Nemam pravo da pozovem Srbe na izbore na Kosovu
Autor: Ž. J. | 13.09.2007 - 08:40

Vlasti u Beogradu odlučile su da preporuče Srbima na Kosovu i Metohiji da ne učestvuju na parlamentarnim izborima u pokrajini, zakazanim za 17. novembar. Međutim, da li će pozvati Srbe i na bojkot lokalnih izbora, predsednik Srbije i Vlada tek treba da odluče narednih dana. Inače, rok za podnošenje lista za učešće na izborima istekao je juče u 17 časova, a prva zvanična poruka državnog vrha bila je dostupna medijima pola sata pre tog roka.

Predsednik Srbije Boris Tadić je juče u Lisabonu izjavio da posle neispunjenih obećanja od pre tri godine kada je pozvao Srbe da učestvuju na izborima, on danas nema prava da ih pozove da učestvuju.
Kao što je to i ranije bio slučaj, Srbi sa Kosmeta o onome što treba da čine, a po nalogu Beograda, bivali su obavešteni u poslednjem trenutku i isključivo preko medija. Ministar za KiM Slobodan Samardžić preksinoć je najavio da će odluka Beograda biti da se ne učestvuje na izborima. Međutim, srpska zajednica na KiM danima je iščekivala i bila u potpunoj konfuziji da li da predaju izborne liste ili ne s obzirom na to da nisu imali nijednu jasnu poruku državnog vrha.
- Bojkot izbora znači da u naredne četiri godine Srbi neće imati u kosovskim institucijama svoje predstavnike. A to znači ni mogućnost da rešavaju svakodnevne probleme koji se iz Beograda ne mogu rešiti. Odluka da se ne izađe na izbore pokazatelj je da vlasti u Beogradu više interesuje 15 odsto teritorije, ali ne i 110.000 Srba - kaže Oliver Ivanović, lider Srpske liste za KiM.
Poruka za lokalne izbore o kojima tek treba da se razgovara najverovatnije će biti da se učestvuje tamo gde ima interesa, to jest gde su Srbi većina. Ali, to će, međutim, biti moguće samo ako Unmik odluči da produži rok za prijave. Ukoliko se vlasti u Beogradu odluče da pozovu i na bojkot lokalnih izbora, posledica takve odluke biće gubitak dve srpske opštine južno od Ibra - Štrpce i Novo Brdo. Gubitak se ne može dogoditi na severu gde Srbi imaju tri opštine jer tamo Albanci, pretpostavlja se, neće ni pokušavati da zauzmu opštine.
I dok se iščekivala odluka Beograda, pojedine srpske građanske inicijative izgubile su strpljenje, tako da je juče predato sedam srpskih lista za učešće na parlamentarnim i lokalnim izborima.

Brisel protiv bojkota
Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana izjavio je da bi za kosovske Srbe bilo bolje da učestvuju na kosovskim izborima.
„Tu postoji razlika između našeg stava i stava Vlade Srbije, ali mi ćemo poštovati odluku koja bude doneta“, izjavio je Solana posle susreta s premijerom Vojislavom Koštunicom.

Izvor: Blic

Beograd protiv učešća Srba na izborima na Kosovu
Autor: Tanjug - Beta | 12.09.2007 - 20:08

Predsednik i Vlada Srbije smatraju da nisu ispunjeni uslovi za učešće Srba na izborima za poslanike Skupštine Kosova 17. novembra, a formalnu odluku o tome Vlada bi trebalo da saopšti posle sutrašnje sednice.

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je danas u Portugaliji da "nema pravo" da Srbe pozove da izađu na izbore za Skupštinu Kosova.
"Poštujemo prava Albanaca, ali želimo da zaštitimo prava Srba na Kosovu i Metohiji", rekao je srpski predsednik i podsetio da je pre tri godine podržao učešće kosovskih Srba na pokrajinskim izborima. On je objasnio da je tada pozvao Srbe da učestvuju na izborima na Kosovu i Metohiji, uz uslov da se ispune sva njihova prava u kontekstu decentralizacije, u oblasti zdravstva, prosvete, policije i sudstva.
"Nažalost, ti uslovi nisu ispunjeni i ja danas nemam prava da ih pozovem da izađu na izbore na Kosovu i Metohiji", rekao je Tadić.
Premijer Srbije Vojislav Koštunica je, tokom razgovora sa visokim predstavnikom EU Havijerom Solanom i predsednikom Evropske komisije Žozeom Manuelom Barozom u Briselu, istakao da na Kosovu nije bilo dovoljno lokalnih, opštinskih reformi niti, pak, promena u položaju Srba i pripadnika drugih nealbanskih zajednica.
"Nije bilo ni povratka raseljnih lica, iako je to garantovano Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN", ukazao je Koštunica.
Stav Beograda prema eventualnom (ne)učešću Srba ma izborima za pokrajinski parlament nagovestio je juče ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić, rekavši Tanjugu da je državni vrh, posle svestranog razmatranja, zaključio da za to nisu ispunjeni uslovi.
Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana izjavio je danas da će Brisel, iako smatra da kosovski Srbi treba da učestvuju na kosovskim izborima, poštovati odluku koju Vlada Srbije bude donela.

