Panika u redovima DOS-ove vlade, klupko se odmotava

Bećković: Dobro. Je l' imate vi, kako se to kaže, saznanje, zvanično, dakle, u knjizi Miše Vasića "Atentat" postoji podatak u kome se kaže da u noći između 11. i 12. marta, znači dan pre atentata, da je Zoran Đinđić pozvao Radeta Terzića i Sinišu Simića, kako on piše, postrojio ih je i rekao im da će ih pohapsiti ukoliko hitno ne krenu u akciju protiv zemunskog klana, i da je sutradan ubijen.

Živković: Nemam to saznanje i sumnjam da je tako nešto moblo da se desi. Dakle, iza onoga što se dešavalo u danima pre ubistva, u danima posle ubistva, u satima posle ubistva... znači, bio sam sve vreme tu, njih dvojica su postrojeni isto veče kad su pitani da li oni mogu da kao nadležni tužioci ovu istragu.. da li smeju, da li mogu da uđu u istragu, po tom saznanju, po onome što je policija već rekla da su to oni koji su plakatirani već iste večeri. I oni su počeli da... onako duboko dišu, gledaju u pod, praktično su rekli ne, ne praktično, nego su rekli ne, ne mogu oni, loš je zakonik o krivičnom postupku, loš je krivični zakon, nemamo instrumente, nemamo ovo, nemamo ono. I ja sam rekao - dobro, onda ćemo naći nekoga ko može da to radi, prema tome, to podnošenje ostavke zbog smene Karamarkovićke, ne znam koga, je neistina. Znači, oni su bili zamoljeni da, ako već ne znaju da rade ili nemaju hrabrosti, da odu.

Bećković: Žarko, jeste vi nekad čuli za to?

Korać: U javnosti je... kad kažete blato, ja bih upotrebio jednu reč...

Bećković: Ne, ali mene zanima.. vidim da imate potrebu, ali mene zaista zanima da krenemo po ovom redosledu. Znači, ako...

Korać: Ja ću govoriti o tome...

Bećković: Ako prvu vest koju imamo protekle nedelje da je saslušan Terzić, ako smo sad gledali protekle nedelje Terzića koji se... Terzić se označava kao čovek koji je dao nalog da se pusti Ulemek, ako u izveštaju vaše komisije 2003. godine se takođe pominje taj podatak da je Terzić...

Korać: Ali onda, Olja, morate citirati moj izveštaj u potpunosti...

Bećković: Ne mogu u potpunosti stvarno...

Korać: Ne, kad se govori o tim događajima. U mom izveštaju, koji nisam pisao ja, nego komisija, usvojila Vlada jednoglasno, se na primer Vitorović pominje kao pošten čovek kome je Spasojević pretio i dolazio mu pred kućni prag, kući mu je došao i zazvonio i rekao - tvoja deca će da odgovaraju, i pošto je čovek imao običaj da vozi bicikl onda su ga pratili kolima....... da ga ubiju svaki čas. Kasnije smo doznali, razgovarali, da ga zgaze na ulici. Sada se taj čovek valja po blatu i tabloidi pišu da je on kriminalac. Znači, u našem izveštaju je on, kao i na svu sreću jedan broj drugih ljudi, kao čovek koji je pokušao obračun sa tim klanom. Ja bih samo rekao reč prašina, znači, nije samo blato, nego postoji i prašina da se ne bi dobro videlo. Mislim da je Vitorović, koga inače tada nisam uopšte znao, jedanput pre nekoliko godina, još davno ja nisam bio na vlasti, ja sam stajao na ćošku ulice, on je opet vozio bicikl, stao i kaže - da se predstavim, gospodine Korać, ja sam tužilac Vitorović koga ste vi u izveštaju pomenuli. To je jedini put da sam ja njega upoznao i jedini put u životu da sam ga video, prišao mi je na ulici, znači, mnogo kasnije, znači, čoveka uopšte nisam poznavao lično. Znači, ono što je suština vi treba da, i to se sad izbegava da se kaže, vi ste nasledili jedan kriminalizovan sistem pravosuđa i hajde sada da se vratimo kad je Đinđićeva Vlada položila zakletvu, to je januar, a ovo sve se dešava tokom leta. Ako mislite za 5-6 meseci da je moglo pravosuđe da se promeni i da se uvedu neki drugi ljudi... Niko ovde neće da kaže da u izveštaju jednog zaštićenog svedoka na suđenju Đinđiću se piše da je jedan od ljudi, ne ovi koje ste vi pominjali, pričao da je kupio golf automobil jednom od ljudi koji je potpisao puštanje iz zatvora. Znači, imate korupciju, a ne politički motiv. Znači, vi imate, ono što je Terzić rekao, ja sam vrlo pažljivo slušao Terzića, njega znam u Vladi zato što sam pokušao s njim i tu smo vrlo korektno sarađivali jedno vreme oko.. ja sam bio zadužen za zdravstvo, pokušali smo da utvrdimo i naravno da privedemo pravdi ljude koji su krali na lekovima, kao što znate, to se masovno radilo do 2000. godine. I tu sam ja sa Terzićem i jednim čovekom iz policije imao sastanke, to smo radili jedno vreme i neke, ako se sećate, sad da ne otvaram, u Švajcarskoj su nađeni neki računi, sasvim je druga priča kako se to završilo. Znači, kada govorimo o sad ovim ljudima oni su stavljeni na stub srama, ako je neko nešto radio nezakonito, ali ja vam otvaram jednu sasvim drugu priču, postoji mogućnost, ne ovi ljudi, zaista ne govorim sad o ovim ljudima koje ste vi citirali, nikako ne govorim.. ni o Terziću, da jedan od ljudi koji se mnogo manje pojavljuje u javnosti, da je, eto, postojala na samom suđenju, na zatvorenom delu suđenja gde govore zaštićeni svedoci, u stenogramu pred sudom, da je neko dobio automobil na poklon...

