Orwell-ovska "sloboda"


Već treću deceniju živim u Americi koja je postala prava Zemlja Nedodjija. Posmatram kako pod pažljivo konstruisanim vodjstvom nezajažljive, halapljive manjine cela Amerika, a sa njome i ostatak planete tone u mrak najnovijeg Novog Svetskog Poretka u kome (osim izuzetno tanke manjine na vrhu) ostatak roblja vodi "poštenu" i "slobodnu" borbu za goli opstanak. Globalna trka je u tome ko će da radi više – a za manju platu. Vrlo često običan Američki gradjanin gubi tu bitku (odnosno posao) a neko u Indiji ili Kini, budući da je u daleko dubljoj mizeriji - biće srećan da dobije nepuni dolar za mukotrpni radni dan.


Futuristička noćna mora George Orwell-ovog romana "1984" postaje svakodnevica. Sve se u ovome svetu zbiva upravo kao da su oni koji iza scene vladaju ovom planetom odlučili da koriste ovaj roman o tiraniji novog totalitarnog društva – gotovo kao priručnik! Jedna nevidljiva sila (originalno, po Orweel-u - jedna "Partija") vlada svetom. Sudeći po ovom romanu, pisanom davne 1948-me, glavne parole koje te mračne sile pokušavaju da prodaju narodu su:


1) Rat donosi mir.

2) Ropstvo je sloboda i

3) Neznanje je moć


Oštrog oka, kao bivši policajac Gorde Imperije u njenoj koloniji Burmi[1], Orwell je stavio na hartiju samo ono sto je već video: bezgranično licemerje, tiraniju koja svoje zločine pokriva slatkorečju o širenju mira i visoke kulture. Dogadjaje u svome romanu on namerno smesta u svoju domovinu - Veliku Britaniju.


Bez namere da prepričavam gornji roman samo još da kažem da vlastodršci upravljaju Orwellovskim društvom kroz bezgraničnu "ljubav" Velikog Brata koji je svuda prisutan - na poslu, na javnim mestima i u svakom kutku kuće prisluškujući svaki razgovor elektronskim napravama. Svaka nesmotreno izgovorena reč može da znaci - konopac. Gradjanina koji nije dobro shvatio "slobodu" da uvek i svuda razmišlja na način kako mu to naredjuje Imperija – ili može da ga proguta mrak.


Vrlo plastično Orwell opisuje dvoličnost aparata totalitarne države koji se oslanja na četiri ministarstva:

1) "Ministarstvo za Mir" je zaduženo da vodi beskonačne ratove - navodno za večni mir.

2) "Ministarstvo Istine" je zaduženo da laže i prekraja istoriju u skladu sa dnevnim potrebama. Istorijske istine se svakodnevno brišu ili modifikuju tako da niko nikada nije tradicionalni saveznik[2]. Ovo je potrebno zato da bi se stalno pravila nova savezništva – a najčešće protiv bivših saveznika. Na ovaj način svaka zemlja mora da računa da preko noći može da bude proglašena neprijateljem. Niko tako nije siguran i svaka država mora stalno da se ulaguje Imperiji. Sama Imperija vodi beskrajan rat – naravno za mir, a što opet kao “kolateralnu korist” neprestano donosi profit neznatnoj manjini koja iza zavese povlači poteze.

3) "Ministarstvo Obilja" je zaduženo da pljačka narod i drži ga u mizeriji i beznadju.

4) "Ministarstvo za Ljubav" je zaduženo za unutrašnje poslove: za mučenje i seksualno zlostavljanje. Svako ko misli svojom glavom može da postane žrtva Ministarstva za Ljubav. Svako ko ne koristi "novogovor" po kome je nemilosrdan, osvajački, zločinački rat - u stvari dobrodušna borba za mir, neće dobro proći. Svako ko ne zove robovanje "slobodom." Svako ko ne prihvata novoizmišljenu, gnusnu laz za istinu - nestaje u lavirintima Ministarstva za Ljubav.