Pet srpskih stranaka na listi za kosovske izbore

Uprkos stavu Beograda, pet političkih subjekta kosovskih Srba se prijavilo za učešće na novembarskim izborima. To su Savez nezavisnih socijaldemokrata Kosova i Metohije, Liberalna stranka Kosova i Metohije, Srpska narodna stranka Kosova i Metohije i dve građanske inicijative.
Dilema među kosovskim Srbima postoji i kada su u pitanju lokalni izbori, koji su zakazani istog dana kada i parlamentarni, jer u stavovima Beograda nije precizirano učšće na lokalnim izborima.
"Učestvujemo na lokalnim izborima da bismo osvojili lokalnu vlast i da budemo kovači svoje sudbine", izjavio je Petar Vasić iz Građanske inicijative za Novo Brdo, dodajući da bi Srbi trebalo da očuvaju kontrolu nad pet opština na Kosovu, u kojima sada imaju vlast.
Preporuka Beograda kosovskim Srbima da ne učestvuju na izborima zasad nije izazvala reakcije predstavnika kosovskih Albanaca i međunaronih misija. Glavni prioritet pred novembarske izbore za UNMIK i institucije u Prištini, kako navode kosovski mediji, sastoji se u brizi da se izborna kampanja i žestoka borba za vlast, koja se očekuje između domaćih aktera, ne odrazi negativno na statusni proces koji se nastavlja paralelno sa pripremama za izbore i predstojećom izbornom kampanjom.

Istekao rok za prijavu izbornih lista

Rok za prijavu lista kandidata za izbore na Kosovu istekao je danas u 17 časova, rekao je portparol UNMIK-a Aleksandar Ivanko i naglasio da rok za registraciju za izbore neće biti produžen, čak ni nakon eventualnog pozitivnog stava Beograda.
"Krajnji rok je već dva puta produžavan i bilo kakvo naknadno produžavanje roka ne dolazi u obzir", poručio je Ivanko i istakao da će bojkotom izbora glasačima biti onemogućeno da izaberu svoje predstavnike.
"To se ne sme desiti", kazao je Ivanko.
Za učešče na kosovskim parlamentarnim i lokalnim izborima, zakazanim za 17. novembar, prijavilo se 29 političkih partija i građanskih inicijativa, potvrdio je danas načelnik Sekretarijata Centralne izborne komisije (CIK) Kosova Mazlum Baraljiu.
UNMIK i pregovarački tim Kosovo odlučili su da se izbori održavaju tokom novembra ali su naglasili da se odluka može promeniti ako se oceni da izbori ometaju proces statusa Kosova.

Izvor: Blic

Vlada protiv učešća na izborima

Beograd, Priština -- Vlada Srbije uputiće preporuku Srbima na Kosovu da ne učestvuju na pokrajinskim izborima.

U saopštenju izdatom nakon sednice kaže se da Vlada Srbije smatra da ni posle osam godina od kada je uvedena misija UN na Kosovu i Metohiji nisu obezbeđeni elementarni uslovi za bezbedan i slobodan život Srba i nealbanaca u Pokrajini.

"Posle detaljno obavljenih razgovora sa predsednikom Republike Borisom Tadićem, koji u potpunosti zastupa isti stav kao i Vlada Srbije, na današnjoj sednici Vlada Srbije je donela odluku da uputi preporuku Srbima da ne učestvuju na raspisanim pokrajinskim izborima", kaže se u saopštenju.

Međutim, rok za prijavljivanje za te izbore već je istekao noćas u ponoć. Osim nesaopštavanja stava o izborima, Beograd ne otkriva ni detalje oko predstojećih pregovora u Londonu. S druge strane, Priština je već obelodanila svoj predlog u dobrosusedskim odnosima Srbije i Kosova.

Stav Beograda oko kosovskih izbora već je naznačen u delu koji se odnosi na parlamentarne izbore, jer je, nakon Ministarstva za Kosovo, i predsednik Tadić nagovestio da je odgovor na to pitanje negativan.

Mogućnost koja je ostala otvorena jesu lokalni izbori koji su neke od srpskih partija na Kosovu i podstakle da se prijave za izbore. Za učešće na kosovskim parlamentarnim i lokalnim izborima prijavilo se 29 političkih partija i građanskih inicijativa, a kosovski Srbi predali su četiri liste za učešće na izborima.

To su učinili Savez nezavisnih socijaldemokrata Kosova i Metohije i tri građanske inicijative - Multietnički savet Plemetina, Pokret za Kosovo i Metohiju i Građanska inicijativa za Novo Brdo.

U poređenju s ranijim izborima, učešće ili neučešće Srba na izborima nema onu političku težinu na Kosovu koju je, na primer, imalo pred prve izbore 2001. godine.

Osim izbora, ono što sledi jesu razgovori Beograda i Prištine i to prvo u Londonu. Ti sastanci su, što se tiče Beograda, konsultativni i tim će biti nastavljeni razgovori započete u Beču o statusnom predlogu.