Bećković: Ko?

Korać: Znate šta, ja...

Bećković: Ne, vi sad terate i mene i publiku da sluša nešto što ne razume, neko.. ovo nije važno, ovo što se zbiva i ovo što je sada trenutno.. trenutno nije bitno, ali jedan anonimni je vrlo važan.

Korać: Cela priča se tempira tako da je pod političkim pritiskom Čedomira Jovanovića njih dvojica pušteni. Niko ne otvara priču sa onoga kraja koji je mnogo logičniji i mnogo tačniji, a to je da imate korumpirani sistem pravosuđa... Vitorović vam to kaže, kriminalizovana država, jer vi imate mnogo sudija, advokata, tužilaca, nažalost, puno poštenih ljudi, ali imate puno ljudi koji imaju repove u Državnoj bezbednosti,koji su vezani sa njima i koji to rade zato što su ili primili pare ili imaju nekakve dogovore i tako dalje. Znači, vi imate...

Bećković: Mi imamo činjenicu da su ljudi pušteni iz zatvora, je li tako? Neko ih je morao pustiti.

Korać: Pravo pitanje glasi...

Bećković: Ko ih je pustio?

Korać: Polako, polako.. Da li je policija uopšte imala dokaze da su oni kidnapovali Miškovića?

Bećković: Mihajlović tvrdi da jeste.

Korać: A kako je onda na kolegijumu Vlade rekao da nažalost nema dovoljno materijalnih dokaza, da su dlake koje su nađene... Znate šta su oni radili, oni su otišli u frizerski salon i pokupili spolja od 20-30 muškaraca koji su se šišali dlake i razbacali na mestu. Kako je moguće da on, znači, u jednom trenutku nama kaže da nije sasvim siguran, po mom sećanju, ali ima.. Batić je vodio zapisnike sa kolegijuma Vlade, pa ćemo videti, sravnićemo kada je to bilo, ja nisam to radio. Dakle, da nema dovoljno materijalnih dokaza i da, to je ono što kaže Vitorović, nažalost, u tom trenutku da li mi možemo jednom.. da su to kriminalci, to je potpuno jasno, znači, nije to...

Ikonić: Vidim da je nešto sporno kidnapovanje Miškovića, ti momci nisu kidnapovali samo njega, oni su mnoge ljude kidnapovali, za te druge ima itekako dobrih dokaza zato i jeste čudno. Moglo je na osnovu toga da se tek zadrže, sa tragovima krvi, sa automobilima, snimcima, to je jedan jako obiman materijal. Moglo je da se malo.. da se neko potrudio, ne ulazim u razloge ko nije hteo i zašto, ali da se potrudio još kako je moglo da se oni zadrže u pritvoru i da onaj ko treba...

