Počelo zatvaranje prodavnica „Ishrane“

Nestašica hleba od ponedeljka?

SMEDEREVO - Pekarska industrija „Ishrana“ u Smederevu počela je da zatvara svoje prodavnice, a Smederevci se pitaju hoće li i dalje hleb nabavljati bez teškoća i po kojoj ceni. Iz pogona „Ishrane“ je svakodnevno na tržište grada isporučivano više od 40.000 vekni hleba i žitelji Smedereva su na trpezi mahom imali „Ishranin“ hleb.

Prema najavama iz „Ishrane“, svi maloprodajni objekti će se, nakon popisa koji je u toku, zatvoriti zbog nerentabilnosti, a otkaze je do sada dobilo 137 radnika koji su proglašeni tehnološkim viškom.

- „Ishranine“ prodavnice se zatvaraju, dok u pekari hleb umesto 80 sada pravi 50 ljudi koji rade po deset i više sati dnevno i teško da mogu da održe istu proizvodnju, kako tvrdi poslovodstvo. Građani s pravom brinu jer smo bili glavni snabdevači državnih i privatnih prodavnica u gradu. Ne verujem da privatne pekare mogu da podmire potrebe za hlebom, ali to ćemo znati uskoro - kaže za „Blic“ Nada Rumenić, predsednik Sindikata „Nezavisnost“ u „Ishrani“. Ona navodi da otkaze dobijaju i zaposleni u trgovinama iako je najavljivano da će raditi još šest meseci, dodajući da se otkazi spremaju za još 60 radnika.

Radnicima „Ishrane“ ponuđeno je da kupe kioske u kojima su radili, a neizvesno je šta će biti sa 30 prodavnica koje bi trebalo da se zatvore do kraja nedelje.

Direktor „Ishrane“ Ljubinko Jovanović, koji do sada nije želeo da razgovara sa novinarima, na službenom je putu, a niko osim njega ne može da umiri Smederevce.

Iako se firma ITH, koja je, nakon privatizacije, postala većinski vlasnik „Ishrane“, bavi trgovinom ulja, maziva i električnih aparata, nema najava da će se pekarska proizvodnja ukinuti. Najvažnije je ipak da u rafovima ima dovoljno hleba, što je pitanje broj jedan za skoro 90.000 žitelja grada na Dunavu. Otpušteni radnici, ljuti zbog iznenadnih otkaza bez ikakvog socijalnog programa, najavljuju da će od državnih organa tražiti proveru privatizacije „Ishrane“.

„Ishrana“ je pre pet godina bila najuspešnije preduzeće u smederevskom kraju, s rekordnom proizvodnjom od čak 20 miliona vekni hleba godišnje, a biološki vredne vrste hleba prodavane su i u najvećim beogradskim trgovinama, „C marketu“, „Pekabeti“ i „Rodiću“, dok je četvrtina proizvodnje plasirana na tržište preko „Ishraninih“ prodavnica.



Izvor: Blic \ Jelena Ilić

U Kragujevcu se protive prodaji medija

Gradska televizija još nije za prodaju

KRAGUJEVAC - Više od 90 odsto radnika Radio-televizije Kragujevac potpisalo je juče zahtev da se do 2008. godine odloži privatizacija te medijske kuće, koju je pokrenula Vlada Srbije 21. oktobra ove godine.

Okupljeni u Samostalnom sindikatu i u UGS „Nezavisnost“ jedinstveni su da „prodaja gradske medijske kuće u trenutku kada nisu po novom zakonu podeljene frekvencije i kada su u toku sudski sporovi za štetne ugovore koji prelaze sumu od nekoliko miliona evra, stvara opasnost da neko ko se ne bavi medijima kupi RTK za male pare“. U zaštitu RTK od prerane privatizacije stao je i gradonačelnik Veroljub Stevanović, koji kaže da on nije protiv privatizacije, ali da je sada „pogrešan momenat za prodaju RTK“ i da treba sačekati da se ta kuća formira kao „prava regionalna televizija i da tako sa većom cenom dospe u ruke kompanije koja se bavi medijima“.

