Britanija jedina zemlja koja je dozvolila ljudsko-životinjske embrione

Britanija jedina zemlja koja je dozvolila ljudsko-životinjske embrione
Kad se nauka poigra s prirodom
Autor: A. Petrović | 07.09.2007 - 08:07

Odluka Britanske agencije za ljudsku oplodnju i embriologiju (HFEA) da dozvoli kreiranje ljudsko-životinjskih embriona oduševila je naučnike, ali je i zabrinula dobar deo svetske javnosti. Lekari veruju da će time dobiti mogućnost da rade na pronalaženju leka za neizlečive bolesti, a grupe za zaštitu života tvrde da je to korak unazad i da kombinovanje ljudske i životinjske DNK predstavlja kršenje svih etičkih i moralnih normi i put u neizvesnu budućnost.

U saopštenju HFEA navodi se da će svaki zahtev za stvaranje hibridnih embriona biti posebno razmatran i da će u čitavom postupku važiti striktna pravila.
Naučnici tvrde da će dobijanjem dozvole da stvaraju hibridne embrione dobiti mnogo više materijala u istraživanju matičnih ćelija u potrazi za lečenjem Parkinsonove i Alchajmerove bolesti. Oni će uzimati životinjsku jajnu ćeliju (od krave, ovce ili zeca) i u nju će ubacivati ljudsku DNK. Tako stvoren embrion, sa 99 odsto ljudske i manje od jedan odsto životinjske DNK, neće moći da se razvija duže od 14 dana. U tom periodu će naučnici imati priliku da prate razvoj matičnih ćelija, koje imaju potencijal da se razviju u bilo koji organ.
Trenutno u istraživanju matičnih ćelija naučnici moraju da se oslone na ljudske jajne ćelije iz klinika za veštačku oplodnju, kojih nema dovoljno i koje su često lošeg kvaliteta.

Ovca s ljudskim genima
U martu ove godine naučnici sa Univerziteta u Nevadi su saopštili da su stvorili ovcu sa 15 odsto ljudskih gena. Da bi je stvorili, istraživači pod vođstvom Esmaila Zanjanija, ubrizgali su fetusu ovce matične ćelije iz koštane srži ljudskog donatora. Zbog toga je jagnje te ovce imalo deo ljudskih gena. Naučnici se nadaju da će jednog dana moći da transplantuju organe poput srca i pluća iz ovako stvorenih životinja. Rad na ovom projektu trajao je sedam godina.
„Sada smo u velikoj meri ograničeni u istraživanju zbog nedostatka ljudskih jajnih ćelija. Sa dozvolom da u istraživanju koristimo životinjske jajne ćelije, imaćemo mnogo više materijala za rad, što će nam omogućiti da razumemo kako da lečimo različite bolesti“, tvrdi profesor Jan Vilmut, direktor Centra za regenerativnu medicinu u Škotskoj, koji je bio na čelu tima koji je klonirao ovcu Doli.
Lil Armstrong sa Univerziteta u Njukaslu kaže da će od dozvole za stvaranje hibridnih embriona svi imati koristi:
„Nauka stalno napreduje i od novih tehnologija će svi imati koristi. Naša namera nije da stvaramo neki bizarni ljudsko-kravlji hibrid. Iskoristićemo te embrione da bismo što bolje razumeli ljudske matične ćelije.“
S druge strane, Entoni Ozimik, sekretar Društva za zaštitu nerođene dece (SPUC), kaže da je razočaran i da žali zbog ovakve odluke:
„Ovaj rad izaziva veliko etičko i moralno protivljenje.“
Džosefin Kintavil iz grupe „Tumačenje reproduktivne etike“, kaže da je prestrašena odlukom HFEA i da je tu odluku trebalo da donese parlament:
„Korišćenje hibridnih embriona nikada nije bilo prihvatljivo, to vređa dostojanstvo ljudi i životinja.“
Britanski naučnici su juče saopštili i da su razvili novi test krvi koji otkriva rane znake raka. Testom se otkrivaju tragovi raka, pre pojavljivanja bilo kakvih simptoma, što bi moglo da spase na hiljade života svake godine. Test se pokazao kao uspešan u otkrivanju ranih znakova raka dojke kod žena. Pravovremeno otkrivanje i dijagnoza kod obolelih od raka znače razliku između života i smrti. U analizi krvi se posebna pažnja obraća na „biomarkere“, proteine koje proizvode ćelije raka. Svake godine od raka u Velikoj Britaniji umire oko 150.000 osoba. Kompanija AMDL iz Kalifornije je 2000. razvila test krvi koji otkriva 13 najrazličitijih bolesti. Uspešnost ovog testa je bila 84 odsto.

Britanija jedina izdala dozvolu
Velika Britanija je jedina zemlja koja je izdala dozvolu za stvaranje hibridnih životinjsko-ljudskih embriona u naučne svrhe. Druge zemlje ili to decidirano zabranjuju, ili zakonom to još nisu regulisale.
AUSTRALIJA - Naučnicima je dozvoljeno stvaranje embriona za istraživanje, ali je zabranjeno kreiranje ljudsko-životinjskih embriona. Jedini izuzetak od zabrane je u testovima kvaliteta sperme.
KANADA - Zakonom je zabranjeno stvaranje
ljudsko-životinjskih embriona.
SAD - Federalne vlasti dozvoljavaju stvaranja embriona u istraživačke svrhe, ali samo od materijala koji ostane posle lečenja neplodnosti. Zabranjeno je stvaranje
ljudsko-životinjskih embriona.
DRUGE ZEMLJE - U Italiji i Nemačkoj je dozvoljeno stvaranje embriona u cilju istraživanja, ali u većini drugih poput Austrije, Norveške, Tunisa nije dozvoljeno nikakvo istraživanje na embrionima.

Izvor: Blic