Pakovanje naknadne pameti Seselj i Aca Tomic optuzeni za politicku pozadinu ubis

Politika:
Ацо Томић: „Није време за изјаве о убиству Ђинђића”

Некадашњи шеф војне безбедности није чуо да постоји могућност да се преиспита зашто се одустало од његовог кривичног гоњења. Шта каже Жарко Кораћ, а шта Боро Бањац, некадашњи први човек УБПОК
Ацо Томић, некадашњи шеф војне безбедности, није јуче желео да коментарише могућност преиспитивања одлуке којом се одустало од његовог кривичног гоњења у време полицијске акције „Сабља”. У краткој изјави за „Политику”, пензионисани генерал је рекао „да није чуо за такву могућност”, а потом и рекао да се за детаље у вези са тим обратимо „онима од којих је таква информација потекла”.
– Нисам у Београду и не желим ништа да коментаришем. Није још време за било какве изјаве o убиству Ђинђића – рекао је Томић.
Насупрот Томићу, који није желео да говори о могућности да се поново нађе под сумњом да је сарађивао са члановима „земунског клана” и да зна о убиству Зорана Ђинђића много више него што је рекао, некадашњи начелник Управе за борбу против организованог криминала Боро Бањац и бивши потпредседник владе и председник Комисије за испитивање пропуста у обезбеђењу покојног премијера сматрају да би управо овај генерал могао да допринесе откривању политичке позадине убиства српског премијера.
– Томић треба да одговори на питање због чега се својевремено виђао са Милорадом Улемеком Легијом који је, како је испричао, на састанак у Генералштаб са собом повео и Душана Спасојевића. Треба да говори о томе тим пре што у то време Улемек није више био активан у Служби државне безбедности. Треба да каже и о чему су на том састанку разговарали, али и о томе како је могуће да у кабинет прими Спасојевића, који је био познат као вођа највеће криминалне банде која шверцује хероин. Да буде јасније, може ли неко да замисли начелника војне безбедности да у Генералштабу прими водећег криминалца и човека попут Легије – каже за наш лист Жарко Кораћ.
Бивши шеф војне безбедности, према речима нашег саговорника, није једини који је „споран”. Међу онима који нису подвргнути судском процесу је и бивши директор БИА Раде Булатовић.
– Најважније је, ипак, да се види због чега су поменута лица хапшена у време „Сабље”, какве су индиције постојале када су притворени и на крају, шта су изјавили у истрази. Колико је мени познато, они су пред истражним судијом давали противречне изјаве. На крају, треба утврдити због чега се одустало од њиховог кривичног гоњења. Нико до сада, међутим, није дао јасне одговоре на ова питања – наводи Кораћ.
Занимљив је податак, наводи наш саговорник, да је Булатовић, када је Војислав Коштуница дошао на власт, постављен за директора БИА.
– Зашто је баш тај човек постао директор БИА. Да ли је, можда, неко на тај начин желео да га заштити? Такође, треба да се утврди шта је значило писмо које је Коштуница упутио Томићу док се овај налазио у притвору, а у којем се наводи да се њих двојица најбоље разумеју ћутећи. Слободна интерпретација садржаја овог писма могла би да буде да је Коштуница молио Томића да ћути – пита се Кораћ.
Некадашњи први човек УБПОК-а Боро Бањац за наш лист је делимично одговорио на питања која је Кораћ поставио. Према његовим речима, Ацо Томић је у време „Сабље” хапшен због контаката које је имао са Легијом. Он, међутим, како каже не зна о чему је бивши шеф војне безбедности разговарао са некадашњим командантом „црвених беретки”.
– Мислим да би Томић могао да да одговоре на многа питања о политичкој позадини убиства Зорана Ђинђића, али морам да кажем и да је она сада, седам година од убиства, много јаснија – каже Бањац.

М. Дерикоњић

----------------------------------------------

Томић брисан са оптужнице због изјаве Вукојевића

Јован Пријић, тадашњи специјални тужилац, одустао је од кривичног гоњења генерала Аце Томића јер, поред сумњи, није било и доказа да је он био члан злочиначког удружења званог „земунски клан”, чији је вођа био Душан Спасојевић.

