Паметнији су имућнији

Проучавање у којем је посматрано 1.000 возача камиона на обучавању показало је да су појединци с вишим количником интелигенције доносили боље одлуке и више зарађивали!



ПСИХОЛОГИЈА
„Два добра никада не иду заједно”, подучава древна мудрост (слободно препричана), чије је важење, по свему судећи, на истеку. Зато не потцењујте дебеле буђеларе: могуће је бити и паметан и имућан! Британски научници су протеклих дана објавили да су бистрији људи у стању да више стекну и да су умешније баратају новцем.

Шта иза тога стоји?

Интелигентнији су обученији и спретнији у сложеном одлучивању којим се боље зарађује.

Дотични налаз је у супротности са америчким подацима из 2007. године који су показали да су појединци с количником интелигенције (IQ) испод просечног били имућнији од оних с вишим – уз важно упозорење: уколико обитавају у сличним условима. Уз додатно оспоравање: ако живите на начин достојан човека, у већини случајева нећете стићи најбржом траком до богатства.

Отуда узорак одабран за најновије истраживање не представља у сваком погледу друштво у целини.

Какву бисте поуку извукли: мозак вас може учинити богаташем, укаже ли се за то прилика. И да вас наведе на зло да све проћердате, не будете ли довољно промућурни. Е то није све: коефицијент интелигенције не чини подједнако паметним у сваком смислу, као што ма ко здравог разума то добро зна.

У скорашњем проучавању истраживачи су посматрали 1.000 возача камиона на обучавању. Испитаници су били подвргнути решавању тестова интелигенције и проверавани су у доношењу економских одлука. Показало се да су с вишим количником нагињали бољем просуђивању опасности, проричући људско понашање и, сходно томе, предвиђајући целисходне поступке. У исто време су се учесници с нижим мучили да донесу исправну одлуку.

А наравоученије је да, према тумачењу упућених, друштво мора паметњаковиће да охрабрује још у раним данима школовања, уз истовремено смањење неједнакости и побољшање националног благостања. Имати виши коефицијент интелигенције уопштено је сматрано додатним чиниоцем који поспешује нечије изгледе у постизању успеха, а најновија сазнања указују да је то одлучујуће, објашњава професор Алдо Рустићини са Економског факултета Универзитета Кембриџ.

У делу истраживања који је подразумевао преузимање одговорности, појединци с највећим количником имали су, чак, за четвртину виши скор у процени да ли да узму понуђен новац или да се коцкају за веће износе. А у провери стрпљења су у 15 одсто случајева изабрали касније плаћање у већем збиру.

У суштини, савршеније сазнајне (когнитивне) способности су ишле руку под руку са осталим особинама које су неопходне за ваљан економски избор. Научници претпостављају да интелигентнији људи лакше пролазе кроз сложена стања и боље разумеју шта им се нуди.

У наставку изучавања истраживачи су прегледали податке за возаче камиона који се чувају у компанијским одељењима за радне односе. И опет су установили уочљиву спрегу између коефицијента интелигенције појединца и способности да се исправно економски одлучује. Поново се показало да људи с вишим боље оцењују сложену збирку понуђених могућности, што упућује на закључак да су кадри да покупе више новчаних награда.

Стефан Вукашин
[објављено: 30/04/2009]



Izvor: Politika

da li su pametni imucniji?ne mora da znaci.

Nije tačno.
Nema to nikakve veze sa pameću, već sa alavošću na pare.

Pa ovo je toliko logichno da ne vidim potrebu za daljom razradom te tvrdnje a kamoli za dokazivanjem iste.Nece valjda manje inteligentni donositi bolje odluke od vishe inteligentnih.

Tacno. Ja bih rekla da je imucnost u direktnoj vezi sa snalazljivoscu, a jedna od definicija inteligencije je, sta?

jedino u slucaju kada su naslijednici u pitanju....teorija zna da pada u vodu

Kriminalci su imućniji od bilo kog akademika.

da,uglavnom...ali ne znaci da je akademik nuzno pametniji od nekog krimosa


jednostavno,interesovale su ih drugacije stvari u zivotu...ocigledno.


nije dovoljno biti pametan,da bi se pametno i zivjelo.

Ovde je potpuno naopako novac postavljen kao jedino merilo pameti, a ne suma celokupnog življenja.

Ovo je relativno i to veoma relativno

oduvjek je novac bio mjerilo i uspjeha i kvaliteta necijeg zivota i vrijednosti same osobe

kroz citavu istoriju je tako...

i oduvjek se znala jedna istina,koja opet slabo kome ce i znaciti,da ne moze bas uvijek,po logici stvari,i biti tako

ali moc koji novac,materijalno bogatstvo,sjaj zlata imaju nad nama,otima se racionalnom poimanju...to su simboli koji imaju dublje znacenje od cinjenice da je u pitanju papir i stvari sklone unistenju....truljenju,prolaznosti...to su sinonimi za moc,uspjeh,srecu,ljepotu...
nisu?
dzaba...jesu ...ko jebe tu racio?

vrseno je ispitivanje...vrlo jednostavno...mozemo ga sprovesti i u sopstvenoj reziji....
u pitanju je bilo 50 ispitanika,razlicite starosne grupe,pola,socijalnog statusa,vjerskog i drustvenog opredeljenja,razlicitog obrazovnog profila....sto bi rekli s'koca i konopca 

svako od njih ponaosob je uveden u prostoriju gdje je na stolu bilo brdo novcanica i zlata...i iznenadjenja ....svi su reagovali identicno na taj lijep prizor ...bili su prikljuceni na razne aparate i doslo se do,za mene ne i iznenadjujuceg podatka,da je fizicki svako od njih reagovao potpuno isto...

otprilike onako kako reaguje pas kada ugleda kosku ...(Bambi,kako bese onaj eksperiment u psihologiji...sa psom i lucenjem pljuvacke prilikom pogleda na hranu?...pavlovljev eksperiment,ukoliko se ne varam?)

imali su osmjeh na licu,sjaj u ocima,zenice su im se prosirile,pritisak je neznatno(kod nekih bogme opasno ) skocio,mozak je poceo da luci hormon srece i siroko otvoren pogled....vauuuuuuuu.....srece neopisive.

da imamo rep...revnosno bi smo sa njime i mahali...to tvrdim

Jeste, Pavlovljevo otkrivanje klasicnog uslovljavanja.