IN < - Ovo je Srbija ~ Regionalne vesti i zanimljivosti - >LO << < (196/271) > >> :: Odgovori!

Autor: cg_ac :

ŽIGOSANI Iako je to zabranjeno zakonom, zaposleni u JP "Informatika" iz Novog Sada dolazak na posao registruju davanjem otiska prsta BEOGRAD - Zaposleni u novosadskom Javnom preduzeću "Informatika" već tri godine svakog jutra svoj dolazak na posao nezakonito registruju ostavljanjem otiska prsta. Međutim, za sve ovo vreme policija se nije interesovala kako je jedna firma napravila privatnu bazu jedinstvenih podataka, koja može da bude zloupotrebljena. Kako je Kuriru ispričao sagovornik iz "Informatike", radnici ovog preduzeća su dužni da ulazak u zgradu overavaju na aparatu koji se nalazi kod portira. - Čovek dođu ujutru, stavi prst na elektronski aparat i sve se završi za desetak sekundi. Dešava se i da prijava bude neuspešna, o čemu vas aparat odmah obavesti porukom: "Niste prepoznati, probajte ponovo!" Najviše problema ima zimi, tad se zaposleni posebno namuče. Temperature su niže, a aparat ima i senzore za toplotu, pa prijavljivanje može da potraje i minutima. Nekad se desi da aparat i ne prepozna zaposlenog, pa onda on ipak mora šefu da prijavljuje dolazak - objašnjava naš sagovornik. - Spravica je veličine aparata za brijanje, odozgo ima staklence na koje se postavi prst - opisuje on i precizira da se evidentira čak i izlazak na pauzu. Da je uzimanje otisaka zaposlenih u "Informatici" svakodnevna procedura, Kuriru je potvrdio i direktor Miroslav Malobabić, koji je naglasio da je sistem uveden pre oko tri godine, a da je on direktor tek godinu i po dana. - Sistem je uveden za vreme bivšeg direktora Zorana Beronje, ali mi nije poznato da li su se i sa kim konsultovali prilikom uvođenja. Međutim, to baš nije klasično uzimanje otisaka, već je reč o elektronskom skeniranju linija sa prsta. - Ni samom mi nije palo na pamet da je uzimanje otisaka protivzakonito, nisam o tome razmišljao, jer je ovaj sistem veoma efikasan. Mada, kad bolje razmislim, sigurno je da su time povređena neka ljudska prava zaposlenih. Zato ćemo ovaj sistem verovatno brzo promeniti - obećava direktor Miroslav Malobabić. Međutim, advokat Svetozar Vujačić kaže za Kurir da je uzimanje nečijih otisaka "sa stanovišta zakona apsolutno nedozvoljeno i monstruozno"! - Uzimanje takozvanih papilarnih linija dozvoljeno je samo nadležnim organima, odnosno policiji. A ko sebi uzme za pravo da radi nešto na šta pravo nema, počinio je krivično delo samovlašća, za koje je zaprećena kazna do tri godine zatvora! Pošto je reč o javnom preduzeću, tim gore, MUP bi odmah morao da reaguje, a sankcije bi trebalo da snose oni koji su to odlučili - direktor ili Upravni odbor! Pa, uzimanje papilarnih linija nije dozvoljeno ni predsedniku Republike, ni sudu, a kamoli nekom direktoru! - tvrdi Vujačić. On dodaje da i policija prilikom svakog privođenja ne koristi ovaj metod već samo "kada se time dokazuje da je neko lice izvršilo krivično delo".      Ministarstvo rada: Ispitati slučaj U inspekciji rada Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike rečeno nam je da u konkretnom slučaju nema povrede radnih prava za čiji su nadzor oni nadležni. - Možda su tu povređena neka druga prava, recimo građanska, ali radna nisu. Jednostavno, tu nema posla za nas. To, opet ne znači da nadležni organi ne bi trebalo da skrenu pažnju poslodavcu i sugerišu mu da promeni način na koji će zaposleni prijavljivati svoje dolaske i odlaske - prokomentarisao je juče dežurni inspektor. Izvor: Kurir / (J. J.)

Autor: cg_ac :