- Vladi Srbije smo poslali zahtev da promeni svoju odluku o započinjanju privatizacije RTK. U svakom slučaju, sada nećemo dati da se ona proda, jer je očigledno da neko želi da gradsku televiziju jeftino kupi i da je koristi u političke svrhe. Vrednost RTK je sada mala, jer nema realni status regionalne televizije, a sva imovina kojom raspolaže, osim prostorija, vlasništvo je grada - kaže Veroljub Stevanović.

Grad će u narednoj godini povećati sumu koju iz budžeta izdvaja za rad RTK, i ona će, kako se najavljuje, iznositi ukupno 44 miliona dinara. Preduzeće se i pored toga nalazi u katastrofalnoj finansijskoj situaciji, a prema rečima direktora RTK Slavice Trifunović, u firmi trenutno radi 158 ljudi, od kojih je trideset troje honorarnih saradnika.

Kako je izjavio predstavnik Samostalnog sindikata RTK Jugoslav Barjaktarević, lošem poslovnom rezultatu RTK je doprinelo i to što u njoj ima i 15 fiktivno zaposlenih radnika, koji godinama primaju platu ali tu ne rade ništa, dok vreme troše vodeći svoje privatne firme i nevladine organizacije. Svaka garnitura lokalne vlasti taj broj „parazita“ stalno uvećava, tako da je to težak balast koji ugrožava dalji opstanak lokalne radio-televizije.



Izvor: Blic \ Nebojša Radišić

U Kragujevcu počelo rušenje osam decenija stare radničke kolonije

Barake nestaju zauvek

KRAGUJEVAC - Nakon 76 godina od svog nastanka, kragujevačko naselje Stara radnička kolonija počinje da ustupa mesto novim, modernim zgradama koje će činiti buduće elitno naselje u centru Šumadije. Započeto je rušenje drvenih baraka, koje su od 1929. godine predstavljale pravi mali radnički grad.

Prvih 80 porodica je već preseljeno u nove stanove, dok će u naredne tri godine svih 250 porodica iz kolonije naći novi dom. To će gradske vlasti koštati 800 miliona dinara, a zemljište sa koga su uklonjene barake biće prodato na licitaciji i ustupljeno novim graditeljima.

Život Stare radničke kolonije započeo je 1929. godine, kada je podignuta od ratne odštete iz Prvog svetskog rata i štete koju je austrougarska vojska pričinila Kragujevcu.

Pošto je oko 400 kragujevačkih oružara do kraja rata radilo u francuskim arsenalima oružja, a po povratku u Srbiju za njih nije bilo posla ni stanova, donesena je odluka da se za njih napravi novo, za to vreme moderno i uređeno naselje.

Kako se navodi u monografiji Stare radničke kolonije, iz nemačke fabrike „Henč“ je dopremljeno 78 baraka sa 248 stanova. Rađene su po modelu engleskih radničkih kolonija, a u Drezdenu su izrađeni svi elementi za njihovu montažu. Nemci su barake sklapali i postavljali na temelje koji su već bili pripremljeni. Istovremeno su u ovom jedinstvenom naselju podignute prodavnice, škola, obdanište, trkalište za konjički sport, a osnovan je i fudbalski klub.

Poseban arhitektonski dragulj novog naselja bio je njegov središnji deo. Tu su bili Upravna zgrada sa „delikatesom“, Društveni dom (Sokolana), osnovna škola, lepo uređeni park, paviljon za koncerte, dva velika vodoskoka i požarna zgrada sa kulom za osmatranje.

Tokom Drugog svetskog rata, vedri život Kolonaca potpuno je ugašen. Naselje je okupator pretvorio u kasarnu svojih vojnika i logor ratnih zarobljenika. Radnici Vojnotehničkog zavoda su ostali bez posla, njihove porodice bez doma, a u odmazdi 1941. godine, kada je streljano više hiljada građana Kragujevca, na meti su se prvi našli Kolonci i njihova deca, učenici Kragujevačke gimnazije.