Bećković: A ko neko da se potrudio?

Ikonić: Neko je morao da ih zadrži...

Bećković: Pravosuđe ili MUP, ko je to?

Ikonić: Ne mogu ja da kažem da li je to Vitorović, ovaj ili onaj...

Živković: Ma, to ne može da kaže... zato postoji specijalni tužilac i ako mi sad večeras ponovo.. mi dajemo svoje mišljenje o tome ko je kriv, ko ih je pustio, da li je mogao, da li nije mogao, da li je bilo dokaza, onda mi upadamo u ono blato o kome sam govorio na početku.

Bećković: Pričamo o onome što vi možete znati, ajmo da pričamo o tome do koje mere je ovo što je Korać pomenuo, do koje mere je to zaista.. su kriminalci zavladali.

Živković: Pa, nisu zavladali..

Bećković: Ajmo nekoliko izjava, znači, Mihajlović je izgovorio - Čume se hvalio da je 70% sudija na njegovom platnom spisku, recimo imamo taj podatak. Imamo podatak da je Vitorović, koga vi govorite...

Živković: Izvinite, to vi zovete podatkom?

Bećković: To je čulo milioni ljudi...

Živković: Milioni ljudi su čuli da smo mi pobedili NATO pakt i milion ljudi je čulo razne gluposti koje su rekli razni političari i koje govore i dan danas. Ja mislim da je naš posao, bar ja tako vidim svoje mesto, da zaštitimo te ljude od gluposti koje idu dalje.

Bećković: U redu, kad Vitorović kaže da kad je otišao u zatvor da sasluša Spasojevića, da je imao taj utisak da je Spasojević nekako više doživeo da on treba da saslušava njih, a ne on njega. Dakle, ko je Spasojeviću dao ta krila da on tako razgovara i da se on tako oseća, otkud to? Otkud recimo, kad Vitorović kaže na te sad začkoljice kako su razdvojene otmica i iznuđivanje, on kaže kako su oni imali svoje ljude u skupštinskim odborima koji su mogli da donose te zakone i da kažu - super, ovo ćemo na opštinske, ovo na okružni, pa je Legija posle donošenja zakona došao i rekao - danas radimo otmice, super je, sve smo regulisali. Dakle, kako su oni ušli u skupštinske odbore, kako su se oni osećali tako moćni, da ne navodim dalje?

Ikonić: Novac, Olja.

Živković: Ne, ima sto načina, ali sad da ja počnem da vam govorim koji su to načini, onda će ispasti da ja potvrđujem tezu da je mafija bila vlast u Srbiji u vreme Vlade Zorana Đinđića.

Bećković: Pa, sad je to jedna velika panika.

Živković: Mogu ja da završim? Ne, ne, ja ne optužujem nikoga za bilo koje teze, samo kažem da je besmisleno ulaziti u tu priču, jer iz nje će svako da izvede svoj zaključak. To, da ja sad komentarišem šta znači kad Mihajlović, Vitorović i neko kaže, to stvarno.. kako ja, na osnovu čega ja mogu da...

Ikonić: Ja se bojim baš upravo toga što se sve stavlja u taj politički kontekst, stavlja se i ovo što kaže gospodin Korać, ali i ono drugo što se pripisuje, što kaže gospodin Živković ko šta radi, i to je politički kontekst. Ja se bojim da tu ima mnogo politike, gospodin Živković je zaboravio kad je nabrajao one branše jednu da pomene, a to su političari, nisu oni idealni, ima i među njima takvih.

Živković: Izvinjavam se ako sam pogrešio, slažem se, ima...

Bećković: Dobro, a da li se vi recimo osećate na određen način prozvani da učestvujete u nečemu što se zove hajka, da učestvujete u nečemu.. mislim, vi kao novinar i kao NIN da učestvujete kao neko ko unapred cilja na određenu adresu?

Ikonić: Naš posao je da pratimo ono što se dešava ili da istražujemo pa do čega dođemo to da objavimo. Da li je to hajka, ko kako naziva....

