"Pakovanje" ne čini čoveka
Piše:Saša Bjelić, psiholog


Kult mladosti koji je dominantan u savremenom društvu, nema razumevanja prema starenju kao prirodnom životnom procesu. Savremenu zapadnu kulturu kojoj i mi pripadamo karakteriše opsednutost telom, zdravljem i mladošću, što je veliki apsurd jer su stanovnici planete u proseku sve stariji. Strah od bolesti, starosti i usamljenosti dominira. Sve te odlike kulture čine da njeni pripadnici razviju karakteristike narcističke ličnosti, kakva je i kultura sama. Ljudi su sve više opsednuti sobom i sebe doživljavaju kao robu koja se mora na najbolji i najprivlačniji način upakovati i što bolje prodati. Takvi imperativi posebno su opterećenje za ljude koji se nalaze na prelazu između mladosti i zrelog doba ili zrelog doba i starosti, takozvanim kriznim tranzicionim periodima.

IMPERATIVI
Estetske ideale dvadeset prvog veka uspostavljaju masovni mediji i kozmetička i modna industrija. Potrošači to prihvataju ulazeći u besomučnu trku za postizanjem što poželjnijeg obrasca izgleda. U pokušaju dostizanja vladajućih ideala lepote moderno društvo je stvorilo nemilosrdne kriterijume, pogotovu kada je u pitanju ženska lepota. Vitkost i svežina, (večna mladost) postaju imperativi a prirodni unutrašnji procesi starenja pokušavaju se staviti pod kontrolu primenom različitih, manje ili više agresivnih, estetskih zahvata. Sve ove radnje ne odnose se isključivo na postizanje poželjnih spoljašnjih atributa, već su i dokazivanje „moralne“ discipline i samokontrole.
Ta briga o sebi ima cilj dosezanje fizičke privlačnosti jer se na posedovanje lepog tela gleda kao na svojevrsni kapital koji se može iskoristiti u jačanju društvenog i ličnog statusa. Lepota tako postaje vredna roba za razmenu kojom se ostvaruje ili olakšava život u društvu. Privilegije koje donosi poželjan izgled prisutne su u mnogim društvenim sferama. Istraživanja na tu temu govore da izgled utiče na dobijanje posla, na mišljenje o inteligenciji, dobroti, smislu za zavođenje.

SRAMOTA
U društvu u kome se precenjuje fizička lepota logičan je negativan i rigidan odnos prema starosti. Društveno neprihvatljivo postaje sve ono što nije dovoljno lepo, mlado i sveže. Sprovodi se svojevrstan teror protiv starosti, a stari ljudi su postali sve manje vidljivi, (koliko znate TV-voditelja od preko 50), jer je starost postala negativna kulturna osobina, dakle nekulturna. Posebno je takav odnos izražen prema ženskoj starosti. Tome doprinose uvrežene i sve češće predrasude i stereotipi koji postoje prema starim ljudima , čak i kod njih samih.
Najčešći stereotipi o starosti i starim ljudima su da su oni bolesni. Zatim se kao nekritično etiketiranje pominju brojne kvalifikacije, najčešće su da su stariji ljudi sebični, dosadni, džangrizavi, beskorisni, neuredni, usamljeni, bespomoćni, da zanemaruju svoj duhovni život i da se boje smrti.

IZ KRIZE KULTURE U KRIZU SREDNJIH GODINA
Ovakav kulturološki milje čini krizu srednjih godina mnogo verovatnijom i težom. Zato nije redak slučaj da se osećanje manje vrednosti pokušava prevazići estetskom hirurgijom, upornim vežbanjima ili bilo kojom aktivnošću koja će kompenzovati nedostatke. Saznanje ili svest o tome da nam se fizičke mogućnosti smanjuju, tj. slabe, razmišljanje o bolesti i smrti, pokreće i strepnju. Ubacuje ljude u kovitlac hiruških i esteskih zahvata i traženja čarobnih preparata protiv bora starosti.
Kriza srednjih godina, koja je u stvari suočavanje sa izgubljenim nadama i stvarnim životom, koji se kod većine razlikuje od zamišljanog biva tako produbljena neprirodnim kulturološkim imperativima večne mladosti. U tim godinama se, dostiže vrhunac u profesiji, a dolazi do opadanja fizičke sposobnosti i upada se u zamku pitanja da li je život prošao baš onako kako smo hteli.
Kriza srednjih godina može se ispoljiti dramatično kroz pokušaje da se život iz korena promeni, kroz napuštanje posla, porodice ili dotadašnjeg načina života. Osoba može i preterano da se posveti poslu ili nekoj drugoj aktivnosti, kao što su hobi, rekreacija itd. S druge strane, neke osobe rešenje krize pokušavaju da nađu u vanbračnim vezama ili u zasnivanju novog braka što simbolično predstavlja početak nove mladosti.

SUOČAVANJE
Uspešno suočavanje s krizom srednjih godina podrazumevalo bi prihvatanje promena kao normalnih, neminovnih propratnih manifestacija koje određene godine nose i shvatanje da one mogu biti šansa za nove oblike funkcionisanja. Ako je osoba sposobna za dobru adaptaciju, ako ima dobre odnose u braku ili partnerskoj vezi, s decom i širom porodicom i prijateljima, ako se oseća korisnom i ima očuvana interesovanja za spoljni svijet, ona će uspešno prevazići krizu srednjih godina.
Kulturološki imperativi kojima se favorizuje spoljašnost u najširem mogućem smislu, neka vam budu izazov u potrazi za unutrašnjim lepotama koje se kriju u u našoj i ličnostima naših bližnjih. Za takve osvrte potrebno je, istina malo više slobodnog vremena, a ono bi trebalo da je privilegija zrelog doba.

Izvor

Slazem se.

pakovanje čini proizvod , ne čoveka...

Ajde posteno recite koliko vas je pomislilo da "pakovanje" znaci nesto drugo 

Ah, vecito pitanje "Sta kada starost zameni mladost?" Odgovor je: "Zato se i neke stvari rade na vreme"

Problem je malo dublji jer je rec o nametanju ideala i stereotipa. Resenje je ili prihvatanje ili borba protiv toga. Vecina ljudi krene ka ovome prvom

Posting in temp-bomb thread.

Iznutra gladac, unura jadac... naravno, ima nas i sa dobrom ambalazom i dobrim sadrzajem ambalaze.

...definitivno ¨pakovanje¨ ne cini coveka.
pakovanje je postalo sarena laze savremenog coveka.

Pa ne savremenog... nego.. coveka uopste...
Razlika je sto je danas sve to dovedeno do statusa kulta... i ko preksi zakone, bude izopsten i naruzen...

Mada...opet... ljude generalno zeza jedna stvar... a to je da njihova sredina nije citav svet...

 ...slazem se.i bas je u tome mozda i najveci problem.on u njegovoj sredini moze biti samo upakovan i nista vise.njegova sredina ga dobro poznaje,i tu nema nekih iznenadjenja.problem nastaje kad tako upakovan iskoraci iz svoje sredine.i svati,da ga pakovanje cini vaznim,on pocinje da igra opasnu igru u novoj sredini,dovodeci sve oko sebe u zabludu.danas se covek gleda po cipelama i salu koji nosi,a ne po njegovim sopstvenim vrednostima.

Pa, nije samo to... odvedi belca u svet u kome zive npr. crnci i oni ce se prevrnuti od smeha kada im kazes da je lep...
Isti slucaj je i sa nekim statusnim simbolima...
Ili sa starenjem....