Nije to sporno, ja nisam pristalica generalizcija... medjutim nas generalizujubez neposrednog iskustva a ja iznosim svoj licni dozivljaj na odredjenom broju ljudi... i opet se ogradjujem od generalizacije, ali promena misljenja i negeneralizacija su razlicite stvari... i treba bar 10 puta vise jevreja koji su opozit navedenima da upoznam da bih dao prostora za promenu misljenja.

Takodje, navedeno nije razlog da ih mrzim ili da se svrstam u antisemite... jednostavno lose iskustvo iz kojeg proizilazi moj animozitet prema veri koju ispoljavaju na taj nacin i onih koji je ispoljavaju na taj nacin... animozitet nasuprot mrznji i netrpeljivosti nije isto. A slozicete se sa mnom da ako neko na vas gleda kao na nize bice, mora da postoji neka doza animoziteta.

E sad, da li ce neko zbog ovih reci da zamrzi jevreje ili utvrdi svoja antijevrejska osecanja, to stvarno nije moj problem. Ja sam bio jasan a onaj ko je zaslepljen glupostima, jevrejskim zaverama i slicnim SF-ovima ce biti takav sa ili bez mojih reci/iskustava.

Даће Бог,па ћеш их упознати! Ако си имао услове за упознавање,и имаш лично искуство са толиким бројем Јевреја,имаћеш прилке да их још боље упознаш!
Све је то разумљиво што причаш и није нам страно,али мислим да као Хришћани,ако то заиста јесмо и сведочимо својим животом Истину Христову,онда смо позвани на превладавање поменутог.Поздрав!

Ja sam ateista  no to ne menja cinjenicu da sam kao covek otvoren za prevladavanje pomenutog, samo mi treba materijala, nista drugo. 

Хм, па сад, питање је да ли ако те неко сматра нижим бићем или мање вредним, то нужно код нас мора да изазове неки анимозитет...
Доста зависи од тога колико ти је битно мишљење и ставови ,,оног другог''.

Не кажем да мене ни би озлоједило (дирнуло у моје самољубље, таштину и гордост   ) ако би ме неко на тај начин негирао, али мислим да се истински смирена особа не би осетила огорченом, нити би имала анимозитет према особи која се ниподаштавајуће опходи са њом.

Ja nisam istinski smirena osoba  A i ne tezim tome, ja stvarno volim da iskazujem emocije, dobre i lose, to je ljudski.

A animozitet nije zbog licne sujete vec pre svega zbog bezobrazluka u smislu iskrenog verovanja da jesi bolji... meni je to spoj gluposti i arogancije, najgori moguci spoj. A mene glupost uvek mnogo vise iritira od bezobrazluka.

Тежити смирености не значи бити беземоционалан,то ваљда и сам схваташ.Тежити смирености јесте људски и то је истински људски циљ,јер је смирење мајка сваке врлине и мудрости.То је животно искуство свих истински мудрих људи које сам упознао и које су други упознали а мени пренели,о којима сам читао,о којима сам слушао,који су остали по добру забележени у историји,и који су подарили људима нешто што заиста јесте оплемењујуће и спасоносно на духовном плану,а практично се показало и доказало као истинито.
Био ти верник или не,али то животно правило важи за све и сваког...наравно,ако човек заиста жели да види и схвати. Не желим да ти солим памет,већ само износим своје мишљење...надам се да ћеш ово тако и да схватиш.Поздрав! 

Ja sam kroz život upoznao par Jevreja, a ono što sam uočio je da se ne otvaraju na prvu loptu, već tek kad steknu dovoljno poverenja, oni koji to poverenje nemaju su "goji".

