Панчево 2012: Првенство Србије у спортском обарању руку :: Kosarka ~ Odbojka ~ Tenis ~ Ostali sportovi

Двобој избацивача са авангардним сликарем

Самит снагатора у Панчеву, државно првенство у спортском обарању руке, одржава се следеће недеље

Избацивач са београдских сплавова, Београђанин Дарко Павловић изгледа да се смрзнеш и на плус 30. Висок 195 центиметара и тежак 140 килограма, кроз врата улази „на кант”, јер је толико широк, као Шејкил O’Нил који је престао да држи дијету, па стандардне архитектонске димензије не одговарају габаритима апсолутног шампиона Србије у спортском обарању руке за 2011.

Иван Глиџић (лево) и Дарко Павловић у акцији (Фото Савез Србије за спортско обарање руке)

Дарко је савршено истрениран и важи за фаворитa, недељу дана уочи трећег отвореног првенства државе, које ће се одржати у Панчеву 13. маја. Али каста српских Kонана, окупљена у Савез Србије за спортско обарање руке, ипак неће све паре бацити на њега, јер авангардни сликар из Трстеника Иван Глиџић, са уметничким именом Жулијус, познатији као човек планина, тежак 150 килограма и висок два метра, поразио је Дарка на самиту грмаља бивших југословенских република, под пацифистичким и сензибилним називом „Ратови руку”.

Ко ће, дакле, бити шампион Србије за 2012. годину, у спорту који се од давнина игра широм света – од крчми по удаљеним морским лукама, где асоцијални морнари са океанских бродова лече стрес, или друмских кафана које окупљају жилаве камионџије, који снагу стичу вртећи волане велике као раткапна од ФАП-а. Ни наше поднебље није било лишено сцена у којима рмпалије, стојећи или седећи један насупрот другог, покушавају да откину противнику руку из рамена. Касарне ЈНА биле су углавном места догађања тих неформалних турнира, када су младићи из бивше Југославије мерили истетовиране бицепсе, промовишући братство и јединство спортским поздравом: „Ајде, седи, да ти сломим руку”.

Фитнес инструктор Марћело Русован из Панчева, познатији као Руки,, био је један од пешадинаца са петокраком, па је у предвечерје распада бивше земље, као стара џомба која је бројала ситно, убијао време у касарни у Краљеву ломећи руке са једним од побратима, анонимним дивом високим као некадашњи центар Радничког са Црвеног крста Милован Тасић. Стопала тог џина, узгред, нису могла да стану у војничке чизме, па му је дозвољено да, као једини војник у историји ЈНА, носи дубоке „најке” као део униформе Титовог војника. Руки је редовно обарао руку том диву, за две, три секунде, па му је много касније пало на памет, када му је досадило да диже тегове и развлачи справе, да српским баџама понуди нешто много узбудљивије.

– Обарање руке, какво данас познајемо, првобитно је било забава домородаца Северне Америке, а с временом су га усвојили и досељеници. Обарање руке постало је популарно као забава међу америчким студентима, а прво такмичење организовано је 1952. године у Калифорнији. Спорт је добио велику медијску пажњу када је карикатуриста Чарлс Шулц 1968. године нацртао 11 стрипова у којима је његов познати лик „Снупи” покушавао да освоји титулу првака у обарању руке – каже Руки.

Сирова снага, техника, судије, публика и рекламе на кабловској, загрејале су Рукијеву машту. Гледао је снимке, па се креативно бацио ка копи пејст верзију српског турнира. Брзо је пронашао истомишљенике, јер их је пуна Србија. Поменути трстенички уметник Жулијус чије слике одишу његовим унутрашњим немирима, већ је био легенда међу локалним табаџијама дуж Западне Мораве. Нико га никада није поразио, па се пробијао ка Београду, из два разлога – да докаже да је најјачи Србин, а да после тога не одлежи у Централном затвору, и да евентуално пронађе галерију која би организовала његову прву самосталну изложбу.

Интернет је право место за спајање ових снагаторско-уметничких душа, па је пакт убрзо склопљен. Хала у Панчеву показала се као идеална за први конгрес, а локалне баје из града прикључиле су се екипи. Наравно да се у међувремену читала страна литература, прошло се кроз едукацију, па се схватило да за обараче руку нису пресудне снажне груди, рамена и трицепси, већ јака и жилава подлактица, па зглоб, уз широку шаку. То сазнање просветлило је пристојан број камионџија са Ибарске магистрале,њихове партнере механичаре, као и дрвосече и сеоске момке, навикнуте на тежак рад, који су укапирали да би могли да смажу билдере као Панта питу. Такво искуство доживео је управо Жулијус, на међународном турниру у Македонији. Тада га је са борилишта одувао македонски шампион, висок око метар и осамдесет и грађен као шампион у једном другом спорту – уметничком клизању.

--------------------------------------------------------------------------

Романса

Прошлогодишња првакиња Србије Бојана Стојчевски је свог мужа упознала управо на такмичењу у обарању руку. Њен изабраник је нико други него шампион Македоније Драган Стојчевски. Бојана се неће такмичити ове године, јер је у другом стању.

Такмиче се и особе са инвалидитетом

Ове године, на првенству Србије, организује се и такмичење у женској и мушкој конкуренцији. Обараће се и левом и десном руком, а такмичиће се и особе са инвалидитетом.

Александар Апостоловски

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Dvoboj-izbacivaca-sa-avangardnim-slikarem.sr.html