Rat donosi mir: PAX AMERIKANA


Takvo sumanuto društvo gradi Amerika, agresivna kći Gorde Imperije. Stara, Britanska Imperija je proglasila Američke Indijance opasnim divljacima i započela verovatno najtotalitarnije i neponovljivo gigantsko etničko čišćenje u istoriji ove planete. Od Atlantika do Pacifika počišćene su (ili totalno iskorenjene) stotine naroda i plemena. Osim fizičkog masakra korišćen je i biološki rat. General Jeffrey Amherst, na primer, iz čisto "humanitarnih" razloga je razdelio Indijancima ćebad natopljenu malim boginjama, a što je desetkovalo Massachusetts Indijance[3]. Da bi genocid bio potpun preživelima je, pod pretnjom smrću, zabranjivano da koriste svoj jezik ili da upražnjavaju svoje običaje.


Pa ko onda može bolje da nam popuje o ljudskim pravima, etničkom čišćenju - nego globalni kauboji? Svaka im čast, tako su počistili te Indijance da im vise gotovo ni traga nema. Nema više, na primer, ni jednog jedinog preživelog Massachusetts Indijanca. Ostala je samo država Amerike sa istim imenom i u njoj grad Amherst - u znak zahvalnosti pomenutom generalu. U 22 godine koliko živim ovde video sam, i to sasvim slučajno, dva (samo dva!) živa Indijanca. Ako bas želiš, možeš samo da ih vidiš u rezervatu - gde žive kao u kakvom zoološkom vrtu.


Koristeći slatkorečivu i dvoličnu terminologiju svojih britanskih učitelja Amerikanci su samo "pacifikovali" (umirili), "ratoborne" Indijance. Isti termin "pacifier" se u engleskom jeziku koristi za cuclu. Indijanci su dakle dobili cuclu pa su se primirili.


Srbi su, čini se, samo poslednje indijansko pleme koje su kauboji "pacifikovali." Bolest od koje već petnaest godina (i još uvek) boluje srpski narod ima i svoje latinsko ime: "Pax Americana" - mir na američki način. U prevodu: neke pobiješ neke proteraš, a neke pridobiješ - i eto ti mir. Takvi nam sada sude u Hagu ili su nam novonametnuti "strateški partneri." Kao što otvoreno reče (i to bas u jeku bombardovanja Jugoslavije 1999-te) jedan od glavnih glasnogovornika najnovijeg Novog Svetskog Poretka, Thomas L. Friedman, pisac Njujork Tajmsa (parafraziram): "Oni koji ne žele da kupuju američke proizvode i jedu kod McDonald's-a dobiće američke proizvode besplatno, ali uručene od kompanije McDonnell Douglas"[4]. Ova poslednja kompanija proizvodi svako-razno oružje, a posebno borbene avione F-15.


E, tu dolazimo do najnovije epizode uguravanja američkog proizvoda kao nove "slobode".



Ropstvo je sloboda


Videli smo to na američkom kontinentu, ko zna koliko puta, na jednom od bezbrojnih TV kanala za ljubitelje prirode. Dokoni lovac, Zapadnjak, pripadnik najviše od visokih rasa i kultura se prikrade lavu i upuca ga strelicom za uspavljivanje. Grogiranom lavu onda nabaci plastičnu nausnicu koja je u stvari radio odašiljač. Nakon ovoga život lava je otvorena knjiga. Sa bezbedne daljine satelita može da se prati kako se lavovi udružuju i koje su im seksualne navike. Slično se radi sa kitovima, na primer. Možeš lako da im pratiš kretanje preko nemerenih okeanskih prostora. Naravno, ni kitovi ni lavovi ne mogu da se žale da su im povredjena kitovska i lavovska prava.


Zar ne bi bilo idealno za jedno totalitarno društvo (i u potpunosti u skladu sa njegovim opisom u priručniku "1984") da Veliki Brat zna tačno kuda se krećeš i sa kim se družiš? Tehnička mogućnost za to već (odavno) postoji. Naravno najveći krivac je (uvek!) Srbin. Zna mu se i ime - Nikola Tesla, pronalazač radija.


