Hrvatski katolici: Stepinca za sveca
Subota, 15. decembar 2007. 15:29



Više verskih udruženja na području zagrebačke nadbiskupije katoličke crkve uputilo je molbu papi Benediktu XVI da naredne godine proglasi svetim nekadašnjeg zagrebačkog nadbiskupa i kardinala Alojzija Stepinca, koji je podržavao ustaški režim, a a sada ima status blaženog.

Vernici u pismu papi traže da kanonizovanje Stepinca usledi 2008. jer je ona u znaku 110. godišnjice rodjenja i 10. godišnjice beatifikacije (sticanja statusa "blaženog") kardinala Stepinca.

Za Stepinčevo kanonizovanje ključni uslov je barem još jedan slučaj čuda, ali to je u crkvi spor i dugotrajan proces.

Trenutno crkva raspolaže sa tridesetak medicinski obradjenih slučajeva, pri čemu se ističe da ozdravljenje mora biti kompletno, a Vatikan ne priznaje oboljenja i ozdravljanje psihičke prirode, rešavanje problema s vidom, dok se u slučajevima leukemije zbog recidiva čeka više godina.

Stepinac je odmah po ulasku Nemaca u Zagreb 10. aprila 1941. podržao osnivanje NDH, pružao je podršku ustaškom režimu, a 1945. borio se za očuvanje tog režima.

U njegovom sedištu u Kaptolu, posle rata nadjena je ustaška dokumentacija i zlato koje su ustaše opljačkale od Srba i Jevreja.

Zbog saradnje s okupatorom i ustašama osudjen je na 16 godina kazne, ali je 1951. pušten u kućni pritvor u rodno selo Krašić, gde je kao znak podrške Vatikana 1952. dobio zvanje kardinala i gde je umro 10. februara 1960. od retke bolesti policitemije.

Hrvatski sabor je 14. februara 1992. doneo deklaraciju o osudi političkog procesa i presude Stepincu, po kojoj je on bio nepravedno osudjen na montiranom procesu. Optužbe da je trovan nikad nisu dokazane.

Papa Jovan Pavle II proglasio je Stepinca blaženim u Mariji Bistrici, 3. oktobra 1998. a pomen na njega - Stepinčevo, pada 10. februara.

(Tanjug)

Zato papa ne bi smio doći u Srbiju bez izvinjenja za zločine njegovih krvoloka, hrvatskih klerofašista, nad Srbima. Vlada bi povodom posvećenja Stepinca trebala poslati prtestnu notu Vatkanu.

zlocinac opravdava zlocine i njegove saucesnike  nist neobicno za vatikan

Cudo je da nije obesen u Ninbergu zajedno sa svojim fasistickim drugovima!

Zasto?
Neka im ga...nek im bude svetac ako to oni hoce...na kraju krajeva bice to njihov svetac-katolicki,hrvatski i nek rade sa njim sta hoce...mene,a i velikog broja ljudi ovde ne dotice bas zbog toga...druga religija.Nek rade kako im ceif...imamo mi svoje svece i svoju crkvu,Srpsku Pravoslavnu Crkvu cija se Patrijarsija(Sveti sinod i Patrijarh) nalazi u Beogradu,ne u Vatikanu , Rimu u drugoj drzavi ili bilo gde...

Evo sa Wikipedie:

"Суђење Алојзију Степинцу и осталој петнаесторици, међу којима су били и Ерих Лисак и Иван Шалић, одржано је Пред Већем Врховног Суда НР Хрватске од 9. септембра до 11. октобра 1946. у дворани фискултурног училишта у данашњој Ткачићевој улици у Загребу.
У најкраћем, Степинац је оптужен због сарадње с врхом усташке државе , сусрета с Павелићем и другим усташким часницима, за прекрштавање десетине хиљаде Срба, за подстрек који је Усташама пружао католички клер, за говоре у којима подстиче на молитву за Павелића и противнародног деловања након рата. Бранио се ћутањем. На крају саслушања 3. октобра, Степинац је прекинуо ћутање и одржао свој велики говор. Степинац је прекрштавање Срба називао неисправним изразом, јер се ради о верском прелазу већ крштених људи. У завршној речи, Степинац је поновио да је на све оптужбе невин, те да ће историја оценити његов рад.

Пресуда је донешена 11. октобра 1946. Само су Лисак и Шалић осуђени на смрт, а сви остали на временске казне.

Алојзије Степинац је осуђен на казну затвора с присилним радом у трајању од 16 година, губитак политичких и грађанских права у трајању од 3 године, касније му је казна преиначена на кућни притвор у родном Крашићу на Жумберку.

да се не заборави 
посебан акцент на система и њему сличним...

Папа ће прогласити Алојзија Степинца за свеца до краја године            
понедељак, 10. фебруар 2014.

Вест да ће папа Фрања прогласити ускоро кардинала Алојзија Степинца (1898-1960) за свеца, будући да је Степинац већ у статусу "блаженог", проширила се Католичком црквом у Хрватској уочи овогодишњег Степинчеве годишњице смрти 10. фебруара.



Цели процес канонизације Степинца је довршен, с црквене стране све је документовано јер је испитан његов допринос "чудесним", тј. натприродним оздрављењима и сада се само чека на резултате научне верификације.

Вест о завршетку канонизације, како оцењује загребачки Вечерњи лист, могуће је да ће вечерас објавити у Риму кардинал Ангело Амато, префект Конгрегације за проглашење светих.

Степинац је, иначе у очима Цркве, борац против два тоталитаризма - нацистичког и комунистичког - те је, како сматрају, због свога неодступања од еванђеља свој живот скончао мученичком смрћу.

(Вечерњи лист)