Panda        

Naučna klasifikacija
Vrsta: Ailuropoda melanoleuca
Porodica: Ursidae
Red: Carnivora

U toku 2002. u zoološkim vrtovima u Kini se rodilo 12 džinovskih pandi, od kojih je deset preživelo. Kod džinovskih pandi, koji su ugrožena vrsta jer ih ima još samo hiljadu u divljini na planinama jugozapadne Kine, polni nagon je veoma slab, naročito u zatočeništvu, pa se zbog toga često pribegava veštačkom oplođenju. Prema agenciji Nova Kina, koju prenosi AFP, u poslednjih pet godina u Kini je rođeno 78 pandi zahvaljujući veštačkoj oplodnji, od kojih je 50 preživelo.

Gigantska panda, iz porodice medveda, je miroljubiva životinja koja se hrani izdancima bambusa, i suočava se sa mnogovrojnim pretnjama. Njihova populacija je malobrojna i izolovana jer su šume bambusa u jugozapadnoj Kini proređene. Vlada NR Kine je ustanovila više od 30 rezervata ali lagano uništavanje njihovih staništa postaje sve ozbiljnija pretnja opstanku pandi van rezervata. Zbog sve ubrzanijeg ekonomskog rasta pandama je ljudska pomoć potrebna i to više nego ikada.
Gigantska panda je crno-beli medved koji živi u temperaturnoj zoni bambusovih šuma u centralnoj Kini. Nalazi se među najugroženijim životinjskim vrstama i često se uzima kao simbol ugroženih vrsta kao i borbe da se one zaštite.

GEOGRAFSKA RASPROSTRANJENOST
Gigantska panda živi u oblasti organičnoj sa nekoliko planina u centralnoj Kini , u provincijama Sichuan, Saanxi i Gansu. Nekada su živele u nižim predelima, ali poljoprivreda, krčenje šuma i drugi razvojni projekti su ograničili areal pande samo na planinsku oblast.

STANIŠTE
Gigantska panda živi u listopadnim i četinarskim šumama gusto prošaranim bambusom, na nadmorskoj visini od 1600-3300 metara. Te oblasti karakterišu česte kiše i guste magle tokom cele godine tako da je najčešće pokrivena teškim oblacima.

OPIS
Panda je prepoznatljive pojave - ima crno krzno na ušima, oko očiju i na trupu. Ostatak glave je pokriven krznom bele boje. Iako naučnici ne znaju zašto je panda crno-bela neki pretpostavljaju da boje omogućuju kamuflažu u senkama stena i snega koji ih okružuju. Pandino debelo krzno održava toplotu u hladnim šumama koje nastanjuju. Gigantska panda ima velike sekutiće i jaku čeljust neophodnu za glodanje bambusa. Mnogi smatraju da su pande ljupka stvorenja ali one mogu biti opasne kao i druge vrste medveda.

VELIČINA
Panda ima visinu merenu na plećima 60-90 cm kad stoji na sve 4 noge, a duga je 120-180 cm. Mužujaci su krupniji od ženki i dostižu težinu od 120 kg kad žive u prirodi. Ženke retko prelaze 100 kg težine.

STATUS
Gigantska panda se nalazi na "Crvenoj listi ugroženih vrsta" koju je sačinila World Conservation Union's (IUCN's). Ona je jedna od najugroženijih vrsta u svetu. Sada ima oko 1000 primeraka koji žive u prirodi a oko 140 panda živi u zoološkim vrtovima i centrima za razmnožavanje širom sveta, ali najviše u NR Kini.

JELOVNIK
Pande žive na strogoj dijeti jer im se jelovnik sastoji 99% od bambusovih izdanaka. Dodatnu ishranu čine trave i povremeno sitni glodari ili lane muskatnog jelena. U zoološkim vrtovima pande jedu bambus, šećernu trsku, pirinač, specijalne biskvite sa mnogo vlakana, šargarepu, jabuke i slatki krompir.