Томићево име нашло се на списку од 44 особе које су у првој варијанти набројане у оптужници за атентат на премијера Зорана Ђинђића, а избрисано је после изјаве сведока сарадника Зорана Вукојевића Вука, после подизања оптужнице.

Вукојевић је, како нам је речено у изворима блиским Специјалном тужилаштву, својим исказом после подизања оптужнице отклонио и оно мало доказа да је генерал Томић био припадник клана.

„За нас он је био метла, тако смо га и звали. Био је потпуно небитан”, изјавио је Вукојевић, негирајући да је генерал Томић био њихов припадник и евентуално подстрекач. На основу те изјаве тужилаштво је одлучило да одустане од кривичног гоњења Аце Томића.

„Није било доказа чак ни за примање мита, јер се зна да је Ацо Томић добио од Спасојевића мобилни телефон, а он то није ни оспоравао. То је било правничко питање, али се није могло квалификовати као примање мита јер није било доказа да је он нешто урадио у оквиру својих службених дужности за тај поклон”, објашњавају извори из тужилаштва, подсећајући да су оптужницу за атентат на премијера заједно писала тројица тужилаца – Јован Пријић, покојни Милан Радовановић и Небојша Мараш.

У првој верзији оптужнице, Томић је био означен као особа код које се Милорад Улемек Легија распитивао да ли ће специјална војна јединица „Кобре” интервенисати против ЈСО током блокаде аутопута код Центра „Сава”, током побуне „Црвених беретки” у новембру 2001. године. Током акције „Сабља” он је провео три месеца у затвору под сумњом да је био део клана. Томић је био саслушан као сведок на суђењу за убиство Ђинђића 20. марта 2007. године. Он је негирао да је Војна безбедност имала сазнања о припремама атентата на Ђинђића и да је Улемек покушавао пре тог догађаја да закаже састанак са њим.

На питања у вези са контактима са Улемеком, Томић је испричао:

„Улемека сам упознао крајем лета 2002. године. Довео га је Борислав Микелић, кога сам нешто раније упознао. Сусрет је трајао 20 минута. Били су присутни Микелић и Раде Булатовић, тада саветник за безбедност председника СРЈ. Том састанку нисам придавао никакву важност. Улемек се интересовао за обуку ЈСО, јер су они од формирања слали своје људе на обуку код нас, а радило се о неким подводним диверзијама у Тивту”, причао је Томић.

На питање о познанству са Душаном Спасојевићем, Томић је испричао да је њега довео Улемек. Спасојевић му је том приликом поклонио мобилни телефон „нокија” и рекао му: „Ово нека вам служи да лакше хватате шпијуне”.

„Никада нисам употребио тај телефон. Одмах сам га послао на антидиверзиони и антиприслушни преглед. На дан 12. новембра 2001. године отпутовао сам у службену посету Русији са Небојшом Павковићем. На аутопуту видим ’црвене беретке’. У Москви смо остали до 15. или 16. новембра. У новембру 2001. године нисам имао никакав контакт са Улемеком”, рекао је Томић на суђењу.

Он је негирао да је било ко могао да дође код њега и распитује се о могућности да „Кобре” интервенишу. Казао је и то да је знао да се Душан Спасојевић бавио продајом дроге, да је поклоне добијао од разних људи и да је сам одлучивао кога је хтео да прими у кабинет, а кога не.

Срђа Поповић, пуномоћник породице Ђинђић, питао је Томића да ли је знао за службену белешку Београдског корпуса из фебруара 2003. године, о недостацима у обезбеђењу премијера и да ли је та белешка прослеђена МУП-у и БИА.

„Знам за белешку, али не знам да ли је прослеђена. То би сигурно било учињено да је у белешци било нешто битно, мислим да су то биле безначајне ствари из окружења обезбеђења премијера”, одговорио је Томић.

Поред Томића, Специјално тужилаштво одустало је од кривичног гоњења још шест особа које су такође биле оптужене за чланство у „земунском клану”. То су: Борислав Микелић, Раде Булатовић, затим тројица адвоката Слободан Миливојевић, Никола Ђогумовић и Миодраг Глигоријевић, као и извесни Драган Вујичић.

Доротеа Чарнић