U Ministarstvu za Kosovo i Metohiju rečeno je za B92 i da je Beograd pripremio dodatna objašnjenja svog predloga budućeg statusa Kosova koji će biti detaljno razložen po segmentima, odnosno nadležnostima, odnosima Beograda i Prištine, sa akcentom na otvorenosti platforme Beograda za dogovor u cilju nalaženja kompromisnog i trajnog rešenja budućeg statusa.

S druge strane, kosovski Albanci pripremaju memoradum o budućim odnosima sa Srbijom. Predsednik Kosova Fatmir Sjediju rekao je da će ceo tim potpisati taj dokument i predati ga posredničkoj trojci :

"Privodimo kraju rad na izradi dokumenta o tome. On ima prirodu ugovora ili sporazuma o dobrosusedstvu u kojem su izneseni važni elementi i teme koji se tiču budućih odnosa, poput: razjašnjavanja sudbine nestalih, procesa povratka izbeglica, aspekta slobode kretanja građana i druga pitanja koja su na suštinski način tretirana u Ahtisarijevom paketu.”

Na ovaj dokument Beograd odgovora stavom da kosovski Albanci, umesto da razmotre ponudu Beograda o suštinskoj autonomiji, i dalje instistiraju na obećanju o nezavisnosti Kosova koje su dobili pre osam godina.

"Beograd je svestan da Priština neće biti konstruktivna strana na narednom sastanku u Londonu, da će i dalje insistirati na nezavisnosti Kosova kao jedinom rešenju, te da će skretati pažnju sa pregovaračkog procesa na teme koje nisu i ne mogu biti deo tog procesa" rečeno je za B92 u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju.

Ivanović: Preporuka o neizlasku loša

Predsednik Srpske liste za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović ocenio je da nije fer preporuka državnog vrha da Srbi ne izađu na izbore na Kosovu.

Ivanović je u emisiji Kažiprst Radija B92 rekao da Srbi na Kosovu takvu poruku ne razumeju i da je neophodno da im premijer i predsednik Srbije, Vojislav Koštunica i Boris Tadić, kao i zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić, jasno kažu da li treba da izađu na izbore.

On je rekao da Srpska lista nije donela konačnu odluku o izlasku na izbore, već će sačekati još pet dana na stav Vlade Srbije i na konsultacije o tome.

Prema njegovim rečima, ako Srbima bude rečeno da ne izađu na kosovske izbore, to će značiti njihov odlazak sa Kosova i to pre nego što uopšte bude rešen konačni status pokrajine.

"Loša je preporuka da Srbi ne učestvuju na izborima, jer to znači da treba da se spakuju i odu", rekao je Ivanović.

Kako je dodao, jedina je šansa da se iskoriste "tehničke mogućnosti" postojećih lista i da se Srbi dobro organizuju i nastupe na izborima.

Mrzovoljne poruke Beograda

Komentator NIN-a Stevan Nikšić ocenio je za B92 da Beograd nesaopštavanje stava oko učešća kosovskih Srba na izborima šalje mrzovoljne poruke i ponavlja greške iz prošlosti. Nikšić navodi i da se kroz takve stavove demonstrira odnos Srbije prema ukupnoj atmosferi na Kosovu:

"Pošto znamo da su pre tri godine prilikom prethodnih izbora Demokratska stranka i Demokratska stranka Srbije imale različite stavove, bilo je logično da i ovog puta možda bude nekih razlika, ali sada je vidljivo da je tu bilo nekih pregovora, da je tu bilo neke trgovine između Koštunice i Tadića što nije srećna situacija zato što su izbori na Kosovu jedna važna stvar. To nije samo stvar koja se tiče Srba koji tamo žive, to je stvar koja se tiče ukupne situacije", kaže Nikšić.

Hipokrizija u Prištini

Analitičar iz Prištine Behjuj Bećaj objašnjava za B92 da se albanski političari samo deklarativno zalažu za učešće Srba na izborima, a da su njihovi problemi mnogo veći:

"Mislim da postoji jedan hipokrizija, dvoličje naših zvaničnika u politici koji deklarativno se zalažu za njhovo učestvovanje, ali praktično čine sve da se to njihovo učestvovanje na neki način marginalizuje. Oni su opterećeni jednostavno statusom i oni bi uradili sve da ostanu na vlasti, a to sve podrazumeva i činjenicu da budu instrument svih mogućih i nemogućih zahteva koje nosi aktuelna međunarodna zajednica", kaže Bećaj.

Učešće Srba od manje važnosti

U Prištini za sada nisu zabeleženi komentari o učešću kosovskih Srba na izborima. Moguće je da će se prištinski političari vratiti toj temi tek naknadno, jer je juče bio poslednji dan za službeno prijavljivanje Centralnoj izbornoj komisiji za učešće na izborima i niko od zvaničnika i partijskih lidera nije bio dostupan za komentar.

U poređenju s ranijim izborima, učešće ili neučešće Srba na izborima nema onu političku težinu na Kosovu koju je, na primer, imalo pred prve poratne izbore 2001. godine.

