U Palmi je teško izgubiti se. Orijentišite se prema veličanstvenoj katedrali La Seu koja gleda na more i čiji se tornjevi vide iz maltene svake tačke u gradu.



Zbog čega ići baš sada?

Zato što je leto iznenađujuće mirno u Palmi, jer tada i turisti i lokalci odlaze na plaže izvan glavnog grada ostrva.

Orijentacija

U Palmi je teško izgubiti se. Orijentišite se prema veličanstvenoj katedrali Seu koja gleda na more i čiji se tornjevi vide iz maltene svake tačke u gradu. Ostatak grada prostire se iza katedrale. Simpatični trg Plaa Major nalazi se severoistočno od katedrale, a prometni Plaa Espanya označava severnu ivicu centra grada. Najbolji pogled na istorijsko jezgro je sa jedine kružne gotske tvrđave u Španiji, Castell de Bellver iz 14. veka koja se nalazi na zapadu. U njoj je smešten istorijski muzej grada Museu d'Història de la Ciutat (00 34 971 73 06 57; radno vreme 8h - 20.30h svakog dana osim nedelje).

Obiđite grad peške

Za Stari grad (Sa Llotja) su karakteristične uske, starinske ulice, dok su Rambla i Passeig des Born široke i tipične su mediteranske promenade.

Obilazak grada započnite od katedrale ka centralnoj tački grada, trgu Plaa Cort u čijem centralnom delu je drvo masline, navodno stare preko 1.000 godina. Odatle pođite do arkada trga Plaa Major, a zatim glavnom pešačkom ulicom u Palmi, Carrer de San Miguel. Tu se nalazi muzej savremene španske umetnosti Museu d'Art Espanyol Contemporani (00 34 971 35 15; march.es/museupalma; radno vreme 10h - 18.30h od ponedeljka do petka, 10.30h - 14h subotom; ulaz besplatan).

Nastavite istom ulicom ka Plaa Espanya, a zatim skrenite levo, pa još jednom levo do bulevara La Rambla koji podseća na mnogo poznatiju Ramblu u Barseloni. Prođite pored tezgi sa cvećem, a zatim skrenite desno (ka zapadu) pored talasastih fasada katalonskog modernizma Casas Cassayas i stići ćete do trga Plaa Rei Joan Carles. Skrenite levo šik promenadom Passeig des Born, a zatim senovitom ulicom Sant Feliu poznatom po ekskluzivnim umetničkim galerijama, i na kraju opet levo niz Montenegró nazad do kaldrmisanih uličica Starog grada (Sa Llotja).

Ručak na brzinu

Za tapas na brzinu, svratite u La Bóveda u ulici Carrer de Boteria 3 (00 34 971 714 863; radno vreme 13.30h-16h, 20h-00h, od ponedeljka do petka). Dođite ranije, zauzmite mesto za šankom i naručite klasični majorkanski pa amb oli (hleb i maslinovo ulje), jamon, gambas al ajillo, boquerones i na kraju sve to zalijte šerbetom od limuna sa votkom.

Kulturno popodne

Es Baluard, prvoklasna galerija moderne umetnosti u Palmi zvanično je poznata je kao Museu d'Art Modern i Contemporani de Palma (00 34 971 90 82 00; esbaluard.org), a otvorena je od sredine juna do septembra, od 10h do 13h svakog dana osim ponedeljka; ulaz 6 €. Zgrada muzeja je atrakcija sama za sebe, jer je staro utvrđenje inkorporisano u jasne linije betona i stakla. U muzeju su između ostalih izložena dela Pikasa, Miroa (koji je svoje poslednje godine proveo u Palmi) i Magrita. Ne propustite sliku Zidine i Katedrala (autor Firmin Massot), koja visi u holu u pravcu krova muzeja gde se nalazi kafe sa fantastičnim pogledom na grad.

Pogledajte izloge

Skupe prodavnice poput Loewe i Hugo Boss nižu se ulicom Passeig des Born. Svratite i u prvu konceptualnu radnju u gradu, Rialto Living u ulici Carrer de Sant Feliu 3c (00 34 971 713 331; rialtoliving.com ).

