treba teziti ka zajednickoj crkvi i sjedinjenju svih hriscana.naravno rimokatolicka crkva treba da ispravi mnoge greske,kako dogmatske tako i praxalne ali koliko se moze videti oni su voljni da ucine neke korake i treba to postovati i ne treba ih toliko pljuvati koliko to mi "jedini pravoverni" radimo.najlakse je osuditi i odbaciti....
dzaba nama sto verujemo ispravno kad pola nas i ne zna u sta veruje i kako veruje i da filiokve postoji u ikonomijskom smislu....

Kako ce se sjediniti dvije crkve kojima je osnovna vezivna stvar, Simvol vjere, razlicit? Neko ce u tom ujedinjenu morati dobro da pljune sebi u lice. 

Помаже Бог !

Слажем се да треба тежити сједињењу свих хришћана: православаца, римокатолика и протестаната...
Треба тежити и христијанизацији свих људи...Наш Господ жели да се сви спасу, да се сви преобразе и уђу у Његово царство, али својом слободном вољом, у сарадњи са Духом Светим, а не по аутоматизму...

Али оно о чему се говори у овој, хм, теми, вести...не говори о приближавњу браће и сестара, већ о негирању овог раскола и о негирању важности проблема раскола (по моме мишљењу, а могуће је да грешим)...
Ако погледамо само чин литургије, свакоме је јасно да је литургија одраз учења из кога је потекла...Релативизирањем значаја Символа вере, исповести, начина причешћивања... указује да је и учење исто тако релативно, променљиво и сугерише да ту нема истине.
Ромеји су имали имали и акривију и икономију, али су увек знали да је само учење неизменљиво. Мењају се канони (који нису везани за догмате), обичаји, али догмати су непроменљиви (па самим тим и канони који су везани за те догмате).

Питање филиокве јесте централни проблем, али не и једини, који нас раздваја.
А ово питање филиокве, води ка питању поимања Бога, односно:
-да ли је Бог једна суштина, а три лица (даје се предност суштини - овако мисле на Западу)
-или када кажемо један Бог, мислимо на личност Оца, која рађа Сина и исходи Светог Духа (овако ми верујемо)?

Дакле, овде је у питању читаво учење о Светој Тројици, што и јесте темељ хришћанске вере.
Коме се молимо? Богу! Али ком Богу се молимо? Божанству? Молимо се личности или личностима Свете тројице, наше молитве су упућене Оцу или Сину или Светом Духу или Светој Тројици заједно. Не молимо се суштини. Наше молитве увек су упућене 1 заједници личности, заједници Оца и Сина и Светог Духа (па име Отац указује да он има Сина, указује на некакав однос...)
Па ако се подсетимо,  да на Западу дају предност суштини, а да ми инсистирамо на монархији Оца, односно да је начело у божанству Отац, онда се схвата да и служење Свете Литургије, где су молитве упућиване превасходно Богу Оцу и да је Литургија један од најдубљих корена наше вере и учења.

Питање филиокве се тиче и еклисиологије. Па западњаци су га самоиницијативно унели у Символ вере, прво у Шпанији  у 6 веку (због борбе са аријанцима), а касније се ова јерес ширила као рак, који је нагризао Тело Христово. Поједине папе су се овоме противиле (на пример Лав III у 9 веку, који је на храму Светог Петра у Риму ставио 2 сребрне плоче на којима је био исписан Никејо-Цариградски Символ вере, значи Символ без додатка филиокве). Наша браћа и сестре на Западу нису имали право да врше самоиницијативно промену Символа вере, а ипак су то учинили, што указује какав је тада био поглед на Цркву, Тело Христово, заједницу верних у Господу нашем...

Филиокве се тиче исхођења Светог Духа, ми кажемо да Дух Свети исходи од Оца, римокатолици кажу да исходи од Оца и Сина...
Нећу сада да објашњавам римокатолички поглед на овај проблем ( исправније је да га образлаже, представља и брани неки римокатолик)
Један од узрока овог спора је и недостатак осећаја за тананости грчког језика и за изразе екповерете и пемпете који су на Западу преведени једним глаголом - процедере  (исходити).
Екпоревете је израз који Грци користе да објасне вечно исхођење Духа Светог од Оца.
Пемпете је израз који Грци користе када говоре о слању Духа Светог од Сина у историји.
Дакле, вечно исхођење од Оца (екпоревете), а слање у историји од Сина (пемпете), а наша западна браћа и сестре ово су превели са 1 глаголом процедере и отпочели забуну и показали да не постоји код њих разликовање икономије (тиче се света и историје) и теологије (вечност...).