PLJAČKA Hrvatska vlasnicima iz Srbije oduzela oko 600 apartmana na Jadranu, a objekte uknjižila kao privatnu svojinu svojih državljana BEOGRAD - Oko 600 apartmana na hrvatskom primorju, u mestu Pirovac kraj Šibenika, oduzeti su vlasnicima iz Srbije i uknjiženi kao privatna svojina državljana Hrvatske! Vlasnici nekretnina, okupljeni u Udruženje građana "Vojvodina", ističu da i nakon desetogodišnjih sudskih sporova koje vode pred opštinskim sudom u Šibeniku ne mogu da povrate svoju privatnu imovinu. - Pisali smo ministarstvima spoljnih poslova Srbije i Hrvatske, našem ambasadoru u Zagrebu i hrvatskom ambasadoru u Beogradu, ali do sada nam niko nije odgovorio - kaže Katica Bengin, koordinator Udruženja "Vojvodina". Apartmani, koje su prvobitni vlasnici koristili samo dve godine, preprodati su za simbolične sume novca dobrovoljcima, dijaspori, službenicima MUP i advokatima u Hrvatskoj. Državljani Srbije su pre 20 godina kupovali apartmane za odmor od građevinske firme "Gradnja" iz Novog Sada, čiji se vlasnik Jožef Hefner, inače Hrvat, ubrzo posle rata preselio u Hrvatsku i te iste stanove prodao hrvatskim državljanima. Hefner je zbog toga osuđen na 10 godina zatvora, ali je pobegao iz Hrvatske. - Ipak, ta presuda nije relevantan dokument hrvatskom pravosuđu da vrati apartmane prvobitnim vlasnicima. Trenutno ima preko 100 tužbi pred opštinskim sudovima u Šibeniku i Tisnom. Sve donete prvostepene presude su negativne za građane Srbije. Nekoliko žalbi je upućeno na drugostepeni sud. U opštinskim sudovima po dve godine se ne zakaže nijedna rasprava, a odgovor Županijskog suda traje i po tri godine - objašnjava Katica Bengin, dodajući da su uz pomoć hrvatskih vlasti, sudova i poreske uprave novi kupci uknjiženi kao vlasnici. Gospođa Bengin ističe da oštećeni vlasnici ne mogu da traže pravdu ni pred sudom u Strazburu, jer tužba mora da prođe najpre sve sudske instance u Hrvatskoj. Vlasnicima apartmana iz Srbije je pre svega veoma teško da nađu advokata u Hrvatskoj koji će ih zastupati. To potvrđuje i Bogdana Glumac-Levakov iz Zrenjanina, koja u Pirovcu ima stan od 35 kvadrata. - Tek posle dužeg traženja našla sam advokata u Hrvatskoj koji će me zastupati na sudu, jer su svi odbijali navodeći banalne razloge, na primer, da ih takav slučaj ne zanima ili da će imati skupe putne troškove. Na poslednjem ročištu sudija me je pitao da li imam domovnicu, a kad sam rekla da je nemam, zaključio je da ne postoji zakonski osnov da dođem do vlasništva nad zemljištem i stanom - kaže Bogdana Glumac-Levakov. Računi za struju uredno stizali Bogdana Glumac-Levakov kaže da su joj, iako je poslednji put u svom apartmanu letovala 1991, sve do 2003. stizali računi za porez i utrošenu struju. Inače, najveći broj oštećenih vlasnika je iz Novog Sada, Pančeva i Zrenjanina. Apartmani su veličine od 31 do 45 kvadrata, a njihova vrednost iznosi 1.000 evra po kvadratu. Izvor: Kurir / (LJ. R.)

Autor: Anea :

Čekaj i moli se Pacijenti u Srbiji na ugradnju veštačkog kuka ili operaciju katarakte čekaju i po godinu dana BEOGRAD - Na listi čekanja za medicinske preglede i operacije nalazi se oko 20.000 Srba, a "rekorderi" u čekanju su oni kojima je neophodna ugradnja veštačkog kuka! Pojedini pacijenti "novi" kuk čekaju i po nekoliko godina! Pacijente nije lako uveriti u to da je čekanje od godinu i više dana na pregled ili operaciju opravdano. Beograđanka Jelena Stanisavljević upozorena je da će na operaciju katarakte morati da pričeka godinu dana. - U Gradskoj bolnici mi je otkrivena katarakta na desnom oku. Odmah sam obaveštena da ću morati da sačekam oko godinu dana da bih bila operisana. Pitanje je koliko će bolest u međuvremenu napredovati i da li će operacija moći da pomogne. U međuvremenu sam čula da, ako platim oko 30.000 dinara, mogu da "skratim" čekanje na oko tri meseca - kaže za Press Jelena Stanisavljević. U Ministarstvu zdravlja kažu da se liste čekanja formiraju isključivo pri pružanju skupih i komplikovanih zdravstvenih usluga, a da je normalno da građani koji "na svoju ruku" žele da dobiju neku od ovih usluga to moraju i da plate. - Regularno se liste formiraju na osnovu medicinskih indikacija. Ako neko želi samo da proveri zdravlje, za taj pregled će morati da izdvoji određenu sumu novca - kaže PR Ministarstva zdravlja Ivana Lukić. Ona dodaje da o hitnosti pregleda odlučuje isključivo doktor. - Lista čekanja ne formira se samo na osnovu toga kada se pacijent prijavio za pregled, već zavisi i od procene hitnosti, o čemu isključivo odlučuje doktor. Ono čime možemo da se pohvalimo su u poslednje vreme znatno smanjene liste čekanja za skener, magnetnu rezonancu, operacije srca, a i u ortopediji ima pomaka - kaže Lukićeva. Na naše pitanje šta ima da kaže onima koji ugradnju veštačkog kuka i operaciju oka čekaju po godinu dana, Ivana Lukić izražava nadu da će i u ovoj oblasti biti bolje. - Ne možemo biti zadovoljni tempom kojim se vrši ugrađivanje kukova jer nema dovoljno proteza, ali se nadamo da će i u ovoj oblasti doći do poboljšanja. I oftalmološke operacije trebalo bi da počnu da se izvode u većem broju, jer će za to biti opremljeno devet centara u zemlji. Mislim da je na kraju veoma važno napomenuti da liste čekanja ne važe za hitne slučajeve, koji uvek imaju prioritet - naglasila je Lukićeva. (A. D.) Korupcija najveći problem Ministar zdravlja Tomica Milosavljević kaže da će problem korupcije u zdravstvu biti rešen ukidanjem lista čekanja za preglede i operacije, a da je do tada od ključnog značaja uvođenje licenci za lekare. - Inspektori kontrolišu zdravstvene ustanove i pojedini lekari su zbog primanja mita završili u zatvoru, a lekarima za koje se dokaže da učestvuju u korupciji biće oduzimane licence - izričit je Milosavljević. Izvor: Press

