MINISTARKA ČUBRILO U POSETI HRVATSKOJ

BEOGRAD (Tanjug) - Ministar za dijasporu Milica Čubrilo i pomoćnik ministra za statusna pitanja Zorana Vlatković posetiće Hrvatsku od 17. do 19. septembra, saopštilo je danas to ministarstvo.

Cilj službene i radne posete je razgovor sa nadležnim predstavnicima hrvatske vlade i srpske zajednice u Hrvatskoj, sagledavanje trenutne situacije vezane za njihov način života i uspostavljanje modaliteta za jačanje kulturnih, umetničkih i drugih veza sa Srbima u Hrvatskoj.

Tadić od večeras u poseti Češkoj

Predsednik Srbije Boris Tadić sa privrednom delegacijom u pratnji stiže kasno večeras u Prag na poziv predsednika Vaclava Klausa u zvaničnu posetu Češkoj.

Tadić će sutra razgovarati sa četvoricom najviših čeških zvaničnika i otvoriti češko-srpski poslovni forum.

Kosovo i evropska integracija Srbije glavne su teme susreta Tadića sa češkim predsednikom Vaclavom Klausom, predsednicima oba doma češkog parlamenta, Miloslavom Vlčekom i Pšemislavom Sobotkom i premijerom Miroslavom Topolanekom.

Zvanični Prag sa stavom o statusu Kosova iščekuje zajednički pristup Evropske unije, ali bilo kakvo jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova označava za "vrlo nesrećan korak" koji bi, kako je upozorio nedavno šef češke diplomatije Karel Švarcenberg, "stvorio kosovskim Albancima niz neprijatelja u Evropi i svetu".

Češka je u očekivanju tenzija pred izbore na Kosovu 17. novembra ovih dana najavila da će čak za četvrtinu pojačati svoj bataljon Kfora i u bazu u Šjakovcu u novembru šalje još 116 vojnika.

Kao novi impuls privrednoj saradnji i okupljanje čeških i srpskih partnera koji imaju interes za zajedničke poslove zamišljen je poslovni forum u organizaciji Privredne komore Češke.

Otvoriće ga u ponedeljak ujutru predsednik Tadić a mogućnosti i probleme privredne saradnje predstaviće češki ministar industrije i trgovine Martin Ržiman, ministar poljoprivrede u Vladi Srbije Slobodan Milosavljević, predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin i šef Saveza industrije i trgovine Češke Jaroslav Mil.

Ministar Milosavljevih razgovaraće o šansama za širu saradnju u oblasti poljoprivrede sa svojim češkim kolegom Petrom Gandalovičem.

Ovo je prva zvanična bilateralna poseta predsednika Srbije Pragu, a Boris Tadić je Češku već posetio u maju kada je Vaclav Klaus bio domaćin samita srednjeevropskih predsednika u Brnu.

Beta

Sutra potpisivanje Sporazuma između Srbije i Indije

U Ministarstvu spoljnih poslova Srbije sutra će biti potpisan sporazuma između Vlade Srbije i Vlade Indije o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša, saopšteno je iz srpskog ministarstva.

Sporazum će potpisati državni sekretar Ministarstava spoljnih poslova Srbije Radojko Bogojević i državni sekretar Ministarstva inostranih poslova Indije Ananda Sharme.

Kako je navedeno, sutra će biti potpisan i memorandum o razumevanju i uzajamnoj saradnji između Diplomatske akademije Ministarstva spoljnih poslova Srbije i Instituta za spoljne poslove pri Ministarstvu inostranih poslova Indije.

Sporazum će potpisati direktor srpske akademije Božin Nikolić i ambasador Indije u Beogradu Adžvaj Svarup.

Beta

Potpredsednik opštine Žitište prešao iz NS u G17 plus

Potpredsednik opštine Žitište i bivši predsednik opštinskog odbora stranke Nova Srbija (NS) Zoran Babić danas je potpisao pristupnicu za članstvo u G17 plus.