Izborna kampanja i izbori odvijaće se u senci pregovora o statusu i frustracija unutar albanske većine zbog novog četvoromesečnog produženja pregovora i nesigurne perspektive za skoru odluku o statusu, kao i neizbežnog zaoštravanja izbornih rivaliteta među članovima kosovskog pregovaračkog tima.

To su sve razlozi koji izazivaju dodatne glavobolje u UNMIK-u i u drugi plan guraju srpsko pitanje u novembarskim izborima.

Na drugoj strani, iako generalni bojkot kosovskih institucija traje još od marta 2004. godine, poslednja previranja u srpskom političkom bloku na Kosovu pokazala su da on više nije tako monolitan kada se radi o nastavljanju političke samoizolacije, posebno ne kada se radi o lokalnim izborima.

Sa Srbijom iza njihovih leđa, i u većini u odnosu na Albance, sigurno je da će Srbi na severu Kosova bojkotovati novembarske izbore, ali Srbi južno od Ibra ili barem neke od njihovih partija odlučili su da ne čekaju na konačnu odluku iz Beograda pošto su se tri srpske partije prijavile za izbore.

Opozicija: Nebriga i neodgovornost Beograda

Liberalno demokratska partija smatra da je stav Beograda još jedna potvrda suštinske nebrige srpskih vlasti za svoje sunarodnike koji žive na Kosovu, da se preostali Srbi na Kosovu definitivno stavljaju u poziciju samoizolacije i pod tutorstvo Beograda, te da im se ukida pravo i da pokušaju da u okviru postojećih institucija na Kosovu svoj ionako težak položaj poprave.

"Ovim pozivom još za korak više vladajuća koalicija udaljava Srbiju od Evrope, i još jednom potvrđuje da ne želi da bude deo rešenja, već generator krize i novih problema", poručuje LDP.

"Za razliku od monolitnog nacionalističkog bloka Tadić-Koštunica-Nikolić, LDP smatra da je učešće Srba na predstojećim kosovskim izborima jedini pravi način da zaštite svoje interese i da poboljšaju svoj položaj. Povlačeći se u svoja geta, a po nerazumnom nalogu Beograda, oni samo otažavaju svoj položaj i odriču se mogućnosti da ga poprave", kaže se u saopštenju.

LDP podseća da je činjenica da je i posle svih ratova na ovim prostorima, koalicija HDZ-a i hrvatskih Srba na vlasti u Zagrebu, da tročlano Predsedništvo upravlja Bosnom, i da nema sumnje da će jednog dana i Srbi zajedno sa Albancima rešavati kosovske probleme.

"Oni koji brinu o mitovima i teritorijama, a ne o ljudima, doneli su još jednu pogrešnu odluku. LDP poziva ljude koje žive na Kosovu da, u ime sopstvene budućnosti, takvu pogrešnu odluku odbace", kaže se u saopštenju.

Socijaldemokratska unija smatra da je poziv Beograda "čin istorijske neodgovornosti" i da je politika Beograda postala potpuno iracionalna. "Upravo u trenutku rešavanja statusa Kosova Srbi koji žive na Kosovu ostali bi bez svojih legitimnih predstavnika koji o tom procesu treba odlučujuče da reaguju", saopštila je ta stranka.

"Beograd je potpuno izgubio iz vida sudbinu kosovskih Srba koji ostaju bez mogućnosti da kroz institucije Kosova učestvuju u odlučivanju o svojoj sudbini. Takođe, ovim činom Beograd prvi put formalno deli kosovske Srbe na one koji žive severno i južno od Ibra. Potpuno je sigurno da će jedan veći broj Srba izaći na izbore 17. novembra, čime bi Beograd konačno mogao da pocepa srpsko biračko telo na Kosovu", stoji u saopštenju.

Izvor: B92

Moguć gubitak dve srpske opštine na Kosovu i Metohiji
Autor: e.b. | 14.09.2007 - 08:41

Poruka da Srbi sa Kosmeta ne učestvuju na izborima u pokrajini 17. novembra neće popraviti ni pregovaračku poziciju Beograda niti život tamošnjih Srba. Prva posledica ove odluke mogla bi biti i gubitak jedine dve srpske opštine južno od Ibra - Novog Brda i Štrpca, a poslata je još jedna negativna poruka međunarodnoj zajednici.

Predsednik Srbije i Vlada tek juče, dan posle isteka roka za prijavljivanje izbornih lista, i zvanično su objavili stav vlasti da Srbi ne učestvuju na parlamentarnim izborima jer nisu obezbeđeni elementarni uslovi za život Srba. Odluka o lokalnim izborima biće tek doneta. Međutim, iz Unmika su poručili da su dva puta produžavali rok za predaju lista i da više neće.
Poslednjeg dana preseklo je sedam srpskih građanskih udruženja koja su predala liste. Kao i ranije, posle poruka iz Beograda, veći broj Srba u strahu da ne budu etiketirani da su „izdajnici“, ili da ne izgube primanja iz Srbije, neće izaći na izbore.
Predsednik opštine Novo Brdo Petar Vasić kaže da je predao listu - Građanska inicijativa za Novo Brdo. On ističe da Srbi treba da izađu na izbore kako bi očuvali „preostalu srpsku opštinu u kojoj upravljaju sa 92 kvadratna kilometra zemlje“. U Štrpcu je još veća konfuzija jer su neučešćem na prvim izborima, takođe po preporuci Beograda, imali dve godine u većinski srpskoj opštini, predsednika Albanca.
- Ovo je mala odluka Vlade sa velikim posledicama. Ta odluka će oslabiti Beograd u pregovaračkoj poziciji i dat je argument međunarodnoj zajednici da Beograd ne interesuju Srbi na KiM niti institucije - kaže Dušan Janjić, direktor Foruma za međuetničke odnose. Ž.J.

