Čovek je rodjen za večni život sa Bogom i ovde treba za to da se priprema. Mnogi ljudi prosto ne shvataju blaženstva koja im je Bog dao, udaljuju se od Boga i zato su nesrećni...

Intervju sa Protojerejem Valerijanom Krečetovim, starijim duhovnikom Moskovske eparhije

- Oče Valerijane, koliko je u hrišćanskoj tradiciji pravilno govoriti o sreći? Može li hrišćanin težiti ovozemaljskoj sreći ili on treba da ima uzvišenije ciljeve u životu?

- U Vašem pitanju je već i odgovor. Možda grešim, ali sama reč “sreća” označava deo, koji pripada nekom celovitom pojmu. Nesreća savremenog čovečanstva je u tome što je, kako je predivno rekao Sveti Nikolaj Srpski, čovečanstvo prestalo da shvata stvari. On kaže: “Prvi ljudi su malo znali ali su sve shvatali, a potom su počeli da znaju više, a manje da shvataju. Na kraju (a to vidimo i danas), ljudi mogu skoro sve da znaju, ali da ništa ne shvataju”.

Stvar je u tome, što se pojam sreće odnosi na duhovne stvari, a njih je nemoguće objasniti. Naprimer, kod Svetih Otaca postoji pojam “smirenja”. Šta je to smirenje? Kako o njemu govoriti? Smirenje se odnosi na duhovni svet i zbog toga je neodvojivo povezano sa onim što je nerazumljivo i nepostižno. K njemu je moguće samo približiti se. I zato su mnogi duhovni pojmovi čoveku intuitivno bliski, a šta u stvari predstavljaju niko ne zna da objasni.

Sećam se oca Nikolaja Gurjanova, čoveka izuzetno svetog života. On je ponekad sa osmehom znao da kaže: “Kako ste srećni, što ste u Istini”. To je verodostojna definicija sreće.
Često imamo prilike da čujemo: “Sreća je u zdravlju”. Kada bi sreća bila u zdravlju, onda ne bi bilo samoubistava medju zdravim ljudima. Često su mnogi zdravi ljudi nesrećni. Možda je sreća u bogatstvu? I medju bogatima je malo srećnih. A da to nije vlast? Čovek na vlasti već nije svoj, već mora, mora, mora … Kakva je to sreća! Reći: “Sreća je u porodičnom životu”, - srećnih brakova nema tako mnogo…Reći: “U deci?” …Zašto se toliko mnogo žena izbavlja od te sreće abortusima? Zbog čega se one same lišavaju te sreće?

U čemu je onda ovozemaljska sreća? Očigledno je ovozemaljska sreća prava jedino kada je ona deo nebeske radosti, kada je u njoj nepromenljiva istinska ljubav, kada je porodica zajednica srca koja vole, kada su deca u Slavu Božiju i sa Božijim Blagoslovom. To je onda sreća. Takvu sreću su imali Joakim i Ana, Zaharije i Jelisaveta, shimonah Kiril i shimonahinja Marija. Roditelji Prepodobnog Sergeja su – srećni ljudi …Sreće nema bez cilja i smisla.

- Čitajući žitija Svetih, vidimo da je njihov život po pravilu bio veoma težak, pun lišavanja i nevolja. Znači li to da ukoliko želimo da podražavamo Svete onda sem lišavanja i nevolja ne možemo ništa drugo očekivati u životu?

- Znate da da bi se postigao ovozemaljski uspeh takodje je potrebno uložiti mnogo napora: pretprpeti nevolje, lišavanja. Razlika je samo u tome što Svetitelj za svoja lišavanja i nevolje dobija večno i nebesko, a drugi izgubivši dosta snage dobija (ili ne dobija što je jednako verovatno) privremeno, ovozemaljsko.

- Šta treba raditi i kako treba živeti da bi bio srećan čovek?

- Najjednostavniji odgovor je dat u Svetom Pismu: “Poštuj oca svoga i majku svoju da ti dobro bude i da dugo poživiš na zemlji”. To jest poštuj roditelje i uopšte starije i bićeš srećan. Jer dok ti sam tražiš gde je sreća, odbacujući iskustvo, može da ti prodje ceo život a da je ne nadješ. Mudri ljudi kažu da treba ići stopama starijih, ukoliko su oni išli pravim putem.

- Oče. u čemu je sreća sveštenika u ovom ovozemaljskom životu?

- Šta Vam je!!! Kao prvo sveštenik je udostojen da stoji pred Prestolom Božijim i da služi Liturgiju – a to je nešto najuzvišenije što postoji na zemlji, ali i na nebu. Iznad toga nema ništa drugo! Najveća sreća je bez sumnje – služiti Liturgiju! I naravno sreća je ta radost koju osećaš videći kako Gospod spašava duše. Kada se čovek odvraća od greha i počinje pravedno da živi, kada ljudi dolaze u Crkvu, obraćaju se Bogu i kada im se pojavljuje nada na spasenje.To je naravno najveća radost za sveštenika. A oni koji su van Crkve su nesretni, njih mi je žao! Stradaju u traženju sreće, a ona je tako blizu …

- Mogu li se jevandjeljske zapovesti Blaženstava shvatiti kao pravila za zadobijanje ovozemaljske sreće?

- Naravno da mogu. Blaženstvo i jeste sreća. Pomislio sam da nema takve reči “sreće” u duhovnom smislu, ali postoji pojam “blago”. Blago je prema rečima Prepodobnog Serafima Sarovskog (a on je doživeo to stanje o kome je govorio) – to blaženstvo, zbog čega bi se čovek složio da ceo svoj život bude u keliji punoj crva …

- A da li ovde u ovozemaljskom životu čovek može da zadobije to blago?

- Čovek je rodjen za večni život sa Bogom i ovde treba za to da se priprema. Mnogi ljudi prosto ne shvataju blaženstva koja im je Bog dao, udaljuju se od Boga i zato su nesrećni. Ali čežnja za rajem postoji kod svih, i želja za izbavljenjem od te tuge je traganje za srećom.



Preuzeto sa Link