SOCIJALNI ŽIVOT
Odrasle pande žive izolovane pojedinačno ali ipak komuniciraju povremeno pomoću mirisnih tragova, krikova i retkih okupljanja. Mladunče ostaje sa majkom od godinu i po do tri godine.


-Kineska vlada u saradnji sa WWF čini sve što je moguće da spase pande od izumiranja. Aktivnosti uključuju istraživački projekat koji treba da ubrza obnovu bambusovih šuma. Sve više se razvija program obrazovanja naroda i upozoravanja na opasnost izumiranja vrste. Pažljivo se prati razvoj međunarodnog programa za gajenje pandi u ograničenom prostoru u zoološkim vrtovima. Kina je oformila 14 novih rezervata za pande čiji broj sada iznosi 26. Konstruišu se prolazi koji imaju za cilj da povežu izolovane šume bambusa u jednu celinu kako bi se povećala površina u kojoj pande mogu da nađu dovoljno hrane a istovremeno da se poveća razmenjivost genetskog materijala između jedinki u prirodi. Brojna su istraživanja u vezi veštačkog osemenjavanja, naravno, u cilju povećanja broja jedinki.
-Čovek je pandin najveći neprijatelj. U prirodi panda ima veoma malo neprijatelja - snežni leopard ili čopor divljih pasa mogu da savladaju medvedića koji se predaleko udaljio od majke. Rastuće stanovništvo Kine traži sve više prostora za život što neumitno uništava i bambusove šume. U manjem obimu bambusovoj šumi štetu nanosi i bambusov pacov koji jede koren biljke što izaziva njeno sušenje.
-Prosečan životni vek pande je oko 15 godina iako u zoološkim vrtovima žive preko 20 pa čak i 30 godina.
-Gigantska panda pokazuje agresivnost spuštanjem glave i pogledom koji fiksira protivnika. Uglavnom je pasivna životinja i ne pokazuje želju da napada čoveka ni druge životinje. Ipak se dešava da postane nasilna ali isključivo kad je provocirana ili iznenađena. Obično kad čuje neuobičajen zvuk panda se da u beg i odmah napušta terituriju ili se penje na najbliže drvo. Ako se desi da se uhvati u zamku panda šapama pokriva oči i cvili. Tom gestikulacijom pokazuje da je uplašena i/ili ljuta. Kad je u pitanju bliski kontakt sa neprijateljem panda ispušta kandže i nakostreši vrat i ramena, što najčešće ima za rezultat da druga panda beži na najbliže drvo.
-Na žalost pandino krzno je veoma cenjeno na Dalekom Istoku pa je borba sa lovokradicama stalan zadatak čuvara rezervata.
-Pande možete posmatrati u prirodi u 4 rezervata u provinciji Sichuan: Wolong Natural Reserve, Fengtongzhai Natural Reserve, Chengdu Zoološki vrt, Chengdu Research and Breeding Base of Giant Panda.

KINESKI LJUBIMCI

Tračak nade za pande

U ovoj godini (2003.) rođeno je šesnaest pandi u rezervatima i zoološkim vrtovima širom sveta, što predstavlja rekord u poslednjih deset godina, izvestila je agencija Sinhua i podvukla da je najomiljenijim životinjama u Kini preti istrebljenje, U svetu danas ima 1.000 pandi, i to 900 u kineskim rezervatima, uglavnom u provinciji Sečuan, i stotinak u zoološkim vrtovima.

Kinezi ipak gaje nadu da će crno-bele pande ili "bambusovi medvedi", kako ih zovu odmila, uspeti da izbegu izumiranje. Ovi simpatični i tromi džinovi će teško opstati duže od jednog veka, prema sumornim prognozama stručnjaka, pa kineski naučnici pokušavaju da ovu vrstu spasu od odumiranja - kloniranjem.