Posle rata, Stara radnička kolonija je postala najsiromašnije naselje u gradu, u koje se po pravilu najmanje ulagalo. I pored toga, duh ovog naselja, sa barakama obojenim u maslinastozelenu boju, istu kakvom su farbani topovi, kaldrmisanim ulicama i zelenim baštama živi do danas.



Izvor: Blic \ Nebojša Radišić

U pirotskoj Tehničkoj školi otvoren prvi Đački klub

Mesto za druženje uz sok i Internet
 
PIROT - Simboličnim okretanjem oznake ‘’Otvoreno’’, predsednik Saveta roditelja Toplica Stefanović i predsednik Đačkog parlamenta Vladan Đorđević, označili su početak rada Đačkog kluba Tehničke škole, prvog te vrste u Pirotu.


Tim povodom je ispred kluba održan turnir u šahu između ekipa učenika i profesora, a brojni gosti i učenici mogli su u lepo uređenom prostoru da se posluže bezalkoholnim pićem i pecivom.

Direktor škole Aca Božić kaže da je zadovoljan što je stara ideja o Đačkom parlamentu konačno realizovana.

- U ovom prostoru našu učenici će moći da provode slobodno vreme, da se druže, da nešto pojedu i popiju, pogledaju TV program. Još je u planu da u klubu bude i jedan računar sa Internetom koji će učenici moći da koriste. Ovaj klub ima poseban značaj za učenike putnike koji će u klubu moći da se okrepe i da sebi nešto kupe za jelo - kaže Božić.

Predsednik Đačkog parlamenta Vladan Đorđević, učenik četvrtog razreda, kaže da će klub biti mesto za druženje u kome će se okupljati učenici.

- Želimo da škola ne bude mesto gde idemo protiv naše volje i jedva čekamo kraj časa. Ovo treba da bude mesto gde ćemo se osećati prijatno. Ovo nije novi kafić i voleo bih da on zaista bude alternativa kafićima - kaže Vladan.

Učenici su takođe bili zadovoljni što su dobili kutak u kome će moći da provode svoje slobodno vreme.

- Biće nam lepo, posebno na zimu. Do sada smo školske odmore i vreme pre i posle škole provodili u obližnjim kafićima i restoranima - kaže učenik Nenad Rančić.

I Bojan Veličković, učenik prvog razreda, smatra da je to dobar potez i veruje da će njegovi vršnjaci umesto u kafiće odlaziti u svoj klub. Njegova drugarica Sanja Veljić dodaje da je dobro što će u klubu moći da kupe hranu, popiju sok, kafu ili čaj.




Izvor: Blic \ Z. Panić

Odbornici izglasali poskupljenje grejanja

Hladni radijatori u Majdanpeku

MAJDANPEK - U Majdanpeku juče nije bilo grejanja iako je u osam sati izmereno minus dva stepena Celzijusa, a osnovci su zbog hladnih učionica imali skraćene časove. Ledeni radijatori Majdanpečane su zatekli dan pošto su odbornici izglasali nove cene komunalnih usluga po kojima će grejanje građane koštati 39,96 dinara po kvadratu, iznošenje smeća plaćaće 1,79 dinara po kvadratnom metru, a za vodu 17,60 dinara po kubnom metru.


U „Komunalcu“ kažu da gradska toplana, pritisnuta dugom prema „Jugopetrolu“ za mazut u prethodnoj godini, nije uspela da obezbedi ni minimalne zalihe ovog energenta, pa se sada sve količine obezbeđuju uz prethodno avansno plaćanje. Cisterna mazuta dovoljna za dan grejanja punim kapacitetom košta više od 600.000 dinara, a kasa JKP „Komunalac“ toliko novaca ubere za nedelju dana. Stepen naplativosti usluga je samo 48 odsto, pa građani duguju 38 miliona, a pravna lica još oko 30 miliona dinara za sve komunalne usluge.