Bećković: Objavljivanje stenograma i presretnutih razgovora, šta je to?

Ikonić: Znate šta, nama su rekli u Crnoj Gori da je ovo hajka što smo objavljivali...... jer je Ansa drugi dan posle nas objavila, pa je to kažu uvezana hajka NIN-a i Anse. Veću budalaštinu stvarno nisam čuo. Tako se i za neke stvari... Druga stvar, još jedno da kažem, ovde se stalno govori to - politička pozadina, politička.. Mnoge strane suprotstavljene koje su u animozitetu govore politička pozadina. Specijalni tužilac je rekao da će ispitati pozadinu atentata na premijera Zorana Đinđića, da li će on tom prilikom doći do neke i političke pozadine, jer u pravu to ne postoji, takav izraz ne postoji, ima pomagači, saučesnici i suizvršioci, to je nešto drugo, ali politička pozadina kao termin pravni ne postoji.

Bećković: Dobro, ali u okviru ovoga što zapravo govorite svi na određeni način, da je ovo jedan pokušaj da se zapravo kaže kako je Vlada Zorana Đinđića i Zoran Đinđić, kako je to bilo kriminalizovano i kako je to bila sprega sa mafijom. Ajmo da probamo da raščistimo to, znači, da kažemo da.. hajde da probamo da ne kažemo odmah - ovo je udar na Zorana Đinđića i na Vladu, nego da vidimo šta.. znači, ako se govori.. kad se pročitaju ove razne knjige koje su proteklih nedelja, ja mislim da im se neviđeno povećao tiraž, znači mislim na Mišu Vasića, mislim na Vladimira Bebu Popovića i mislim na Čedu Jovanovića, na te tri knjige. Dobro, ali tu možemo doći do toga da je možda bio problem u tome da je prosto Vlada bila nedorasla zadatku. Znači, iz raznih svedočenja možemo doći do tog zaključka...

Korać: Sem Dušana Mihajlovića koji je to sad rekao...

Bećković: Bebe Popovića, evo, recimo, ajmo da pričamo prosto ovako. Znači, u vašem izveštaju postoji taj momenat da se kad je bilo hapšenje zbog otmice Miškovića, da ste se tad zapravo.. naknadno ste shvatili da su tu bili problemi u MUP-u i da je neko tu minirao i neko pričao - ma, jok, nije on, nego su to obezbeđenje Radovana Karadžića, pa ste potom otkrili da su aktivni radnici MUP-a bili u obezbeđenju Spasojevića. Pričam o tome da kriminalci jesu ušli tamo.

Živković: Znači, pitanje je da li je Vlada Zorana Đinđića bila u rukama kriminalaca? Ne, apsolutno ne, Vlada Zorana Đinđića je povela najozbiljniju bitku protiv kriminala u Srbiji u drugoj polovini XX veka, odnosno na početku... Kad pogledamo ceo XX vek i to nešto godina koje smo pretekli u ovaj XXI, kažite mi neku vladu koja je više uradila u borbi protiv kriminala, da ne govorim o Sablji i onome što je bilo posle tog ubistva. Znači, to je jedan dokaz. Ta ista Vlada je vratila Srbiju, odnosno tadašnju SCG u svet, ta Vlada...

Bećković: Toj Vladi je ubijen premijer.

Živković: Ne možete da merite da li je Vlada uspešna po tome što su napaljeni političari...

Bećković:Čekajte, ubijen je premijer od pripadnika zemunskog klana u vreme, u času kad je već donet zakon o borbi protiv organizovanog kriminala i tako dalje.

Korać: Samo malo, Zorana Đinđića je ubila Jedinica za specijalne operacije, pukovnik i potpukovnik policije, ubila ga je policija koju je on dobio od Miloševića. Ostavite zemunski klan, ubica, snajperista je bio Zvezdan Jovanović, je bio pripadnik MUP-a Srbije. Milorad Ulemek Legija, taj belosvetski kriminalac je bio pukovnik policije koga smo mi nasledili iz Miloševićevog režima. Zorana Đinđića je ubio Miloševićev režim, a ti kriminalci su u senci tih.. kako se zove, zlikovaca, te grupe iz JSO, neću da kažem ceo JSO, te grupe koja je učestvovala u atentatu, oni su pljačkali i dilovali drogu. Zašto stalno govorite o zemunskom klanu, govorite o policiji koju smo mi nasledili, JSO je bila...