Babić je pre nekoliko dana, nakon što mu je izglasano nepoverenje, napustio NS, a agenciji Beta je rekao da je prešao u G17 plus zbog ličnog neslaganja sa politikom stranke Velimira Ilića.

Predsednik opštinskog odbora G17 plus Bojan Miholjčić potvrdio je da je Babić prešao u tu stranku i da je tome prethodila konsultacija sa potpredsednicom stranke Ivanom Dulić Marković koja je u petak posetila Žitiste.

Miholjčić je istakao da se zbog značajnih rezultata koje je kao potpredsednik opštine Babić postigao u oblasti privrede, ekologije i marketinga ovaj prelazak ocenjuje kao značajno pojačanje za stranku G17 plus koja u lokalnoj skupštini ima dva odbornika.

Babić je jedan od inicijatora kampanje za podizanje spomenika Rokiju Balboi u Žitištu kojoj su tokom proteklih meseci pažnju posvećivali mediji širom sveta.

Zrenjaninski odbor NS-a nije se oglasio povodom prelaska Babića u G17 plus.

Beta

Radovanović: Potrebno sređivanje situacije u tužilaštvu

Vršilac dužnosti republičkog javnog tužioca Slobodan Radovanović ocenio je danas da je tužilačkoj strukturi u Srbiji potrebno najozbiljnije sređivanje, modernizacija i rekonstrukcija i najavio izmene u onim tužilaštvima koja loše rade.

"Ja želim da preuzmem odgovornost za efikasnost i zakonitost rada tužilaca. Ne bih se osećao nimalo prijatno da se ograđujem od toga šta rade tužioci po Srbiji. U tom cilju mislim da napravim potpuno drugačije relacije između republičkog tužilaštva i onih po unutrašnjosti", rekao je on i dodao da su ta tužilaštva u malim mestima neopravdano zapostavljena iako ozbiljno i dobro rade.

Radovanović je u intervjuu agenciji Beta rekao da su, što se tiče ažurnosti, kvaliteta i zakonitosti rada, najveći problemi u tužilaštvima u Vojvodini gde je do sada jedan okružni tužilac suspendovan a u nekim tužilaštvima se vrši kontrola rada.

"Tu se mogu očekivati smene, udaljenje sa dužnosti i pokretanje postupaka za razrešenje", najavio je on.

Kao primer "nedopustive prakse" u Vojvodini, on je naveo slučaj jednog tužilaštva koje je smešteno u tržnom centru, između butika i kafića, ističući da se u takvoj situaciji ne može očekivati da tužilac ima autoritet.

Prema njegovim rečima, pitanje prostorija za tu instituciju biće rešeno uskoro jer državne institucije i državni organi moraju da budu smešteni u adekvatnom prostoru.

Radovanović je podsetio da su pred Skupštinom Srbije u toku dva postupka za razrešenje tužilaca koji tamo stoje duže vreme a nisu dovedeni do kraja i dodao da će narednih dana kontaktirati predsednika Odbora za pravosuđe kako bi, preko njega, pokušao da utiče da se oni ubrzaju.

Skupština Srbije je 23. jula razrešila dužnosti 16 tužilaca u Srbiji a tim povodom Radovanović je rekao da nema propisanog roka do kada moraju biti postavljeni novi jer to zavisi od procedure izbora i dinamike rada parlamenta.

"Moja je obaveza da preko nadležnih u skupštini, zajedno sa ministrom pravde Dušanom Petrovićem, to požurujem i da se to završi u što kraćem roku", istakao je on podesćajući da su prošle nedelje postavljeni okružni tužioci u Beogradu, Pirotu i Prokuplju.

Za okružnog tužioca u Beogradu postavljena je Zagorka Dolovac a u Pirotu i Prokuplju su na mesto tužilaca izabrani dosadašnji zamenici tužilaca Saša Radenković i Mikica Milenković, koji imaju iskustva u radu.