Bez ljubavne želje

Sinhua podseća da su kineski naučnici uspeli da kloniraju jedan reproduktivni hormonalni gen crno-bele džinovske pande, što daje nadu da će ugrožena vrsta moći da se reprodukuje u uslovima zatočeništva. Agencija prenosi mišljenje naučnika da kloniranje gena hormona za reprodukciju može da služi za poboljšanje produkcije jajne ćelije i za stimulaciju ljubavnog žara kod pandi.

Organi za reprodukciju kod većini ženskih pandi u zatočeništvu loše funkcionišu i samo jedna od tri ženke u veštačkoj sredini može da donese potomke, utvrdili su zoolozi. Što se tiče mužijaka, samo njih deset odsto u istim uslovima ima ljubavnu želju.

Kineski naučnici uspeli su da presade jajne ćelije ženke pande u jajne ćelije zeca, ali još nisu usavršili "komplikovanu fazu razvoja embrijona u biće identično pandi". Većina naučnika smatra da bi klonirane pande bila samo bleda kopija ove preosetljive i teško prilagodljive životnjske vrste.

"Pande nisu otporne kao pacovi i ovce, tako da ih je teško klonirati", kažu stručnjaci i ističu da je za sada najvažnije obezbediti dovoljno novca za zaštitu i veštačku oplodnju.

Osnivač NR Kine Mao Cedung je imao običaj da stranim državnicima poklanja pande. Takva praksa je nastavljena sve do 1984. godine. Huan Huan - u Kini je uobičajno da pande dobijaju dva ista imena - bio je poslednji panda koji je prosleđen kao državni poklon, i to Japanu. Od pre tri godine pande se samo iznajmljuju, i to isključivo u paru.

Iznajmljivanje para pandi košta, prema kineskom cenovniku, milion dolara godišnje, a novac je namenjen isključivo za zaštitu ove ugrožene vrste. Ženka Mei Mei i mužijak Tjan Tjan su, recimo iznajmljeni zoološkom vrtu u Vašingtonu za deset miliona dolara na period od jedne decenije, što su kineski mediji okarakterisali kao "gest dobre volje Pekinga".

Nacionalni simbol

Crno-bele pande, koje predstavljaju jedan od nacionalnih simbola Kine, postale su zaštitni znak Svetskog fonda za zaštitu životinja. Prema kineskom krivičnom zakonu, za ubistvo pande se može dobiti najteža kazna - metak u potiljak.

Ovi dobroćudni džinovi - visoki do dva metra i teški do sto kilograma - prema tvrdnji stručnjaka, imali su sa medvedima zajedničkog pretka pre 25 miliona godina. Pored džinovskih pandi u Kini su pod zaštitom i crvene pande, daleki rođaci rakuna.

Velike crno-bele pande najviše žive 35 godina (rekorderka u dugovečnosti bila je Čang Čang iz zoološkog vrta u Đinanu) dok crvene pande retko dožive drugu deceniju života.

Pande se uglavnom hrane bambusovim mladicama, mada ih u rezervatima i zoološkim vrtovima često kljukaju sa kikirikijem i mlekom. Dnevni obrok crno-bele pande je obično težak petnaest kilograma, i to banbusa, jabuka i šargarepe.

U celom svetu postoji samo 600 ženki pande, od kojih samo 200 ima sposobnost reprodukcije. Ženke mogu da začnu samo jednom godišnje i da okote samo jednog mladunca, dok više od 60 odsto mužijaka koji žive u rezervatimane pokazuju želju za parenjem.

Kineski stručnjaci ukazuju na to da se samo jedna desetina pandi pari prirodnim putem, dok se kod ostalih vrši veštačka oplodnja. A kada novorođanče ugleda svet, najčešće u inkubatoru, nastaje teškoća kako minijaturno mladunče (dugačko samo desetak centimetara) održati u životu.

Trći mesec pandinog života svi kineski mediji obeležavaju kao važnu vest, dok eksperti procenjuju da će pande opastati najduže do kraja ovog veka.