Papa u Izraelu osudio antisemitizam
Benedikt XVI: Ne smemo da zaboravimo holokaust
Autor: T. Trikić | Foto:Reuters | 12.05.2009. - 08:11

Benedikt XVI osudio je juče antisemitizam i prilikom posete memorijalu Jad Vašem apelovao da se žrtve holokausta nikada ne zaborave. On se založio za nezavisnu palestinsku državu na početku svoje istorijske posete Izraelu, koja je najosetljiviji deo njegove osmodnevne turneje po Svetoj zemlji zbog istorijski nasleđenih i novih otvorenih pitanja između jevrejske države i Vatikana.


„Apelujem na sve odgovorne da istraže svaki mogući put u potrazi za pravednim rešenjem otvorenih problema kako bi oba naroda (Izraelci i Palestinci) mogla da žive u miru u vlastitoj zemlji, unutar bezbednih i međunarodno priznatih granica”, rekao je papa na Aerodromu „Ben Gurion”. „Dolazim, kao i mnogi pre mene, da se molim na svetim mestima, da se molim za mir u Svetoj zemlji, i u celom svetu”, dodao je papa. On je naveo da je jevrejski narod „imao tragično iskustvo užasnih ideologija koje negiraju suštinsko poštovanje ljudskog bića”.
„Pravedno je da tokom mog boravka u Izraelu imam mogućnost da odam poštu šest miliona Jevreja, žrtava Šoe, i da se molim da čovečanstvo nikad više ne bude svedok takvih zločina”, rekao je poglavar Rimokatoličke crkve.
Benedikta XVI su na aerodromu dočekali Šimon Peres, predsednik Izraela, i premijer Benjamin Netanjahu, koji je ranije u više navrata odbacio ideju o palestinskoj državi, koju podržava široka međunarodna zajednica, uključujući SAD. Peres je izrazio nadu da će papina poseta doprineti miru. Papa je potom helikopterom prebačen u Jerusalim, gde je kasnije posetio Jad Vašem, izraelski memorijal holokausta. Međutim, nije posetio muzej u kojem su i fotografije Pija XII, poglavara katolika u vreme Drugog svetskog rata, kojeg Izrael kritikuje zbog sporne uloge Vatikana tokom rata. Neki Izraelci otvoreno kritikuju i Benedikta XVI, ne samo zbog toga što je u mladosti bio član Hitlerjugenda nego i zbog njegove nedavne sporne odluke da skine ekskomunikaciju sa biskupa Ričarda Vilijamsona, koji je negirao holokaust.
Izrael je za papinu posetu preduzeo neviđene mere bezbednosti. U sklopu operacije „Bela odora” raspoređeno je 30.000 policajaca i pripadnika obezbeđenja, čitavi delovi Jerusalima su zatvoreni, a pred dolazak pontifeksa bio je zatvoren vazdušni prostor. Benedikta XVI će do petka, kud god da krene pratiti policijski helikopteri. Reč je o najvećoj bez­bednosnoj operaciji od posete pape Jovana Pavla II 2000.

Izvor: Blic

To je globalizovanje i odnosi se samo na najradikalnije najreligioznije. Istina je da u njihovom jeziku postoji ime za
muskarca i zenu koji nisu Jevreji (sto bi svakom normalnom ko nije Jevrej bilo uvredljivo), istina je da tvrde da samo oni imaju kontakt sa Bogom (sto je naravno uvredljivo za sve nejevreje), ali kao sto sam rekao, oni Jevreji koji nisu religiozni i zive po celom svetu, nemaju tu retoriku i takvo ponasanje.
Sa druge strane i Srpska pravoslavna crkva (koja sebe poistovecuje sa Srpstvom) govori da je ona jedina
Hristova crkva i da su ostale crkve - sekte, i ne postoji niti jedna druga "hriscanska" crkva koja tako vredja
ostale "hriscanske" crkve, pa opet to nije stav Srpskog Naroda.
(stvarno nikada nisam od katolika cuo "mi ovo, mi ono", ili da su druge 'hriscanske' crkve nazivali sektama)

Portparol Katoličke crkve demantovao raniju izjavu poglavara
Vatikan: Papa nije bio član Hitlerjugenda
Autor: T. Trikić | Foto:Reuters | 14.05.2009. - 08:11

