Ovako... da ne bude da Bambina otvara teme korišćenjem tehnike copy/paste...  Šalim se, naravno...

Već duže vreme nameravam da pokrenem ovu temu, ali nikako da nađem način da je adekvatno formulišem.
Naslov teme odnosi se na one momke i devojke koji su, u ranijem periodu svog života, bili uzorni, dobri učenici, kulturni... a onda, odjednom, bukvalno preko noći, pretvorili se u "loše" momke, odnosno devojke. Ne kažem da su ranije baši definicija deteta za primer, ali su bili normalni, sa izgrađenim sisitemom vrednosti i ponašanja u skladu sa tim sistemom. Promena koja sledi je sušta suprotnost njihovih ranijih ponašanja. Osećaj da, kada sretnete osobu nakon takve transformacije, imate utisak da je uopšte ne poznajete, niti da ste je ikad poznavali.

Znam za slučaj jedne takve devojke, išla je sa mnom u srednju. Prve dve godine bila je sasvim normalna, druželjubiva, prijatna. Slatka i mila, dobar đak, u trećoj godini postaje najpromiskuitentnija devojka u celoj školi. Druži se sa sumnjivim likovima, menja momke skoro svakodnevno (hoću reći - "momke"), da bi početkom četvrte godine bila izbačena iz škole, i završila na primorju da radi kao.... hmm, hostesa. Nikada mi nije bilo jasno šta se to strahovito prelomilo u njenoj mladoj glavi, i prouzrokovalo promenu za 180 stepeni....

Da li ste vi nekada sreli takve osobe? Poznajete li nekoga od "palih anđela"? I šta to, po vašem mišljenju, može biti uzrok da od normalne, razumne osobe, postane sušta suprotnost svemu onome što je od nje nekad činilo "anđela"?

mislim da to da suvise brzo su smanjili u njenom mozgu sinapse u vreme ranog adolescenta. to je po meni takav pitanja kao u dialeticnu materializmu kad kvalitet ide u kvantitetu ili obrnuto i zasto se to desava.
Sala na stranu, svi smo videli vec takve stvari ako dovoljno smo stari. Postoji jedan knjiga sa nazivom od Frankl-om zasto nisam postao samoubica. a on vidi u tome resenje da nadje neko smisao za svoju zivot, cilj. I kako on pise najbolje kad nemozemo to postici.
Istina je u tome kao Horcheimer kaze da cilj ako je postignut menjace znacenje predmet.
Al ipak postoje condicio humana , sto znaci i to da znamo sta hocemo, ostalo je smrt.

Bilo ne ponovilo se.

Thug4ever,
nije bilo potrebe da menjaš poruku... Meni se svidelo ono što si napisao, zbog iskrenosti, a i priča uopšte nije takva da se ne može podeliti sa drugima. U svakom slučaju, drago mi je da je sve na dobrom putu da bude ok. 

Ko zna sta pukne u coveku, milion je razloga da se nesto takvo desi. Ja znam da su te mirnice i ucenice za primera (satro) uvek zavrsavale kao lak plijen kadgod se za to ukazivala prilika. Eto, dve ekskurzije na kojima sam do sada bila i historija se ponovila.
Verovatno jer je sve to vanjsko sto mi vidimo na njima uvek izvestaceno, neprirodno, nametnuto, otkud znam. I kad tad ti se mora prelomiti i onda odes u potpuno drugu krajnost, a krajnosti su generalno lose.