Sve ovo imali su u vidu i opštinski odbornici prilikom donošenja odluke o novim cenama. Jedna grupa, među kojima odbornici SPS, PSS i DSS, napustili su sednicu opštinskog parlamenta pošto nije prihvaćen njihov predlog za odlaganje sednice na 10 dana, dok su oni koji su ostali istakli da veoma dobro znaju da je reč o nepopularnom potezu, ali da je to istovremeno korak koji se mora napraviti ako se želi da opstane „Komunalac“ ali i da grad ima grejanje.

- U poziciji smo da biramo između toga da cene budu više i da grejanja ima ili da zadržimo stare cene i možda ih čak i snizimo, ali da grejanja ne bude - rekao je odbornik Gorčilo Potpara koji je podsetio i da je Majdanpek grad u kojem oko 80 odsto ukupnog broja stanova usmereno na sistem daljinskog grejanja

- Na proširenoj sednici Opštinskog veća došli smo do iznosa novih cena komunalnih usluga, tako da je napuštanje sednice od strane jednog broja odbornika izbegavanje odgovornosti i pokušaj sticanja jeftinih političkih poena - kazao je predsednik opštine Dragan Popović.



Izvor: Blic \ S.Vukašinović

Niški izdavači zadovoljni Sajmom knjiga

Inkasirali po 500.000 dinara

NIŠ - Izdavači iz Niša zadovoljni su učešćem na juče završenom Beogradskom sajmu knjiga. Na najvećoj balkanskoj književnoj smotri i drugoj po veličini u Evropi učestvovale su niške izdavačke kuće „Prosveta“, „Zograf“ i „Bratstvo“. Najveće interesovanje na „Zografovom“ štandu izazvala je nova knjiga Milorada Pavića „Erotske priče“, dok je „Prosveta“ rasprodala „Internu medicinu“ dr Stevana Ilića.

- Zadovoljni smo Sajmom. Posebno interesovanje su izazvale naša izdanja iz medicine, što ukazuje na veliko ugled niški profesora. Naše dve edicije „Književnost juga Srbije“ i „Književnost Niša“ su se dosta tražile, ali manje kupovale. Nismo još sveli račune, ali smo prihodovali oko 500.000 dinara, što je uspeh jer mi prodajemo samo naša izdanja - kaže glavni i odgovorni urednik „Prosvete“ Tihomir Nešić.

Vlasnica Izdavačkog preduzeća „Zograf“ Dragana Despotović kaže da su Beograđani odlično kupovali Pavića, ali i nova izdanja Dezmonda Morisa. Ova kuća je prodala knjiga u vrednosti oko 500.000 dinara.

Novinsko-izdavačka ustanova „Bratstvo“ predstavila je nova izdanja - „Zidine carice Teodore“ Simeona Kostova, zbirku pesama „Dilema“ Mileta Vasova i Zbornik izabranih novinskih tekstova koji je priredio Mihajlo Nejkov.

- Zadovoljni smo učešćem na Sajmu. Promovisali smo i časopise „Most“ i „Drugarče“. Bilo je interesovanja za naše nove knjige - ističe v.d. glavnog i odgovornog urednika „Bratstva“ Momir Todorov.



Izvor: Glas Javnosti \ V. Torović

Ublažen saobraćajni kolaps

Novi prevoznik na šest linija

Na niškim ulicama i putevima prema okolnim selima pojavili su se prvi privatni autobusi koji treba da popune linije koje je „Niš ekspres“ ukinuo. Deset autobusa „Lale transa“ iz Beograda voziće putnike na šest linija prema niškim selima, što će delimično popraviti stanje u prevozu. Grad će uskoro naći trajna rešenje za kvalitetan prevoz, rekao je Vlastimir Đokić, gradski menadžer Niša.

Posle odluke o uvođenju novog autoprevoznika, laknulo je građanima desetak sela, koji su od kraja avgusta ove godine bili odsečeni od Niša i svakodnevno su se zlopatili da dođu do posla i škole.