Vatikan je demantovao ranije priznanje pape Benedikta XVI da je kao mladić bio u Hitlerovoj omladini, što preti da baci senku na njegovu turneju po Bliskom istoku, iako je tokom posete Tel Avivu papa još jednom osudio holokaust. „Papa nije nikad, nikad, nikad rekao da je bio član Hitlerjugenda, koji je bio pokret fanatičnih dobrovoljaca”, kazao je Federiko Lombardi, portparol Vatikana, dodajući da je prinuđen da odgovori „na laži iznete u domaćim i stranim medijima”.


Lombardi je na­veo da je papa kao 16-godišnjak slu­žio u pomoćnom protivvazdušnom eskadronu „koji nije imao nikakve veze sa nacizmom ili nacističkom ideologijom”. Portparol Vatikana kao da je zaboravio da je Benedikt XVI u svojoj biografskoj knjizi „So zemlje”, kao i u seriji intervjua 1996. još kao kardinal priznao da je bio regrutovan u Hitlerjugend, kao toliko drugih mladih Nemaca.
„Kada je 1941. uvedena obaveza učlanjenja u Hitlerjugend, moj brat je bio prinuđen da uđe u tu organizaciju. Ja sam tada bio premlad, ali kasnije, kao učenik semeništa, regrutovan sam i ja. Čim sam izašao iz semeništa, nikad se nisam vratio”, rekao je tada papa.
Spisak spornih momenata u odnosima pape i Jevreja je dug, a počinje tim neprijatnim momentom u njegovoj biografiji. Sledi poseta Aušvicu 2006. u kojoj mu je zamereno da je propustio da osudi holokaust, preko odluke 2007. da se ublaže ograničenja za upotrebu latinske mise koja propagira pokrštavanje Jevreja, pa do skidanja ekskomunikacije sa grupe biskupa iz društva sv. Pija X, među kojima je i Ričard Vilijamson, biskup koji je izazvao niz skandala negirajući holokaust.
Mnogim Jevrejima nije bio po volji ni papin govor u memorijalnom centru Jad Vašem, koji je Benedikt XVI posetio u ponedeljak, na samom startu svoje petodnevne posete Svetoj zemlji. Očekivali su ne samo osudu pogroma Jevreja u Drugom svetskom ratu nego i izvinjenje za ulogu hrišćana u tome.
„Papa je govorio kao istoričar o nečemu što nije trebalo da se desi, kao neko ko posmatra sa strane. Ali šta da radimo kad je on bio deo toga”, rekao je Reuven Rivlin, predsednik izraelskog parlamenta. „Uz sve dužno poštovanje prema Svetoj stolici, ne možemo ignorisati nasleđe koje on nosi sa sobom.”
Papa je u Jad Vašemu održao veoma emotivan govor, rekavši da jauci smrtno stradalih u vreme režima pod kojim je on odrastao „još odjekuju u našim srcima”. Ali samo par trenutaka kasnije, dvojica visokih zvaničnika memorijalnog centra kritikovala su ga što nije upotrebio reč „nacisti” umesto „režim” i „ubijeni” umesto „smrtno stradali”.
„Očekivalo bi se da su kardinali Vatikana pripremili inteligentniji tekst govora za svog šefa”, prokomentarisao je izraelski list „Haarec”.
„Sve što se tražilo od vas da kažete jeste kratka, autoritativna i upečatljiva rečenica. Sve što je trebalo da uradite jeste da izrazite žaljenje. To je sve što smo od vas hteli da čujemo”, napisao je izraelski dnevnik „Jediot Aharonot”.
Lombardi je branio Benedikta, rekavši da je papa više puta govorio o svojim nemačkim korenima i da „ne može da pominje sve svaki put kad govori”.