Aperitiv

Možete ga popiti u baru u "urbanoj oazi" hotela Puro (adresa: Carrer Montenegro 12; 00 34 971 42 54 50; purohotel.com), trendi butik-hotelu u starom gradu, a zatim za nešto sasvim drugačije pređite ulicu do verovatno najskupljeg bara na svetu - Abaco (adresa: Carrer Sant Joan 1; 00 34 971 714 939; bar-abaco.com). Smešten je u palati iz 16. veka, ukrašenoj cvećem, voćem, i pticama koje pevaju u kavezima.

Večerajte sa lokalcima

Ako imate vremena, idite do udaljenog predgrađa Gnova gde se nalazi navodno najprometniji restoran na ostrvu, Meson C'an Pedro 1 (adresa: Carrer Rector Vives 4; 00 34 971 40 24 79; mesoncanpedro.com). Naručite pan tostado con tomate, frito mallorquin, paprike padró, a nakon toga paletilla de cordero (jagnjetinu) ili chulletitas (kotlete). Posmatrajte lokalce koji na večeru dolaze mnogo posle 10 uveče, i sa sobom redovno vode decu.

Nedelja ujutro - pravac crkva

Rivom, ali i čitavim gradom dominira La Seu. Završena je 1601. nakon 400 godina gradnje i danas je jedna od najlepših gotskih katedrala u Evropi.

Gaudi je ovde radio između 1904. i 1914. i zaslužan je za mnogobrojne modifikacije na katedrali. Desno od oltara je mural savremenog majorkanskog umetnika Miquel-a Barceló-a, koji je završen 2007. godine.

Prošetajte kroz park

Do pre 30 godina, obala je bila maltene kod samih zidova katedrale, ali 1984. godine između katedrale i luke je napravljeno veštačko jezero koje čini deo parka Parc de la Mar. U parku obratite pažnju na jedan Miroov mural, kao i na skulpturu Josepa Guinovarta.

Na branč

U popularnom, ali i malo ofucanom kvartu Santa Catalina svratite na brunch u jedan od najpoznatijih restorana u Palmi: Fabrica 23 at Carrer Cotoner 42-44 (22) (00 34 971 45 31 25; fabrica23.com). Nedeljom se između 13h i 15h služi "menu del dia", u kojem se tradicionalna majorkanska kuhinja kombinuje sa savremenim evropskim uticajima.

Napišite razglednicu

Popodne možete sesti u Bar Bosch na trgu Plaa Rei Joan Carles, na početku ulice Passeig des Born. Naručite kafu i ensamada, slatku majorkansku zemičku, i posmatrajte svet koji se okuplja na centralnoj tački grada.

Provozajte se

Vožnja vozom Ferrocarril de Sóller je obavezna prilikom dolaska u Majorku (00 34 971 75 20 51; trendesoller.com, povratna karta košta 17 €). Šest vozova dnevno, sa drvenim kupeima, mesinganim detaljima i gasnim lampama, polazi sa iz Palme na Playa Espanya preko brda i kroz tunele do lučkog grada Sóller na severu ostrva.

(Independent)

----------------------

ISTORIJA PALME

Današnju Palmu prvi su naselili Rimljani, koji su tu osnovali vojni logor. Nakon Rimljana Palmom je vladala Vizantija, a od 707. godine do 1229. Majorka je bila pod islamskom vlašću. Grad je bio naseljen hrišćanima, koji su priznavali vlast kalifa od Damaska, a zauzvrat su uživali punu autonomiju. Za najveći deo stanovništva pljačkanje brodova (i muslimanskih i hrišćanskih) koji prolaze kroz vode ostrva bio je dugo najvažniji izvor bogatstva.

Nakon intervencije katalonskih trgovaca da se nešto preduzme protiv sve učestalijih napada pirata sa Majorke, Đaume I Osvajač je 1229. osvojio Majorku uz pomoć katalonske vojske. Muslimansko stanovništvo je ubrzo pobeglo, a ostrvo su naselili Katalonci. Zbog povoljnog položaja ostrva, cvetala je trgovina sa okolnim državama, pre svega sa Katalonijom, Valensijom, Provansom, ali i severnom Afrikom i italijanskim gradovima.

MASOVNI TURIZAM

U moderno vreme, Majorka je simbol turizma. Prvi čarter avion sleteo je 1950. godine, i od tada je ovo ostrvo uspelo da postane jedno od najtraženijih turističkih destinacija. Danas Majorku poseti više od 10 miliona turista godišnje.

Izvor: B92