Prvi srpski soliterski list
Kad su ga izabrali za predsednika, Đorđe Đukić stanarima je rekao: Ja neću da vam budem predsednik, nego komandant!

Kada je Đorđe Đukić, predsednik Uprave zgrade jednog od novobeogradskih "šest kaplara", shvatio da nikako ne može da okupi stanare iz cirka 96 stanova na sednicama kućnog saveta - rešio da pokrene novine. Soliterske. List "Trojka", tako nazvan jer je u pitanju Bulevar Mihaila Pupina broj tri, uređuje soliterska uprava uz pomoć stanara. Honorari za tekstove se ne plaćaju, a svi tekstovi, predlozi, pitanja i sugestije ubacuju se u sanduče broj 31. To Đorđe uzme, i uz tekstove prvog pera, komšinice Ksenije, odnese sinu. Sin članke pripremi za štampu na kompjuteru, a Đorđe ih uredno distribuira po 18-spratnici.

"Trojka" izlazi na četiri i šest strana, povremeno, i vrlo je zanimljivo štivo. Ima svega. Najviše predloga: da se postave držači na podrumske stepenice, da se strujomeri očitavaju uz prisustvo vlasnika i Uprave zgrade, da se bolje provetravaju podrumske prostorije. Tu je i anketa "da li ste za postavljanje novih vratanca na poštanskim sandučićima".

U rubrici "Nemili događaji" piše: "U noći između srede i četvrtka ukradena je stanica za Eurosport satelitski program na sedamnaestom spratu. Desilo se još: paljevina ispod poštanskih sandučića, krađa motora iz mašine za pranje veša privremeno ostavljene ispred stana, šaranje tek opranih stakala na ulaznim vratima. Tu su i informacije o kadrovskim pitanjima: ostavke na rad u upravi zgrade podneli su Lazar Lažetić, bez objašnjenja, i Dragan Timotijević iz zdravstvenih razloga".

Onda tenderi: "na oglas za izvođenje radova dobijene su dve ponude - Anđeleke Nedović za čišćenje i riljanje zelene površine i pranje podruma i Miloša Bajića, za farbanje metalnih delova u prizemlju. I obe su prihvaćene". Zatim idu pohvale: "Komšiji Rončeviću za uredno prijavljivanje povećanja broja stanara u domaćinstvu, radi korektnog obračuna vode. Pohvala postupka komšije Baškota koji je nedavno obavestio stanare da će imati slavlje u stanu".

Pošto je vojno lice, po činu potpukovnik, kad su ga izabrali za predsednika, Đorđe im je rekao: Ja neću da vam budem predsednik nego komandant. Nisam ja mislio da njih postrojavam, ali cenim samo rad i dobre stvari. I uspeli smo. Zgrada nam je bila najgora u bloku, zapuštena i prljava. Sve polomljeno, ispisani grafiti, žice vire. Kada je 1997. televizija snimala zgradu broj sedam, koja ima fontanu na ulazu, nas su snimili kao suprotan primer. Tad su mene izabrali za predsednika. Uvedem prvo na jedvite jade interfon.
   
      

Lepa je čistila u rukavicama

Deseti broj "Trojke", štampan uoči Nove godine, bio je u znaku 40-godišnjice izgradnje zgrade. U tekstu na dve strane ukratko je opisan istorijat prvog solitera na koji naiđete kad preko Brankovog mosta stignete na Novi Beograd. - To su bile prve stambene zgrade u ovom delu. Pesak na sve strane, nigde drveta, leti se čulo kreketanje žaba... Zanimljivo je napomenuti da su liftovi pri selidbama bili isključeni da ne bi došlo do oštećenja. Tad smo dobili prvu čistačicu Lepu. Ime joj je odgovaralo. Uvek doterana, čistila je u gumenim rukavicama. Kasnije je iste poslove radila u Beču... Tu i tamo bilo je komšijskih nesuglasica, posebno kod komšija po vertikali... Danas je broj stanara za oko trećinu manji nego pre 40 godina, a dece do 15 godina manje je skoro četiri puta - između ostalog piše u "jubilarnom" tekstu.
      
      
      
   

Pola stanara nije htelo. Kažu, što da uvodimo, kad će i ovako da polome. Al' zato postavim kameru iznad ulaza u soliter. Prebacite na kanal 68. i gledate ko vam zvoni na interfon. Ima nekih što po ceo dan gledaju samo taj kanal, jer ih interesuje ko ulazi i izlazi. Ukrali su nam jednom i kameru, ali savesne komšije gledale kako kradu, pa prijavile meni sutradan. Nema trenutka da neko ne gleda preko kamere. Sad planiramo da dve kamere postavimo na parking. Kradu, evo meni su baš nedavno skinuli branik sve sa tablicom. Pa će stanari moći da prate i dešavanja na parkingu - priča Đukić.

"Ratovao" Đukić s vlasnicima okolnih kioska koji su im punili svih pet kontejnera za jedan dan, pa nisu imali gde da bace đubre, istraživao ko obija podrum, i našao rešenje kako da "napuni" fond zgrade koju je ranije održavala vojska.
- Mi sad živimo od svetleće reklame za "radensku tri srca" koja je postavljena na krovu. Od tih para finansira se i izlaženje novina. Na krovu je prvo bila "Imlekova kravica", pa viski "džoni voker". Kad sam ja preuzeo dužnost, na krovu je bila reklama "Dalije", ali su oni kao firma propali. Mi skinemo reklamu i po zakonu im isporučimo u dvorište. Pa se dogovorimo da krov izdajemo firmama. I odatle dobijemo 6.500 evra godišnje, tako da naši stanari za održavanje ne plaćaju ništa - veli Đukić, prvi srpski "soliterski" medijski magnat.

Demokratija na delu, pa Đukić polaže račune preko "Trojke" šta je uradio, a Nadzorni odbor zgrade iznosi svoj "kritički osvrt", recimo, da je nekvalitetno izvedena zaštita izolacije na krovu te da su slabe brave na sandučićima. A deca u listu objavljuju svoje crteže. Najbolje je prošla mala Dragana iz stana 24. Njena rečenica ispisana štampanim ćiriličnim slovima: "Zgrada trojka je najbolja zgrada na svetu", postao je moto i štampa se uz zaglavlje jedinog soliterskog lista u Srbiji.
D. Petrović