- Ovim potezom rešavamo problem meštana nekoliko sela kako bi imali nesmetan kontakt sa gradom. Grad iz budžeta ne izdvaja ni dinar za angažovanje „Lale transa“. Cena karte će biti zaokružena, što znači - ako je „Niš ekspres“ naplaćivao 43 ili 48 dinara, sada će ona stajati 40, odnosno 45 dinara. Ovi autobusi će se servisirati u preduzeću „Srbijatrans“ koje ima svu potrebnu opremu i kanale za održavanje vozila - kaže Vlastimir Đokić.

U „Srbijatransu“ je zbog toga zaposleno 14 radnika i planirano je da ova firma bude nukleus budućeg gradskog saobraćajnog preduzeća. Ako bude potrebno, grad će angažovati još nekog prevoznika. „Lale trans“ koristi ranija stajališta na svih šest linija, a vozi po zvaničnom i publikovanom redu vožnje.

Iz „Niš ekspresa“ nismo dobili komentar o uvođenju novog gradskog prevoznika i popunjavanju linija koje je ovo preduzeće napustilo. U ranijim saopštenjima je naglašavano da ovo preduzeće nema ništa protiv privatnika na tim linijama jer su one, po tvrđenju predstavnika „Niš ekspresa“, nerentabilne.



Izvor: Blic \ M. Smiljković

Šabačko tužilaštvo pod istragom UBPOK-a

Supruga tuži, suprug brani, brat oslobađa

Upravi za borbu protiv organizovanog kriminala MUP Srbije pre nekoliko dana dostavljene su informacije koje bi mogle da ukažu na eventualnu zloupotrebu službenog položaja sadašnjeg zamenika Republičkog javnog tužioca Marije Šušnjević u vreme dok se nalazila na čelu okružnog tužilaštva u Šapcu, saznaje „Blic“.

Marija Šušnjević, koja je prošle godine postavljena za v.d. okružnog tužioca u Beogradu a zatim pre pet meseci unapređena time što je dobila funkciju u Republičkom tužilaštvu, prema saznanjima „Blica“ dovodi se u vezu sa nekoliko afera koje su od 2000. do 2003. godine potresale šabačku javnost i koje su se bitno odrazile ne samo na tamošnje pravosuđe već i na stanje u kriminalnom podzemlju.

Mediji koji su svojevremeno pisali o stanju u šabačkom pravosuđu i iznosili na videlo nekoliko tih afera „zaradili“ su tužbe od gospođe Šušnjević. Glavna zamerka medija u to vreme odnosila se na postojanje nepotizma jer je rođeni brat Marije Šušnjević sudija opštinskog suda Radivoje Šušnjević, a suprug advokat Slavko Sinđelić. Šušnjevićka se tada branila rečima da sa suprugom nije zvanično venčana, iako sa njim ima ćerku, i da nije tužila u slučajevima u kojima je on bio advokat.


Nepotizam tužioca
Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala, međutim, moraće da se pozabavi sa nekoliko spornih provosudnih slučajeva u kojima su akteri Marija Šušnjević, njen suprug i brat. Prema saznanjima „Blica“, među sumnjivim predmetima je presuda pod brojem K.199/02 kojom je Obren Đurđević oslobođen krivice za podmetanje požara. Đurđević je najpre bio osuđen na uslovnu zatvorsku kaznu ali je potom promenio branioca, što se pokazalo više nego korisnim. Oslobađajuću presudu izvojevao mu je advokat Sinđelić na suđenju kojim je predsedavao njegov šurak, sudija Radivoje Šušnjević. U materijalu dostavljenom UBPOK-u navodi se i afera sakrivenih 47 krivičnih predmeta, koje je dok nisu zastareli u fioci držao tadašnji opštinski javni tužilac Zlatomir Milutinović. Marija Šušnjević je o ovoj malverzaciji dobila pismeni izveštaj, ali je ceo slučaj zataškan a prijave, među kojima je bilo i onih za određivanje pritvora, odbačene.