Autor: Anea :

Nova oprema i sanitetska vozila Sigurno ne slučajno oblast zdravstvene zaštite našla se u samom vrhu prioriteta nacionalnog investicionog plana, odmah iza obnove putne mreže. U naredne dve godine u zdravstvo će biti uloženo 311 miliona evra, a najviše novca - oko 150 miliona evra - biće potrošeno za rekonstrukciju četiri glavna klinička centra u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu. O ozbiljnoj nameri države da poboljša uslove lečenja svedoči deo NIP-a koji se odnosi na rekonstrukciju čak 157 domova zdravlja širom Srbije, za šta će biti potrošeno 60 miliona evra. Pacijenti kojima je neophodno stacionarno lečenje uskoro mogu računati na boravak u bolnici u potpuno novim posteljama. Za zamenu svih kreveta starijih od pet godina država će potrošiti 7,5 miliona evra, a u svim važnijim bolnicama i porodilištima uslediće krečenje i sređivanje fasada, kao i rekonstrukcija toaleta. Više od 30 miliona evra namenjeno je za nabavku nove opreme. KC Srbije dobiće i novi PET centar, nuklearni skener za rano dijagnosticiranje bolesti, u čiju nabavku će biti uloženo šest miliona evra. Srbija će zahvaljujući NIP-u dobiti i dve nove bolnice, obe namenjene lečenju srčanih bolesnika - Dedinje II (novo odeljenje Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje) i Sremska Kamenica II (novo odeljenje Instituta za kardiovaskularne, onkološke i plućne bolesti). Takođe, predviđena je i izgradnja domaće fabrike za proizvodnju vakcina, kao i nove bolnice u Kragujevcu i novog operativnog bloka Instituta za ortopedsko-hirurške bolesti Banjica. Na novu opremu i obnovu zgrada mogu računati bolnice u Leskovcu, Zaječaru, Subotici, Požarevcu, Šapcu, Prokuplju, Boru... B. Krivokapić Izvor: Blic

Autor: cg_ac :

LIč­na kar­ta na ustav­nom VN, 6. septembar 2006 Mno­go to­ga je ne­ja­sno oko bi­o­me­trij­skih do­ku­me­na­ta. Na­ma osta­je da, to­kom me­se­ca, pod­ne­se­mo tu­žbu Ustav­nom su­du Sr­bi­je, a ka­sni­je da po­kre­ne­mo ini­ci­ja­ti­vu i pri­ku­pi­mo mi­ni­mum 30.000 pot­pi­sa gra­đa­na i Za­kon o lič­noj kar­ti vra­ti­mo u skup­štin­ske klu­pe. Ova­ko na­ja­vlju­je bu­du­će ko­ra­ke u "bor­bi" pro­tiv elek­tron­skih do­ku­me­na­ta Alek­san­dar Pa­vić, pred­sed­nik ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je "Za ži­vot bez ži­ga", osno­va­ne po­sle na­ja­ve da će i Sr­bi­ja do­bi­ti bi­o­me­trij­ska lič­na do­ku­men­ta. - Pi­sa­li smo nad­le­žni­ma, i Bo­ri­su Ta­di­ću i Dra­ga­nu Jo­či­ću - na­sta­vlja Pa­vić. - Ni­ko nam ni­je ni od­go­vo­rio. Do­sta stva­ri je ura­đe­no mi­mo re­da. Naš cilj je i da za­ko­no­da­vac omo­gu­ći gra­đa­ni­ma da bi­ra­ju ko­ja će lič­na do­ku­men­ta ima­ti - sta­ra ili elek­tron­ska. Jed­na od za­mer­ki NVO je i za­što pre do­no­še­nja Za­ko­na o lič­noj kar­ti ni­je usvo­jen Za­kon o za­šti­ti po­da­ta­ka. Tim ak­tom bi se od­re­di­lo ko će i ko­je po­dat­ke sku­plja­ti od gra­đa­na, ko­me će se da­ti na uvid... Pred­sed­nik NVO "Za ži­vot bez ži­ga" na­gla­ša­va da su u svim dr­ža­va­ma u Evro­pi u to­ku že­sto­ke ras­pra­ve o bi­o­me­trij­skim po­da­ci­ma, osim kod nas. Izvor: Novosti

> Odgovori

^ Povratak na viši nivo

>> Sledeća strana

<< Prethodna strana