---

Stav Vlade podelio Srbe oko izbora na Kosovu
Autor: Tanjug - Beta - FoNet | 13.09.2007 - 20:44

Vlada Srbije je preporučila danas Srbima da ne učestvuju na parlamentarnim izborima na Kosovu i Metohiji, što je podržala većina parlamentarnih stranaka iz Srbije, dok su Srbi sa Kosova podeljeni oko tog pitanja.

Vlada Srbije, posle konsultacija sa predsednikom Republike Borisom Tadićem, preporučila je Srbima na Kosovu i Metohiji da ne učestvuju na parlamentarnim izborima, a nastaviće konsultacije oko toga da li Srbi treba da učestvuju na lokalnim izborima, saopštila je Pres služba vlade.
Srpske političke stranke, osim Liberalno demokratske partije (LDP) i Socijaldemokratske unije (SDU), pozdravile su odluku Vlade Srbije ukazujući da je značajno što je preporuka doneta jedinstveno, čime je pokazano da Kosovo i Metohija nije partijsko već državno pitanje.
Šef poslaničkog kluba Demokratske stranke Nada Kolundžija ocenila je kao veoma značajno što je ta odluka doneta zajednički i jedinstveno i što je poruka Srbima na Kosovu i Metohije stigla bez različith tonova.
"Takva odluka Vlade sigurno je rezultat analize nedostizanja uslova koji su potrebni da bi se preporučilo Srbima da učestvuju na izborima", rekla je Kolundžija i podsetila da su i "ranije postojale pretpostavke za učešće na izborima - ispunjenje standarda bezbednsot, povratak, a pošto sve to ni sada nije ispunjeno, ova odluka je posledica toga".
Funkcioner G17 plus Snežana Stojanović Plavšić rekla je da za tu stranku Kosovo i Metohija nije partijsko već državno pitanje i naglasila da najvažnije što je postignut dogovor na nivou države, iza kojeg stoje Vlada i predsednik Srbije.
Generalni sekretar Srpske radikalne stranke Aleksandar Vučić rekao je da ne postoje uslovi da Srbi učestvuju na predstojećim lokalnim i parlamentarnim izborima na Kosovu.
LDP je saopštila danas da se odlukom Vlade Srbije "preostali Srbi na Kosovu definitivno stavljaju u poziciju samoizolacije".
"Time im se ukida pravo i da pokušaju da u okviru postojećih institucija na Kosovu svoj, ionako težak, položaj poprave", navodi LDP i ukazuje da se time kosovski Srbi stavljaju pod puno tutorstvo Beograda.

Izbori podelili Srbe na Kosovu i Metohiji

Predsednik Zajednice srpskih opština i naselja Kosova i Metohije Marko Jakšić rekao je da je odluka Vlade Srbije da Srbima ne preporuči izlazak na pokrajinske izbore jedina realna i moguća, sa čime se slaže i predsednik Srpskog nacionalnog veća severnog Kosova Milan Ivanović.
Potpredsednik Srpskog nacionalnog veća centralnog Kosmeta Rada Trajković navodi da će posledice neizlaska na izbore "snositi sami kosmetski Srbi" ukazujući da je "stavovi predstavnika Vlade Srbije poprilično uznemiravaju".
Vladika raško-prizrenski Artemije izjavio je bio poguban po srpsku zajednicu koja živi na Kosovu i Metohiji.
"Nema razloga da se izlazi na izbore jer se ništa nije promenilo u prethodne tri godine, vidim da su se neki Srbi prijavili na izbore ali oni nikog ne predstavljaju", rekao je vladika raško-prizrenski.

Srpske stranke na listama za parlamentarne i lokalne izbore

Za parlamentarne izbore na Kosovu i Metohiji prijavljeno je 26 učesnika, a za lokalne izbore je podneto 50 prijava, izjavila je danas predstavnica OEBS-a u Prištini Florans Maršal.
Ona je mitrovičkom radiju "Kontakt plus" rekla da su prijave za predstojeće pokrajinske izbore, zakazane za 17. novembar, podnela 64 učesnika, sa ukupno 112 prijava za parlamentarne, lokalne i izbore za gradonačenike. Od 26 prijava za parlamentarne izbore 11 je albanskih, sedam srpskih, po dve su aškalijske i bošnjačke i po jedna goranska, turska, egipćanska i romska, navela je predstavnica.
Za parlamentarne izbore stiglo je sedam srpskih prijava - a to su učinile Samostalna liberalna stranka, Srpska lista za Kosovo i Metohiju, Srpska narodna stranka, Srpska partija Kosova i Metohije, Nova demokratija i dve partije Saveza nezavisnih socijaldemokrata Kosova i Metohije.
Centralnoj izbornoj komisiji predato je 50 prijava za učešće na lokalnim izborima, a srpski politički subjekti podneli su prijave u 20 opština na Kosovu i Metohiji.
Maršalova je rekla da je za izbor gradonačelnika podneto 36 prijava.
Svi prijavljeni za predstojeće pokrajinske izbore imaju rok do srede, 19. septembra, u 17 časova za podnošenje dodatnih informacija i eventualne korekcije prijava. Predstavnica OEBS-a napomenula je da lista prijavljenih kandidata "nije konačna" i da će tačan spisak učesnika biti objavljen za mesec dana.