Proveo sam skoro 14 godina u najelitnijem istrazivačkom centru kompjuterske nauke na ovoj planeti. Elitni centar IBM kompanije "T J Watson Research" gde sam radio je nazvan po svome osnivaču i ima oko 800 najboljih naučnika software i hardware struke koje je ova kompanija uspela da pronadje. Sa ovim iskustvom, verujem, mogu da kažem po nešto na ovu temu. Gusto pakovani tranzistori su toliko minijaturizovali radio da je sada veličine zrna peska (do nedavno veličine zrna žita). Masovna proizvodnja ovih uredjaja je toliko jeftina da neke kompanije nisu izdržale nagon da ih "poklanjaju" svojim kupcima. Protiv ovakvog "obeležavanja proizvoda" (an item-tagging technology) - odnosno obeležavanja kupca - pobunile su se na Zapadu organizacije za odbranu ljudskih prava[5]. Ove organizacije su pozvale potrošače da bojkotuju proizvodjače koji praktikuju obeležavanje svojih proizvoda, kao na primer tekstilnu firmu Benetton i proizvodjača opreme za brijanje Gillette. Proizvodjaču Benetton svesniji kupci poručuju "Radije ćemo da idemo goli nego da nosimo vaše obeležene proizvode"[6].


Ustvari kupci Benetton džempera su samo najnovije žrtve RFID (Radio Frequency Identification) tehnologije. Nakon uspešnog korišćenja radio odašiljača u zadatku praćenja kretanja životinja nadjena je ubrzo sledeća populacija nevoljnih nosilaca ovih uredjaja; nova populacija zamorčića.


Seksualno maltretiranje (a posebno dece) je prava epidemija koja vlada Amerikom. Po zvaničnim podacima postoji cak 563.000 (da - vise od pola miliona!) registrovanih seksualnih manijaka u Americi [7]. Kako izaći na kraj sa ovakvom masom ljudi, a posebno kako kontrolisati one koji su svoj zatvorski termin okončali? Manijaci su od vlade tako dobili na poklon narukvicu od tvrde, teško lomljive plastike. Ukoliko elektronski robijaš pokuša da preseče digitalne bukagije, satelitska kontrola odmah saznaje da je strujno kolo prekinuto i robijaš koji je bio u virtuelnom zatvoru odmah bude vraćen u onaj klasični. Ništa bez stare dobre klasike.


Koliko je precizno utvrdiva lokacija minijaturnih radio odašiljača vidi se iz slučaja vodje Čečenskih fundamentalista Dzhokar Dudayev-a. Mobilni telefoni su takodje radio odašiljači. Bilo je dovoljno da Rusi pozovu Dudayev-a i dok je on još bio na telefonu poslat mu je poklon u vidu rakete koja ga je precizno izbrisala sa spiska živih [8].


Činjenica da je sama proizvodnja mini-odašiljača tako jeftina ne znaci da ogromna svota novca nije uložena u plate istraživača i tehničara koji su omogućili da ove naprave postoje. Uostalom zašto Amerikanci ne bi prodati ove naprave nekome i zaradili? Naravno marketing (i opšti nivo morala Zapada) nalaže da se zlo proda kao dobro. Sužanjstvo kao sloboda. Nekada se ropstvo nametalo silom a sada se kupuje kao brednirani proizvod. Nakon divljih životinja i donedavnih robijaša, seksualnih manijaka "sloboda" da budu daljinski motreni je ponudjena upravo onim malobrojnim preživelim Indijancima. "Pametne" identifikacione kartice sa mikro-odašiljačima su ponudjene (2004-te) Mohok i Kri Indijancima Kanade. Indijancima, koji su navikli na kaubojska podmetanja, je medjutim bilo lako da vide jadac. Borba se još vodi ali osnovna reakcija Mohok Indijanaca je bila da ne žele vise da budu "tretirani kao divlji psi koje će neko da kontroliše iz vasione i drži na elektronskoj uzici"[9].



Neznanje je moć: "Pametne" kartice - za glupe Srbe?


Dakle, gradjanin Zapada (sa ono malo slobode koliko ima) uspeva da se izbori protiv nenajavljenog podmetanja odašiljača u odeću i druge predmete lične upotrebe. Naravno ne pada mu na pamet da pristane na nošenje identifikacionih kartica sa ovakvim uredjajima koje bi mu vrlo rado nametnula vlada, da može. Više je nego očigledno da ovi uredjaji ograničavaju "slobodu lokacije" i "slobodu asocijacije" (odnosno druženja ili okupljanja). U principu svako bi trebalo da ima minimalnu slobodu da ide gde mu se hoće a da Vlada ne zna, u svakome trenutku, gde se ko nalazi. Svako ima pravo da se druži sa kim god hoće. To su osnovne slobode. Uostalom Amerikanci uopšte NEMAJU lične karte. Jedini način da interno, u Americi, potvrdite ko ste je vozačka dozvola.

www.vidovdan.org