Bećković: Ali zemunski klan nisu policajci, Spasojević nije policija...

Korać: On je saradnik Državne bezbednosti, a ko je Radeta Markovića, ko je sve zadržao te strukture?

Bećković: A ko je doveo Bracanovića?

Korać: ....... on je kriminalac, polupismeni kriminalac...

Živković: Da ne ulazimo ponovo u taj....... ta priča uvek ide u ono blato o kome sam govorio. Znači, imate prvu tezu da li je Zoran Đinđić i njegova Vlada bila u rukama mafije - ne, nije. Hajde jedan dokaz da neko da ozbiljan...

Bećković: Evo, ako čitamo...

Živković: Samo da završim rečenicu ako mogu... Druga teza je bila, ne vaša, ne optužujem, ne svađam se, nego teze koje zuje okolo pa ih i vi pominjete, je da je Vlada bila nesposobna. Pa, ja mogu danima da vam pričam šta je uradila cela ta Vlada za nekih... za tri godine i nešto, koliko je trajala. Ne možete..

Bećković: Govorim o vrlo određenom...

Živković: Ali na osnovu čega, o čemu govorimo sada? O puštanju iz zatvora? O ubistvu Zorana Đinđića ili govorimo, a ja o tome neću da govorim, o knjižicama koje su pisali skribomani veći ili manji koji su brže bolje seli da napišu svoju viziju istorije posle 5. oktobra, gde su, gle čuda, svi bili najpametniji. To je kao po jednoj matrici, po sistemu svi su bili budale, nepošteni, ali ja.. ja sam radio to, to, to... Bez izuzetaka, znači, bez izuzetaka.

Bećković: E, pa to je moje pitanje, da li su ti, ako govorite o tome...

Živković: Samo da završim još ovo, nijedna knjiga napisana posle 5. oktobra o 5. oktobru ili o bilo čemu što se dešavalo do dana današnjeg nema više od 30% istine, gde se najviše činjenica ima u ovome što je pisao Vasić. Sve ostalo je smuti pa prospi i to je toliko... ljudi koji žele da menjaju istoriju time što... toliko laži. Ja sam te knjige čitao, pominjem se nažalost... to su takve gluposti koje je neko sebi stavio u pero da je to smešno. Ja bih morao da vrištim svaki dan kad bih rešio da reagujem na to. Znači, ajmo da se bavimo nečim što je ozbiljno, mene interesuje kako nikome u Srbiji, evo 7 godina posle 5. oktobra, nije palo na pamet da napravi jednu analizu 5. oktobra. Ne ko je tamo koga držao za ruku, ko je nosio pancir, ko nije, nego jedan sociološki, istorijski pogled na to, kako je došlo do...

Bećković: A mene zanima, kad govorite o tome, da se u javnosti provlači ta teza gde se kriminalizuje Vlada Zorana Đinđića, vi upravo govorite o tome, vi kažete - gde su dokazi. Pa, dokazi su u knjizi Vladimira Popovića Bebe, odnosno u njegovim svedočenjima, tu su dokazi.

Korać: Koji je dokaz tu?

Živković:.....piše da je Koštunica kriminalac pa nije uhapšen...

Korać: Gde je to dokaz da je Vlada Popović rekao da je Vlada u kojoj je on bio....

Bećković: Ne, nije on to rekao, nego ovo o čemu govori... nije, nisu kriminalci vladali... Izvinite, molim vas, ako imamo te podatke da su oni mogli... da je Legija odlučivao o tome ko će biti na čelu DB-a...

Korać: Nije tačno, to je posle pobune... poraženi smo, jer Koštunica je podržao... najpopularniji političar u Jugoslaviji, poraženi smo.

Bećković: OK, kakav je to podatak, šta ima da miri Zoran Đinđić u Bebinom stanu Legiju i Caneta?

Korać: Kakve to veze s Vladom...?

Bećković: Kako kakve ima veze, to je premijer...

Korać: Zoran kad kupi braon cipele, to je rad Vlade?

Bećković: Čekajte, da li jedan premijer ima razloga da se viđa sa Legijom i Subotićem i miri ih?