Riker pozvao Beograd da ne ometa izbore na KiM

Šef UNMIK Joakim Riker pozvao je vlasti u Beogradu da ne ometaju učešće kosovskih Srba na lokalnim i parlamentarnim izborima zakazanim za 17. novembar, javlja Radio Slobodna Evropa.
On je naglasio da bi službeni Beograd trebalo da podstiče Srbe da glasaju, jer bi time oni uticali na poboljšanje uslova života na Kosovu.

Francuska pozvala Srbe sa Kosmeta da izađu na izbore

Francuska je danas pozvala Srbe sa Kosmeta da učestvuju na izborima 17. novembra i izrazila žaljenje zbog preporuke vlasti u Beogradu da bojkotuju raspisane pokrajinske izbore.
"Žalimo zbog poziva na bojkot izbora koje su uputile vlasti u Beogradu", rekao je portparol francuskog ministarstva spoljnih poslova Frederik Desanjo i istovremeno pozvao "Srbe sa Kosova, kao i sve druge zajednice, da se uključe u izborni proces i tako rade na zajedničkoj budućnosti" .
Odgovarajući na pitanje da li se Francuska slaže sa predlogom Moskve da se pregovori Beograda i Prištine produže i posle 10. decembra, Desanjo je rekao i da su razgovori koje vodi posrednička "trojka" (EU, SAD i Rusija) u periodu od 120 dana "poslednja šansa da se postigne sporazum" o budućem statusu Kosova.

Izvor: Blic

Izbori u Srbiji i Kosovo
Autor: slobodan vučetić | 14.09.2007 - 08:48

Pre tačno deset meseci, u novembru 2006, sedmodnevno dramatično pregovaranje glavnih parlamentarnih stranaka oko redosleda i datuma održavanja izbora na osnovu novog Ustava onemogućilo je donošenje Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava u okviru ustavnog roka, to jest istovremeno sa proglašenjem Ustava. Tada se Demokratska stranka zalagala za istovremeno održavanje parlamentarnih i predsedničkih izbora, i to do kraja godine. Na kraju je, kao „cena“ usvajanja Ustavnog zakona (dve trećine od ukupnog broja poslanika) postignut kompromis da se parlamentarni izbori održe 21. januara 2007, a da se predsednički, pokrajinski i lokalni izbori zakažu u okviru roka utvrđenog Ustavnim zakonom.

