Danas sam sa drugaricama bila u Zemunu na kafi, i kao po starom dobrom obicaju krenule smo u setnju po Gardosu i keju...
Ni jedna od nas nije bila spremna na prizor koji smo zatekli... Dunavom su plovile sante leda:





Medjutim, tu nije bio kraj iznenadjenjima... Prolazeci pored veslackog kluba primetile smo neobicno kretanje medju santama... Neobicna lopta zute boje i sa staklima zaranjala je i izranjala nasred Dunava... Zamislite, temp vazduha +2 stepena, temp vode priblizno ista, a cova je krenuo na ronjenje..

Dokaz 1:


Dokaz 2:


Posle detljne ekspertize (citaj: buljenja u pravcu lopte i izjava: "Ma, jeste ziv!", "Ma, nije ziv!"... utvrdile smo da je ipak u pitanju bova...

Usledilo je jos zgrazavanja i slikanja - santi leda... :



i jos santi leda:



Vrhunac setnje bio je dolazak do restorana Venecije gde smo jos jednom potvrdili da su Srbi lud narod... Homosapiensi svih doba, oba pola, etnicke pripadnosti, ali istog stepena inteligencije bezbrizno su se setali, klizali, cupkali, skakali po zaledjenom Dunavu, i naravno.. povremeno busili rupe u istom.. tj. ledu... Mi smo ih posmatrali sa sigurne obale i navijali: "Ajde, ajde... jos malo!", "Ma, nije to nista. Idi jos dalje. Tu je jos debeo led", "Bucni! Bucni!"





Postedjeni ovog uzivanja nisu bili ni najmladji medju nama.. Oni su u sigurnosti svojih kolica pod budnim okom i cvrstom rukom svojih roditelja bezbrizno posmatrali svet oko sebe bezbedno postavljenih par metara od obale na tankom ledu...



Ovom prilikom zelela bih da pokrenem inicijativu da se celokupnom stanovnistvu Republike Srbije dodeli Darvinova nagrada... Svako objasnjene posle danasnjih prizora je suvisno... 

pa isto je bili i na adi cak je bilo likova koji su se klizali i prelazili sa jedne na drugu stranu

Entuzijazam nasih sugradjana je zaista zadivljujuci. Bese jedne godine postavljena tabla sa natpisom "Nemojte klizati, opasnost od pucanja leda". Ali ako neko zeli da ima zabavu svog zivota, zasto mi da ga sprecavamo.

svako ima neku svoju ne ispunjenu zelju