,,A šta je ljubav nego usrećiti onoga koga voliš? Makar tu njegovu sreću platili vlastitom nesrećom. Nesebično, zatomljavajući sopstvenu bol, odričući se, krvareći, posrćući, umirući… Zapravo, jedino što je sveto, vrijedno svakog bola, vrijedno života i vrijedno smrti, jeste ljubav... I dobrota...,, mnoooogooo sam pozelela da te vidim..................ahhhhh
`Negde u dubini čeznula sam za pravom ljubavlju, bezuslovnom, snažnom, velikom kao san. Ali želela sam je mirnu, krotku… Ne razuzdanu, ne kobnu ili tešku koja će da me lomi. To je moja tajna.http://forum.burek.com/pm/?sa=send;u=974289 Ostalo je život….’
U redu idi. Vise nema sta da se kaze. Treba se rastati. Mozes otici. Ali, pricekaj, vidi... Pada kisa. Pricekaj jos, mozda ce prestati. Obuci se dobro. Napolju je vrlo hladno, znas. Trebalo je da uzmes ipak nesto toplije... Ja sam Ti sve vratio? Nema nista Tvoje. Uzela si svoja pisma? Svoje fotografije? Hajde pogledaj me, posto se rastajemo sada. Ali, molim Te - bez suza! To bi bilo glupo. Treba uciniti napor, zar ne, da se desi cudo, i da za trenutak postanemo oni od nekada. Nasa dva zivota bila su jedan drugome zauvek. A sada ih prisvajamo ponovo i odlazimo svako na svoju stranu, svako sa svojim imenom da ponovo zapocinjemo da lutamo... O sigurno! Bice nam tesko... Neko vreme. A onda ce doci zaborav koji razresava sve tegobe... I postojacu ja i postojaces ti, bicemo medju mnogima dve osobe. I tako, uskoro, postaces deo moje proslosti. Srescemo se ponekad slucajno na ulicama. Gledacu te, ne prilazeci ti, a ti ces prolaziti, u nepoznatim haljinama. A zatim se necemo vidjati dugo vremena, a moji prijatelji ce te obavestavati o meni, a ja cu pitati za tebe, koja si bila moj zivot, lepota i vecnost moja: Kako je njoj...? (Pablo Neruda)
"Ako dodjes u ovaj grad, pa prodjes kroz ulice i sokake, i kraj dvije rjeke prosetas tad dok disem, ja cucu tvoje korake... Zamolicu vjetar da zapamti, miris tvog parfema zamolicu rjeku da sacuva sunce u pogledu tvom pa da i onda, kad te ovdje nema da budes tu, u gradu mom.' da budes tu, u gradu mom.''.
Znaš li da si sve moje? Sve ono o čemu pišem? Čemu se nadam i kome se molim? Razlog zbog kojeg postojim i dišem? Da li znaš da si najdivniji stih moje životne pesme?
"Mogu samo da ti kažem da verujem čudnom i retkom verom, nadam se čudnom i retkom nadom i volim čudnom i retkom ljubavlju. Nije to lako, nije čak ni lepo, al’ ja tako moram, ne pitaj zašto."
30. Okt 2016, 20:49:04
Znaš li da si sve moje?