Ако би ми прихватили да Дух Свети у вечности исходи и од Сина тиме би смо увели још 1 начело у Бога, дакле поред Оца би имали и начело Сина, што би указивало и на 2 Бога. Уводити 2 начела код нас доводи до разарања основног учења да имамо само 1 Бога. Наша западна браћа и сестре немају овај проблем, јер се код њих једнобоштво чува 1 божанском суштином (да поновим код њих суштина има првенство над лицима, а код нас првенство има личност Оца....)
Ми немамо 3 Бога, јер начело, Онај који даје постојање свима је Отац, јер Он рађа Сина и исходи Светог Духа.

А то што си споменуо православни филиокве се односи да Син има улогу у исхођењу Светог Духа (али опет је начело само у Оцу). Занимљиво да се овим уделом у исхођењу Светог Духа чува и јединородност Сина. Син има улогу у исхођењу Светог Духа, али начело и даље припада само Оцу...

А ово поледње ме подсети на оно што ми православни кажемо: Све исходи од Оца, кроз Сина у Духу Светоме...

Silvanuse ovo tvoje objašnjenje je izuzetno jasno i koncizno. Možda ću te nekad negde citirati ako nije problem. 

Dog god nebudu sledili Isusa i njegove zapovesti onako kako nas učio u Jevanđelju, nema sjedinjenja crkava.Dok god se nebudu odrekli običaja ljudske,dogme i ceremonije,nema sjedinjenje crkava.U Svim crkvama su običaju mnogo važniji od ljubavi prema Bogu i prema bližnjima,a to vidimo u njihovim primerima.Nikada se neće dogovoriti hoće ovako ili onako glumiti običaje, dogmu i ceremoniju.Hoće napraviti dva koraka ili tri koraka.Hoće pogledati levo ili desno.Hoće pehar uhvatiti levom ili desnom rukom.Mogu misliti šta bi Isus rekao da je sada prisutan,ali kada bude doša teško njima.

Dok vi budete sklapali ode i himne bozanskoj slavi, biskup Rima ce ponovo dograbiti ono sto je zvanicno izgubio 1054. ako ne i vise od toga. 

(izinjavam se zbog latinice)
 Postoji 15 razlika izmedju poimanja blagodati Svete pravoslavne crkve i rimokatolicke crkve.Najveca razlika je u razlicitom poimanju tri-ipostasi Boga Oca,Boga Sina I Boga Svetog Duha.


  A ako bi smo krenuli u sjedinjavanje,trebalo bi da se prvo pomirimo.
Dovoljan nam je prosli vek,pa da shvatimo da su granice pravoslavlja i granice zapadnog hriscanstva ispisane krvlju Svetih mucenika SrBskih od balkanskih ratova,prvog svetskog,ubistva Kralja Aleksandra,Jasenovca,do priznavanja vestacke tvorevine hrvatske nad vreloj krvi SrBske dece sa potpunim udelom rimokatolickih svestenika kroz ceo
20 vek.

Ako treba da se mirimo ja sam za,ali sa Gospodom Isusom Hristom i jedni i drugi.Dok-god je poglavar rimokatolika jedan od vodecih politicara bez hriscanske skromnosti i sa velikom zeljom da ima totalno preimucstvo nad svim hriscanima od sjedinjavanja nema nista!

Kada će doći na red da crkve odluče na sjedinjeje sa Isussom i njegovim Jevanđeljem.Kao da govorite o koaliciji dve političke partije.
A koliko razlika ima između pravoslavne crkve i rimokatoličke crkve u odnosu na Isusovo Jevanđelje.Teško i izbrojiti.

A koja crkva se ne ponaša kao vodeći političar da ima preimucstvo nad vernicima drugih religija? Koja to crkva danas ima skromnosti?

Silvanusе i svi ostali pravoslavci, sta mislite o ovome:

http://sr.wikipedia.org/sr-el/Неовизантија     

(tu ima i sajt ciji link nemam pravo da postavim)
Ja mislim da prvo ovo treba ostvariti pa tek posle moze da se razmislja o ujedinjenju sa katolicima... mozda...

Већ имаш тему о томе на политици.

http://forum.burek.com/index.php/topic,363833.0.html