Radovanović je kazao i da problem predstavlja izrazit nedostatak tužilaca što utiče na blokadu rada sudova i to u nekim velikim centrima kao što su Kraljevo, Niš, Užice i Kragujevac i dodao da se to mora mora hitno rešiti posebno kada se ima u vidu da je Zakonikom o krivičnom postupku predviđeno da tužioci vode istragu od 1. januara 2009.godine do kada se mora povećati njihov broj.

Kada je reč o setu pravosudnih zakona koje parlament mora da usvoji radi usklađivanja sa Ustavnim zakonom, on je rekao da je republičko tužilaštvo već poslalo Ministarstvu pravde nacrte zakona o tužilaštvu i zakona o državnom veću tužilaca.

"Ja sam za varijantu da se to ne ubrzava preterano. Bolje je da to bude kvalitetnije ali sporije. Bolje tako nego da otkrivamo nedostatke kada počnemo da primenjujemo zakon. Obično tamo gde se žurilo kasnije je bilo problema u primeni", rekao je Radovanović.

Komentarišući slučajeve ubistva novinara Slavka Ćuruvije i Milana Pantića kao i smrti novinarke Dade Vujasinović, on je istakao da u slučaju novinarke "Duge" ima pomaka a da se sa predmetom Pantić mora upoznati pre nego što o tome bude pričao.

Kada je u pitanju slučaj ubistva Ćuruvije tu imamo svakodnevne dogovore, pravimo koncepciju kako ćemo to da rešimo, rekao je Radovanović ističući da će se vrlo brzo znati da li će optužnica biti podignuta ili ne.

"Taj slučaj će dobiti svoj epilog", kazao je vršilac dužnosti republičkog javnog tužioca.

Beta

Radovanović: Ima političke volje za primenu novog ZKP

Vršilac dužnosti republičkog javnog tužioca Slobodan Radovanović ocenio je danas da postoji politička volja da se naprave neophodne izmene kako bi se, od 1.januara 2009.godine, omogućila primena odredbi Zakonika o krivičnom postupku (ZKP).

Radovanović je u intervjuu agenciji Beta rekao da Republičko tužilaštvo pravi procene potrebe za prostorom, tehničkom opremljenošću tužilaštava i dodao da je situacija različita od jednog do drugog grada.

Novim Zakonikom o krivičnom postupku predviđeno da tužioci vode istragu a prema njegovim rečima, realno je očekivati da se to počne primenjivati u predviđenom roku.

"Negde imaju sjajne uslove za rad i potencijalno ima mogućnosti da se proširi što se tiče novih kancelarija a negde nemate ni minimum prostora", naveo je on ističući da je i Palata pravde u Beogradu u jako lošem stanju što se tiče prostora.

Prema njegovim rečima, problem može biti i nedostatak tužilačke strukture u Srbiji koji je već sada primetan i koji se mora hitno rešiti jer bi, pre početka primene odredaba ZKP-a, trebalo zaposliti još ljudi u tužilaštvima.

"Moraćemo da napravimo jedan standard koji će država morati da zadovolji. Jeste da su to velika ulaganja ali i borba protiv kriminala traži velika ulaganja zato što donosi velike koristi. Veća je šteta za državu ako se takave stvari zapuste i zato treba preventivno ulagati u pravosuđe" naveo je vršilac dužnosti republičkog javnog tužioca.

Ocenio je da je za uspešniju borbu protiv kriminala potrebno doneti zakon o oduzimanju imovine, na kojem se već radi, zakon o pranju novca a trebalo bi izmeniti Zakon o specijalnom tužiaštvu u postupcima za dela organizovanog kriminala.

Radovanović, međutim, navodi da u Srbiji generalno ne nedostaju zakoni koliko nedostaje bolja organizacija i bolji rad.

Komentarišući slučajeve koji se zbog organizovanog kriminala vode pred Specijalnim sudom, Radovanović je istakao da ni u jednom od tih slučajeva nema zastoja i da su oni efikasni.