Sloboda za dilera narkotika
Mnogo krupnija afera tužilaštva u to vreme jeste sumnjivo odustajanje od optužnice protiv Luke Jovanovića, vlasnika beogradske firme „Fondaco sisters“, koji je pet godina bio u bekstvu nakon zaplene 114 kilograma kokaina i hapšenja pripadnika međunarodne grupe krijumčara narkotika. Jozef Prašnikar je zbog ovoga osuđen na 13 godina zatvora, Dragan Todorović na šest i po, dok je postupak protiv Jovanovića bio izdvojen i za njim raspisana poternica. U optužnici protiv Prašnikara i Todorovića navedeno je da su ovo delo učinili u sauzvršilaštvu sa Jovanovićem i jednim Holanđaninom, koji je takođe bio u bekstvu. Presudu protiv njih potvrdio je i Vrhovni sud. Međutim, kada je u septembru 2004. godine Jovanović uhapšen, tužilaštvo je odustalo od krivičnog gonjenja. U medijima ovaj slučaj je objavljivan pod naslovom „Neočekivani potez šabačkog tužilaštva - Oslobođen bez suđenja“.

Protiv medija koji su pisali o nepotizmu u šabačkom pravosuđu, Šušnjevićka je potegla tužbe a jedan od onih koji se našao na njenoj meti jeste i novinar „Slobodne Evrope“ Hanibal Kovač, koji je čak bio policijski privođen na suđenje zbog navodne bojazni da se neće odazvati na sudski poziv. U izjavi za „Blic“ Kovač kaže da je tužen jer je javno pitao da li se „ovakve stvari rade za slavu, čast ili novac“.


Ućutkati novinare
- Neprimereno je da se moćnici tužbama ostrvljuju na novinare koji dokazima stoje iza svake reči. Ovo je primer koliko je država nemoćna da se suprotstavi mafiji koja hara u pravosuđu - kaže Kovač. Prema saznanjima „Blica“, informacije o Mariji Šušnjević su osim UBPOK-u dostavljene i ministru pravde, specijalnom i republičkom tužiocu kao i predsedniku Odbora za pravosuđe.



Izvor: Blic \ Tamara Marković-Subota

Još jedna afera u Skupštini Leskovca

Direktori studiraju o trošku sirotinje
 
LESKOVAC - Umesto mladih obrazovanih i nezaposlenih, kako je najavljivano, na besplatnim postidiplomskim studijama Evropskog centra za mir i razvoj Univerziteta za mir Ujedinjenih nacija, odeljenja u Leskovcu, našli su se čelnici opštine Leskovac, opštinski službenici, partijski aktivisti i direktori državnih i opštinskih firmi, koji primaju pozamašne plate.

Opštinu Leskovac, odnosno poreske obveznike, školovanje 19 od ukupno prijavljena 24 polaznika, koštaće 190.000 evra, budući da školarina po jednom studentu na dvosemestralnim, ubrzanim postidplomskim stidijama košta 10.000 evra. Među školarcima čije će poslediplomske studije finansirati opština našli su se i zamenik predsednika opštine Gordana Savić, njena sestra Dragana Savić, partijska drugarica (SDP) Savićevih Slađana Paunović, zatim predsednik SO Leskovac Goran Cvetanović, šef kabineta predsednika opštine Predrag Pešić, visokorangirani službenik Biljana Spirić...

Postdiplomci su postali i direktor ZC u Leskovcu Ljiljana Cocić i direktor Direkcije za građevinsko zemljište i urbanizam Slaviša Zdravković.

Neki od polaznika nisu završili fakultete, što je bio jedan od uslova, a drugi su nakon višegodišnjih bezuspešnih pokušaja da diplomiraju, taj posao, po stupanju na fukcionersku dužnost, ekspresno završili u Bugarskoj i potom preko veza izvršili nostrifikaciju u Srbiji. Izborom nekih od studenata prekršen je i uslov da polaznici ne budu stariji od 40 godina.