Ali Agdža želi u hrišćanstvo
Mehmet ali Agdža koji je 13. maja 1981. pucao na papu Jovana Pavla II i teško ga ranio, želi da se odrekne islama i primi katoličku veru, saopštio je njegov advokat u Ankari. U saopštenju se kaže da će Agdža biti pokršten u Vatikanu idućeg janura, nakon što izađe iz zatvora, i da će tada posetiti grob Jovana Pavla II. „Samo na jedan dan, voleo bih da se vratim u Rim i pokažem svoje divljenje za oprost pape Jovana Pavla II”, rekao je Agdža. On tvrdi da je pisao i papi Benediktu XVI, ali je „ostao bez odgovora”.

Podrška novoj državi
Papa je juče posetio Vitlejem, gde je na susretu sa Mahmudom Abasom, palestinskim predsednikom, podržao formiranje palestinske države i pružio uveravanja stanovnicima Gaze da sa njima saoseća nakon izraelskih napada. On je takođe pozvao Palestince da se odupru iskušenjima terorizma.

Jozef Racinger - Kontroverzni pisac crkvene doktrine

Detinjstvo
- Benedikt XVI, koji je rođen kao Jozef Alojz Racinger, deveti je papa poreklom iz Nemačke. Rođen je 16. aprila 1927. u Bavarskoj kao najmlađe dete Jozefa Racingera starijeg, policajca, i Marije rođene Pajntner. Papin brat Georg takođe je sveštenik. Sestra Marija, koja se nije udavala, do smrti 1991. vodila je domaćinstvo.

Ratne godine
- Posle četrnaestog rođendana 1941. Racinger je regrutovan u Hitlerjugend, što se radilo po automatizmu od decembra 1939. Njegov otac je bio ogorčeni protivnik nacizma. Budući papa je sa 16 godina regrutovan u nemačke protivvazdušne snage, ali ga je bolešljivost spasla od težih zadataka. Kao nemački vojnik dospeo je 1945. u saveznički logor.

Profesor teologije
Racinger je počeo karijeru kao profesor teologije na Univerzitetu u Bonu 1959. Predavao je potom na univerzitetima u Minsteru, Tibingenu i Regenzburgu. Osnovao je teološki časopis „Komunio”, koji se sada objavljuje na 17 jezika.

Izbor za papu
Kardinal Racinger izabran je za naslednika pape Jovana Pavla II 19. aprila 2005. drugog dana papske konklave posle četiri kruga glasanja. Inaugurisan je 24. aprila. Papsko ime, u prevodu „blagosloveni”, izabrao je u čast pape Benedikta XV, poglavara Katoličke crkve tokom Prvog svetskog rata.

Dijalog sa drugim verama
Još kao kardinal nastojao je da poboljša odnose Katoličke crkve sa drugim verama. Ali jevrejski verski lideri kritikovali su ga zbog kontroverznih odluka, a islamskim verskim vođama nije se dopalo njegovo predavanje na Univerzitetu u Regenzburgu 2006. u kojem je rekao da je Muhamed propovedao širenje vere mačem.

Autor crkvene doktrine
Kada je 1981. po­­stao prefekt Kon­gregacije za doktrinu vere, tela ranije poznatog kao Inkvi­zicija, Racinger je formulisao doktrinu crkve o bitnim pitanjima poput kontrole rađanja i međuverskih odnosa. Kardinal je postao 1993, a 2002. dekan koledža kardinala, kao već blizak saradnik Jovana Pavla II.

Kontraverzne odluke
U januaru 2009. skida ekskomunikaciju sa biskupa Ričarda Vilijamsona, čije je negiranje holokausta izazvalo revolt Jevreja.

Hobiji klavir i mačke
Papa odlično svira klavir i voli klasičnu muziku. Omiljeni kompozitor mu je Mocart, za čiju muziku kaže da izražava tragediju ljudskog postojanja. Papa takođe voli mačke. Kao kardinal starao se o mačkama lutalicama u Rimu.

Izvor: Blic