Auh..ne da sam zatecena temom..ovo je nesto o cemu sam zelela da pisem ovde..ali..sve nekako..sta znam, da ne davim..  
Sta sve moze biti uzrok da od "andjela" nastane sam "djavo"? Metaforicki preuvelicano, naravno..
Puno je uzroka. E sad, da ne bih nagadjala, oslonicu se na licno isqstvo..nametaje pravila ponasanje, ne od drugih vise od sopstvene savesti..znate vec, to je dobro, ono nije, ovo je greh, ne cini to..potiskivanje sebe, svoje prave licnosti, prirode, da bi se to akumuliralo godinama negde u dubini nas i jednog dana sve explodiralo..dovoljan je jedan okidac..nebitno sta..u ovom slucaju sloboda zivljenja, konacno..susret sa realnoscu..
Kada zivite u nekom "rajskom" svetu, gde je sve dobro i posteno, ali i gde postoje stroga pravila ponasanja, svako iskakanje i promena koja vas odvede van granica naviknutog, za posledicu ima drasticne promene..na svim poljima..
Tesko je naci ravnotezu, tada srljas iz krajnosti u krajnost..cinis stvari koje nikada nisi ni mogao zamisliti da ces uraditi..
Moram da pomenem izmenjeno stanje svesti..bar sam ja to tako dozivela..
I na sve to dodati hipersenzitivnost, hipersavesnost koji te na kraju izjedaju jer si odstupio od dotadasnjeg svog razmisljanja i ponasanja..a zapravo na kraju shvatis da je tako moralo, jer ko izdrzi tu borbu i pobedi sebe tek tada nalazi ravnotezu..
Neko proces sazrevanja prodje manje-vise lagano..drugi pak moraju dotaci dno da bi se uzdigli i izgradili u zdravu i stabilnu licnost..svaki korak je stvar izbora..mozda da sam vaspitavana drugacije, manje konzervativno, sve vreme borbe ne bih imala zarku zelju da se vratim na prav put..
Sve u svemu, mnooooogo je uzroka..pocev od okoline u kojoj rastemo, preko porodice, odnosa sa roditeljima, drustvom(ako ga uopste i imamo), ciljeva u detinjstvu, kroz pubertet i td..sve ostavlja oziljke na dusi, srcu i kad tad ispliva kroz neki oblik ponasanja, komplex i slicno..
"Pali andjeo" radi na ustrb sebe, a pod izgovorom "drugi su krivi"!
..na kraju, svako od nas je "pali andjeo"..svaki put kada se oglusi o onaj unutrasnji glas koji kaze "ne cini to"..
Milion razloga zbog kojih to cini..
A uvek ima izbor..
I bira laksi, nazalost..
A povratak je jako tezak..
..ali je moguc!  

edit: samo da dodam, "pali andjeo" ne podrazumeva samo i samo promiskuitetnost, nadam se da se necemo ograniciti samo na to znacenje 

"Dobre djevojke, one idu u raj bas sve, lose djevojke idu kod god zazele..."

Jednostavno, ljudi se razocaraju...
Desi se nesto njima ili nekom dragom sto ih promeni...
Neke to ne promeni, neke promeni...
Znam jako puno primera dobrih ljudi koji su ceo zivot trpeli nepravde... neki od njih to nisu izdrzali...

Stara je stvar da skotovi prolaze najbolje...
Mozda to nije bas uvek tako, ali veoma cesto jeste...

Godine o kojima se prica su veoma delikatne... tada su svi mnogo osetljivi... devojke narocito...
Zaljube se beskrajno u nekog ko ih iskoristi i onda izgube sve kompase kada je ponasanje u pitanju...

sve mi to jako lici na krizu odrastanja, identiteta... 
neko to prelomi na ovaj, neko na onaj nacin
zavisi od osobe, okolnosti... sto su stege bile vece, potencijalna eksplozija ja jaca... sto ne znaci da se stvari nikad ne vrate u normalu 

Ehh..     

Ja kapiram da je to posledica autistichnog ponashanja roditelja koji svoje dete ne posmatraju kao kompletnu lichnost, vec samo kroz uspeh u shkoli. Pritom kod zhenske dece je pozheljno da momka uopshte nema, barem do 4. godine fakulteta (karikiram).

E, onda dodje konobar da naplati rachun. Svako mora da se isprazni kad tad, ali je pozheljno da to ide "na rate".

Ono shto je zajednichki imenitelj svim tim osobama je da su mentalno jako slabe. Pokushavaju da pokazhu neshto chega nema i da se dokazuju ljudima koji i nisu vredni dokazivanja.