U članu 3. Ustavnog zakona propisano je da će predsednik Narodne skupštine ove izbore raspisati do 31. decembra 2007. godine, odnosno najkasnije u roku od 60 dana od stupanja na snagu zakona koji se odnose na predsednika Republike, pokrajinske i lokalne izbore. Kad je reč o predsedniku, to su zakoni o njegovom položaju i izboru, o odbrani i Vojsci Srbije, o spoljnim poslovima i službama bezbednosti. Raspisivanje pokrajinskih izbora uslovljeno je donošenjem zakona kojim se uređuje teritorijalna organizacija Republike, što je jedan od uslova i za raspisivanje izbora na lokalnom nivou. Ostali uslovi za raspisivanje lokalnih izbora su donošenje zakona o lokalnoj samoupravi, o lokalnim izborima i o položaju glavnog grada Srbije. Koliko je poznato, nijedan od ovih brojnih i važnih zakona još nije utvrđen kao predlog u Vladi i upućen Skupštini na usvajanje, što ozbiljno ugrožava rokove iz Ustavnog zakona.
Kao sporno, ovih dana postavilo se pravno pitanje koji je krajnji rok za raspisivanje preostalih izbora na osnovu novog Ustava. To je, nesumnjivo, 31. decembar 2007. godine, što znači da rok od 60 dana od stupanja na snagu pomenutih zakona treba da se uklopi u rok do 31. decembra. Po drugom tumačenju, izbori bi se mogli raspisati najkasnije u roku od 60 dana od stupanja na snagu pomenutih zakona, nezavisno od roka od 31. decembra. To bi praktično značilo da bi se mogli raspisati bilo kada, što je pravno neodrživo tumačenje.
Da bi izbori bili legalno raspisani posle 31. decembra 2007. morala bi se prethodno izvršiti izmena Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava. Uslov za to je politički dogovor stranaka koje raspolažu dvotrećinskom većinom glasova od ukupnog broja poslanika, koliko je potrebno za donošenje i izmenu ovoga zakona. Takođe, predsednik Skupštine ne može raspisati izbore bez prethodnog donošenja pomenutih zakona, pre svega zato što je novi Ustav utvrdio niz krupnih novina u pogledu položaja i načina izbora predsednika Republike Srbije, pokrajinskih i lokalnih organa. A i samo donošenje ovih zakona podrazumeva konsenzus vladajućih partija, pre svega DS i DSS, čije postizanje može dugo trajati. Ako bi se i dogodilo, što je malo verovatno, da svi pomenuti zakoni budu usvojeni i da stupe na snagu do kraja oktobra, a izbori raspišu 1. novembra, njihovo održavanje bi bilo moguće najranije 1. decembra. Naime, prema važećim zakonima, a verovatno i budućim, između raspisivanja i održavanja predsedničkih izbora ne može proći manje od 30 ni više od 90 dana, dok je kod lokalnih izbora minimalni rok 30, a maksimalni 60 dana. U tom slučaju, izbori bi bili zakazani, a izborna kampanja bi se odvijala upravo u vreme saopštavanja predloga međunarodne grupe o budućem statusu Kosova i u vreme prvih reakcija kosovskih Albanaca, SAD i ostalih svetskih sila naklonjenih nezavisnosti Kosova. Ako bi, međutim, predsednički izbori bili raspisani poslednjeg dana roka propisanog Ustavnim zakonom, to jest 31. decembra 2007. godine, mogli bi, prema važećim zakonima, biti održani najranije 31. januara, a najkasnije do isteka 90 dana od početka 2008. godine.
Kako god se okrene, sudbina izbora zavisiće od političkog dogovora ključnih parlamentarnih stranaka, pre svega DS i DSS. A on će, nesumnjivo, presudno zavisiti od njihove procene uticaja decembarskog predloga međunarodne pregovaračke trojke za rešenje statusa Kosova na njihove izborne šanse. Tu se, zaista, može postaviti ozbiljno pitanje da li bi zakazivanje izbora u toku završnih ili tek završenih međunarodnih pregovora o statusu Kosova bilo politički celishodno, to jest, da li bi negativno uticalo na pregovaračku i uopšte međunarodnu poziciju Srbije.
S obzirom na složenost i ogroman politički i državni značaj rešenja statusa Kosova za Srbiju, teško bi se mogla osporavati teza da decembar nije politički dobro vreme za održavanje izbora. Jer, svaki izborni proces neminovno dovodi do oštrog sukobljavanja glavnih pretendenata na vlast. Ta izborna borba bi, svakako, u svom središtu imala kosovsko pitanje, pogotovo ako bi 10. decembra bio dat predlog njegovog rešenja koji bi bio nepovoljan za Srbiju, što je skoro izvesno. Već sada su veoma uočljive velike razlike između DS na jednoj i DSS i radikala na drugoj strani oko budućeg stava Srbije povodom pristupanja EU, naročito NATO, u slučaju nepovoljnog rešenja statusa Kosova, odnosno ako SAD i njihovi bliski saveznici priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. Istovremeno održavanje izbora i rešavanje statusa Kosova verovatno bi dovelo do krupnih razlika između najvećih partija, posebno između DSS i DS, koje sada imaju jedinstven stav o rešenju kosovskog pitanja, a time i do slabljenja međunarodne pozicije Srbije u vezi sa tim pitanjem. Zato je politički racionalniji dogovor u okviru vladajuće koalicije o zakazivanju predsedničkih izbora za kraj marta 2008. Naravno, uz očuvanje sadašnjeg vladinog koalicionog saveza i uz podršku od strane DSS kandidatu DS za predsednika Srbije. U protivnom, Srbija bi mogla ostati bez reformske vlade i krenuti antireformskim i antievropskim putem.

Izvor: Blic

Od 64 liste, na kosovskim izborima 13 srpskih
Autor: | 15.09.2007 - 10:21

Za učešće na lokalnim i parlamentarnim izborima na Kosovu zakazanim za 17. novembar prijavila su se 64 politička subjekta među kojima i 13 srpskih partija, koalicija i grupa građana.

Do isteka roka za prijavu za izbore, 12. septembra, liste su predale Srpska liste za Kosovo i Metohiju, Srpska narodna stranka, Srpska demokratska stranka Kosova, Samostalna liberalna stranka, Srpska narodna partija Kosova i Metohije, Nova demokratija, Socijaldemokratska stranka Kosova i Metohije, Srpska kosovskometohijska stranke i Savez nezavisnih socijaldemokrata Kosova i Metohije.
Za lokalne izbore na Kosovu prijavili su se Multietnički savet Plemetina, Pokret za Kosovo i Metohiju i građanske inicijative za Novo Brdo i Zubin Potok.
Vlada Srbije je juče, posle konsultacija sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, preporučila kosovskim Srbima da ne izađu na parlamentarne izbore na Kosovu.

Izvor: Blic

Ivanović: Možda i paralelni izbori za Srbe na Kosovu
Autor: Beta | 17.09.2007 - 11:24

Predsednik Srpskog nacionalnog veća severnog Kosova i Metohije Milan Ivanović rekao je danas da postoji mogućnost da se organizuju paralelni izbori za Srbe na Kosovu i Metohiji.

