sprečavanju daljeg produbljivanja jaza između hrišćanstva i islama. Usled rastućeg sekularizma, dvojica duhovnih lidera imaju mnogo zajedničkih stavova, ali, kako primećuju analitičari, ne očekuje se značajniji napredak na smanjenju podela između dve hrišćanske crkve koje su gotovo hiljadu godina razdvojene.

I pored takvih prognoza, Radovan Bigović, protojerej i profesor Bogoslovskog fakulteta u Beogradu, u izjavi za „Blic“ ističe da je susret pape i patrijarha važan događaj za obe crkve:

„Svaki susret između dvojice poglavara važan je događaj za obe crkve. Tu susreti su uvek susreti nade. Mi živimo u vremenu kada je dijalog između crkava veoma intenzivan i odvija se na različitim nivoima. Svi hrišćani očekuju da se prevaziđe raskol koji traje već skoro hiljadu godina. Ovaj sastanak može da doprinese da se dijalog produbi, a zbližavanje i ponovno ujedinjenje je proces i sam Bog zna kada će do njega doći“, kaže Bigović.

Da je ovo izuzetno važan susret za obe crkve slaže se i Stanislav Hočevar, beogradski nadbiskup, koji ipak dodaje da „ne može predvideti kada će doći do ujedinjenja“.

- Ne govorimo o sociološkoj realnosti već o tajni crkve, to će biti delo Božjeg duha i on će pomoći da dođe u pravo vreme. Ovaj susret ima veliko simboličko i sadržajno značenje. Papa i patrijarh imaju snagu da pokrenu teme od civilizacijskog značenja, da Evropa zaživi od korena - kaže nadbiskup beogradski.

On kaže da je „i u istočnoj i u zapadnoj crkvi porasla svest da objektivno jesmo jedna crkva“.

- Ali smo isto svesni da postoji velika hipoteka iz prošlosti. Sadašnja poseta lidera ima najdublje značenje upravo u tome, oni su svesni toga, žele dijalog - kaže Hočevar.

Upravo u Konstantinopolju, prestonici tadašnjeg Vizantijskog carstva, a današnjem Istanbulu, gde su se juče sreli vaseljenski patrijarh i papa, došlo je do prve velike podele u hrišćanstvu. Velika šizma od 16. juna 1054. godine i dan-danas predstavlja razdor između Katoličke i Pravoslavne crkve. Led u zahladnelim odnosima dve crkve probio je papa Jovan Pavle II, kada se pre dve godine izvinio za krstaško osvajanje Konstantinopolja, s početka 13. veka, a kada su poharane i opljačkane gotovo sve crkve, čije je blago završilo u bogomoljama na zapadu. Izvinjenje je prihvatio vaseljenski patrijarh Vartolomej I, duhovni vođa oko 250 miliona pravoslavnih vernika.

Osim Plave džamije, papa će danas posetiti i bivšu crkvu, a današnji muzej Svetu Sofiju. Crkvu je pre skoro 1.500 godina podigao vizantijski vladar Justinijan I. Kada su Turci osvojili Konstantinopolj 1453, crkvu su pretvorili u džamiju. Tek dvadesetih godina prošlog veka pretvorena je u muzej, iako je pravoslavci i danas smatraju jednim od najznačajnijih simbola svoje vere.

A. Petrović

    Kako se dogodio raskol

    Mada se za datum uzima 1054. godina u kojoj su rimski papa Lav IX i konstantinopoljski patrijarh Mihailo I ekskomunicirali jedan drugog (izbacili iz crkve), raskol u hrišćanstvu je, u stvari, proizvod dugog perioda otuđivanja i zahlađivanja odnosa između rimske i vizantijske crkve. Glavni razlog raskola bio je neslaganje oko papskog autoriteta - rimski papa je polagao pravo na četiri istočna patrijarhata koji su zajedno s Rimom činili pet ranih crkava, dok su četiri istočna patrijarha tvrdili da je prvenstvo rimskog patrijarha, tj. pape, samo u smislu časti i da papa može da polaže pravo samo na zapadne vernike. Tako je danas vaseljenski patrijarh Vartolomej I tek prvi među jednakima, a najvažniji uticaj u pravoslavnom svetu imaju nacionalne crkve.

    Anateme trajale devet vekova

    Prvi pokušaj da se premoste razlike između Pravoslavne i Katoličke crkve dogodio je još polovinom prošlog veka. U januaru 1964, papa Pavle VI posetio je Jerusalim, gde se sastao sa vaseljenskim patrijarhom Atinagorom I. U jesen iste godine, Svepravoslavna konferencija na Rodosu odlučuje da se započnu pripreme za otvaranje teološkog dijaloga na ravnopravnoj osnovi sa Katoličkom crkvom. Uoči završetka Drugog vatikanskog saveta, 7. decembra 1965. godine, papa Pavle VI u katedrali Svetog Petra u Rimu i patrijarh Atinagor I u Patrijaršijskoj katedrali u Istanbulu u isto vreme skidaju anatemu koja je između dve crkve bila na snazi devet vekova. Taj gest uzajamnog oprosta i pravde, ipak, nije bio dovoljan da bi se prebrodile razlike.


Izvor: Blic

Papa na liturgiji

Papa Benedikt XVI i patrijarh Vatrolomej I održali su juče zajedničku molitvu u patrijaršijskoj crkvi Svetog Đorđa i u kasnijem saopštenju zajednički osudili koncept ubijanja u Božje ime, terorizam i nasilje u Svetoj zemlji i izrazili želju da njihove crkve krenu putem ujedinjenja, kako bi se prevazišao hiljadugodišnji raskol.

Papa je nakon molitve izjavio da je „podeljenost hrišćana skandal u svetu“. On je istakao da se nada da će Katolička crkva učiniti sve da se prevladaju poteškoće i da će se naći novi načini za efikasnu saradnju s pravoslavnim vernicima.

„Nažalost, još uvek ne možemo zajednički da slavimo svete misterije i molimo se da dođe dan u kojem će se ovo sveto zajedništvo ispuniti“, rekao je papa Benedikt XVI.

Papa je prisustvovao liturgiji održanoj na dan Svetog Andreja, za koga se veruje da je posle Hristove smrti bio propovednik u mestu na kojem se danas nalazi Istanbul.

Patrijarh Vartolomej je rekao da je zajednička služba još jedan korak na „nepokolebljivom putu ka obnovi punog jedinstva među crkvama“. Zapadna i istočna hrišćanska crkva razdvojile su se 1054. godine zbog neslaganja u vezi sa teologijom i papskim autoritetom.

Molitvi u crkvi Svetog Đorđa prisustvovao je i ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Drašković, na poziv patrijarha Vartolomeja I.

A. P.

Izvor: Blic

 

jest ovaj Vuk premazan pa to je čudo jedno , ali neka ga dobar je , meni je drag , volim ga slušat kad kao ozbiljno nešto govori ......