Dok direktor Evropskog centra u Beogradu Negoslav Ostojić kaže da spisak (koji nije hteo da dostavi „Blicu“) nije konačan, te da će, verovatno, naknadno pretrpeti reviziju, u Leskovcu smatraju da je stvar okončana, budući da su svi upisani polaznici već imali prve časove. Ovde se takođe ne vidi ništa čudno u privilegovanosti funkcionera.

- Pripala nam je čast da se posle Beograda i Novog Sada odeljenje tog prestižnog fakulteta otvori i u Leskovcu ali, nažalost, malo njih je bilo zainteresovano za studije. Tražili smo od Tržišta rada da nam pošalje spisak zainteresovanih, ali nismo dobili nikakav odgovor - ističe Gordana Savić.

Direktor Tržišta rada Jasmina Stamenković tvrdi, međutim, da njena služba nije dobila nikakav poziv ili obaveštenje iz opštine.

- Sve što znam o tom fakultetu, znam preko glasina - rekla je ona. Ni u TV Leskovac, najpopularnijem mediju na jugu Srbije, nije, kako je potencirao Ostojić, bilo nikakvog konkursa, niti druge vrste oglašavanja o prijemu postdiplomaca.

Prema evidenciji Tržišta rada, u Leskovcu na posao čeka više od 500 visokoškolaca, od kojih 80 odsto čine ljudi mlađi od 30 godina.



Izvor: Blic \ M. Ivanović

Izvorište zagađeno, trovači ne odustaju

Pilandžije tužbom osporavaju krivicu

NOVA VAROŠ - Rat oko uzroka i žarišta zagađenja izvorišta Bjelanac u Akmačićima, sa koga se vodom za piće do pre dve i po godine snabdevalo 250 kuća, osnovna škola sa 80 đaka i izbeglički kamp, iz skupštinskih klupa i sa seoskih zborova uskoro će se, prema najavi aktera, preseliti u sudnicu. Vlasnici pilana „Braća Sekulić“, „Sekulić“ i „Nataša“, sa spiska zagađivača, osporavaju analize Rudarsko-geološkog fakulteta iz Beograda, najavljuju bojkot skupštinskih odluka i prete da će pravdu potražiti na sudu.

Nakon obimnih hidrogeoloških istraživanja i analiza vode slivnog područja izvorišta, stručni tim Rudarsko-geološki fakultet saopštio je da su Bjelanac zagadile otpadne vode mlekare „Zlatarka“, ocedne vode iz deponije piljevine na raskrsnici puta za Božetiće i štale, svinjci i septičke jame na padinama brda Bukovača.

- Tvrdnje da gvožđe i mangan u 150 puta većim količinama od dozvoljenih potiču iz ocednih voda odlagališta strugotine nisu tačne. Strugare nisu zagađivači i zbog toga nećemo ukloniti piljevinu deponovanu u bari. Od nadležnih sudskih organa zatražićemo da razreši nastali spor i spere ljagu sa vlasnika pilana. Namera opštinskog rukovodstva je da olakša položaj pravih zagađivača - kaže Miladin Sekulić, odbornik SPO u SO Nova Varoš i otac vlasnika dva pogona za preradu građe.

Do zaključka da piljevina iz tri strugare u centru sela nije uzročnik zagađenja izvorišta, početkom oktobra došli su stručnjaci Hemijskog fakulteta iz Beograda nakon analize ocednih voda i okolnog zemljišta koju je naručila i 106.000 dinara platila pilana „Sekulić“.

- Ispitivanja Centra za hemiju pokazala su da je ukupni sadržaj gvožđa i mangana u čistoj piljevini iz strugare „Sekulić“ neobično mali i da sama piljevina ne može biti uzrok kontaminacije gvožđem i manganom okolnih površinskih i podzemnih voda koje delom nalivaju izvor Bjelanac. Visoki sadržaj gvožđa i mangana u vodama oko deponovane piljevine i u vodi bare ispod deponije potiče iz samog okolnog zemljišta. Sa rezultatima najnovijih analiza upoznao sam načelnike inspekcijskih službi - kaže Sekulić.



Izvor: Blic \ Ž. Dulanović