"Postoji mogućnost i razmišljanja o organizovanju srpskih izbora na Kosovu i Metohiji u slučaju da Skupština Srbije ne raspiše izbore na nivou nekih opština na Kosovu", rekao je Ivanović za jagodinsku televiziju Palma plus.
Prema njegovim rečim, u tom slučaju Srbi bi izašli na izbore "u nekim opštinama na Kosovu i Metohiji", nezavisno od izbora koje je raspisala međunarodna administracija na Kosovu.
Ivanović je dodao da bi se na taj način "došlo do legitimnih predstavnika Srba na Kosmetu".

Samardžić: Lokalni izbori za kosovske Srbe kada i u Srbiji

Državni vrh Srbije odlučio je danas da lokalni izbori u većinskim srpskim opštinama na Kosovu i Metohiji budu održani istovremeno sa lokalnim izborima koji će u Srbiji biti raspisani u dogledno vreme, izjavio je ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić.
Samardžić je rekao Beti da je državni vrh na čelu sa predsednikom i premijerom Srbije tu odluku doneo nakon pažljivih i svestranih konsultacija u vezi sa održavanjem lokalnih izbora na Kosovu i Metohiji.
"Za državne organe Srbije i Srbiju u celini biće relevantni smo ti izbori koji se na Kosovu i Methohji budu održali zajedno sa lokalnim izborima u Srbiji", naglasio je Samardžić.

---

Lider Srpske liste Oliver Ivanović
Srbi s Kosova očekuju jasan stav Beograda
Autor: FoNet | 16.09.2007 - 17:35


Lider Srpske liste Oliver Ivanović izjavio je danas da se u Beogradu "nažalost ne pridaje važnost porukama koje stižu sa Kosova i Metohije", ali i da uprkos tome Srbi s Kosova očekuju jasan odgovor Beograda o učešću na izborima na Kosovu, zakazanim za 17. novembar.

"Ja još jednom upozoravam da je srpski narod na Kosovu u potpunoj konfuziji i dezorijentisan. Očekuje jasnu poruku iz Beograda, a te poruke nema. Porukom da se ne izlazi na parlamentarne izbore na Kosovu, nažalost, vlada je po prvi put jedinstvena u pogrešnoj stvari, da Srbi treba da se samoizoluju u potpunosti, što će pojačati depresiju kod njih, a siguran sam da šok od konačnog rešenja statusa u narednih šest meseci ili godinu dana može biti odlučujući da mnogo od njih uzmu već spakovane stvari u ruke i pođu sa Kosova", kazao je Ivanović.
"Gotovo je sigurno da će Albnaci osvojiti vlast i u većinski srpskim opštinama kao što su Leposavić, Zubin Potok i Zvečan, ako Srbi bojkotuju izbore, jer su 2000. godine pokazali na primeru Novog Brda i Štrpca kako preuzimaju vlast kada Srbi ne izlaze na izbore. O tome bi državni vrh morao veoma ozbiljno da razmisli", rekao je Ivanović.

Upitan koliko je logično da se, s jedne strane, Srbima poručuje da ne izlaze na izbore i tako rizikuje da izgube vlast i u opštinam gde su većina i, s druge strane, traži dvadesetak srpskih opština u procesu decentralizacije, Ivanović kaže da je to "krajnje neprincipijelno".
"To ne iznenađuje, jer je ova vlada očigledno puna trulih kompromisa. Čini mi se da je potpuno neprincipijelno ono što u ovom trenutku rade DSS i DS opterećeni razmišljanjima o eventualnim koalicijama za predsedničke i lokalne izbore, dok ih baš ne interesuju puno negativne konsekvence poziva na bojkot izbora na Kosovu", rekao je lider Srpske liste.
"Srpski narod na Kosovu očigledno nije u fokusu njihovog interesovanja, jer se vrlo često govori o petnaest posto teritorije, a vrlo retko o narodu koji živi tamo", kazao je Ivanović.

Ivanović kaže da iz Beograda "ne samo da nisu stigli odgovori šta Srbi da rade, ako ne učestvuju na izborima već i fundamentalna stvar, da li da idu ili da ostanu".
"Predsednik Tadić, premijer Koštunica i lider najjače stranke Nikolić moraju da kažu Srbima šta da rade, da ostanu na Kosovu ili da pakuju kofere. Ako je poruka da ostajemo onda moraju da nam kažu šta da radimo posle bojkota izbora. Ako je ovo poruka da se pakujemo, onda nam moraju reći gde ćemo, u izbegličke kampove, stadione ili sportske hale", rekao je lider Srpske liste.
"Mogućnost za delovanje protiv najavljenog jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova od strane kosovske Skupštine mnogo manja ako ne učestvujemo na izborima. Mogućnost nam je mnogo manja ali i odgovornost. Odgovornost za sudbinu Srba na Kosovu moraju da preuzmu predsednik Tadić, premijer Koštunica i Tomislav Nikolić, koji takođe ćuti", zaključio je Ivanović.

Izvor: Blic