Na pitanje da li u tužilaštvima ima korupcije, on je rekao da se ne može reći da je nema ali da ona nije rasprostranjena i da je reč o pojedinačnim, izolovanim slučajevima.

"Za tužioce i sudije nije vezana samo ta materijalna korupcija već i ona psihološka - da radi nešto računajući da će mu se to isplatiti u napredovanju. Ne sme da bude ni jedan oblik korupcije u pravosuđu", istakao je on.

Dodao je da će tek sa mesta republičkog javnog tužioca da vidi koliko ima primedbi na rad tužilaštva u unutrašnjosti i koliko su predstavke koje se podnose protiv tužilaca opravdane.

Beta

Sutra nastavak suđenja članovima zemunskog klana

Pred Specijalnim sudom u ponedeljak će biti nastavljeno suđenje organizovanoj kriminalnoj grupi zemunski klan
Članovi zemunskog klana optuženi su za 15 ubistava, tri otmice, kao i terorističke napade na preduzeće Difens roud i sedište Demokratske stranke Srbije u Beogradu.

Vođa zemunskog klana i bivši pukovnik DB-a Milorad Ulemek osuđen je 23. maja pred Specijalnim sudom na 40 godina zatvora zbog ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića, 12. marta 2003. godine.

Šefovi te kriminalne organizacije Dušan Spasojević i Mile Luković ubijeni su marta 2003. godine, tokom policijske akcije "Sablja", jer su, kako je tada saopšteno, pružali otpor policiji prilikom pokušaja hapšenja u selu Meljak kod Beograda.

Optuženo je 29 članova zemunskog klana, a u bekstvu su Vladimir Milisavljević, Sretko Kalinić, Milan Jurišić, Ninoslav Konstantinović i Miloš Simović.

Za ubistvo Đinđića na po 35 godina zatvora osuđeni su članovi klana Aleksandar Simović, Milisavljević, Konstantinović i Kalinić, dok su Krsmanović, Miloš Simović i Jurišić osuđeni na po 30 godina zatvora.

Ulemek je osuđen u još dva procesa - na 40 godina u procesu za ubistvo Ivana Stambolića i pokušaj ubistva Vuka Draškovića, kao i na 15 godina za ubistvo četvorice funkcionera SPO-a na Ibarskoj magistrali.

Sudskim većem predsedava sudija Milimir Lukić, a članovi veća su sudije Nata Mesarović i Milan Ranić.

Suđenje je zakazano za 9.30.

Beta

Zaostale ubojite naprave od 1999. godine usmrtile su u Srbiji šestoro ljudi
NATO predaje tajnu mapu bačenih bombi
Autor: Tanja Nikolić-Đaković | 17.09.2007 - 09:14

Posle NATO bombardovanja, od zaostalih neeksplodiranih naprava poginulo je pet osoba, od toga troje dece. Poginuo je i jedan deminer. Tri su ranjena. Da bi Srbija bila očišćena od zaostalih neeksplodiranih naprava, za početak, potrebna je mapa na kojoj su ucrtana mesta na kojima se one nalaze. Osam godina nakon prikrivanja informacija, lideri NATO će konačno, kako najavljuje „Indipendent“, ove nedelje srpskoj vladi dostaviti mapu mesta gde je Alijansa tokom bombardovanja bacila na hiljade kasetnih bombi.

Mapa Centra za
razminiravanje
Uz mapu, republički Centar za razminiranje i Norveška narodna pomoć tokom ove godine obaviće generalno izviđanje lokacija i precizno određivanje gde sve ima neeksplodiranih naprava. Do sada, izvršena su samo načelna istraživanja koja su sproveli naša policija i italijanska organizacija „Inter sos“. Vojska je odmah nakon NATO bombardovanja sa površine počistila, demontirala neeksplodirana sredstva. Bilo je i žrtava, ali nije imala tehniku ni obučeno ljudstvo da otkrije one koje su se pri padu zarile u zemlju u dubinu i do pola metra.
Zato je od izuzetne važnosti da NATO dostavi Centru za razminiranje sve koordinate gde su bačene kasetne bombe. To bi doprinelo pronalaženju više hiljada komada municije koji se još nalaze u nekim delovima Srbije.
Veruje se da je tokom tromesečne operacije NATO, u proleće 1999, iz aviona ratnih vazduhoplovstava Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije i Holandije bačeno više od 2.000 kasetnih bombi sa 380.000 raspršenih delova. NATO je posle operacije priznao da je najmanje pet odsto bombi promašilo metu, što znači da se širom Srbije i Kosova još nalazi skoro 20.000 neeksplodiranih raspršenih delova kasetnih bombi.
Prema dosadašnjim podacima republičkog Centra za razminiranje kasetnim bombama, ovim razornim ubicama koje uništavaju sve pred sobom u dometu od 150 metara prekrivena je površina od 23 miliona kvadratnih metara, u šest područja u Srbiji.
Za sada je poznato da ih ima na području Niša, Kraljeva, Kopaonika, Kuršumlije, Sjenice i Vladimiraca (Šabac). Ima ih i u samom selu Smajle kod Kraljeva, na 50 metara od kuća. U Nišu, u samom gradu, očišćeni su aerodrom, gradska bolnica... ali, ostala je lokacija oko Sportskog centra „Čair“. Na Kopaoniku su očišćene lokacije oko skijališta i okolina hotela „Bačište“. Pronađene su 273 kasetne bombe. Ali, delovi pored šuma i njihova unutrašnjost još uvek su krajnje opasni i neistraženi. Tu je više lokacija sa eksplozivnim ubicama u selima i šumama Kuršumlije, Sjenice, deo Pešterske visoravni...
- Kasetnim bombama zasejana su poljoprivredna imanja, naselja, ruševine zgrada, planine, čak i turistički centri kao što je Kopaonik, reke Sava, Dunav... Niko ne zna tačan broj lokacija na kojima se nalaze. Imamo samo makrolokacije koje se istražuju na osnovu tragova ili sumnje, iskaza očevidaca gde su kasetne bombe padale, a to ne uliva nimalo sigurnosti. Zato je od izuzetne važnosti mapa koju NATO treba da nam dostavi - kaže Petar Mihajlović, direktor Centra za razminiranje.
Kada se zna da su delovi kasetnih bombi dizajnirani da eksplodiraju odmah ili da se rasprsnu i deponuju protivpešadijske uređaje na prostoru veličine nekoliko fudbalskih terena, jasno je zašto su vlasti u Srbiji već osam godina insistirale da im se ta mapa dostavi.
Ipak, jedna mapa neće otkloniti znak opasnosti od neeksplodiranih naprava. Osim bombi bačenih tokom NATO bombardovanja, u Srbiji ima i zaostalih eksplozivnih naprava i iz Prvog i Drugog svetskog rata. Prema podacima Centra za razminiranje, neeksplodirane avio-bombe i drugi projektili velike mase nalaze se na 43 lokacije, uključujući korita Dunava i Save. Ima ih oko 60 komada i na dubini su većoj od pet metara. U Srbiji je do sada pretraženo oko 3,9 miliona kvadratnih metara Dunava i Save, kao i njihovih obala. Do sada je pronađeno sedam avio-bombi težine i do 390 kilograma. Uklanjanje jedne avio-bombe košta od 100.000 do 250.000 evra. (Vađenje bombe kod Kineske ambasade koštalo je 150.00 evra). Dok se ne pronađe novac, avio-bomba će ostati i u srcu Beograda, u Prijedorskoj ulici na Zvezdari.
Samo prošle godine, sasvim slučajno pronađeno je nekoliko hiljada ubojitih sredstava iz davnih ratova. Tako su radnici PTT-a, postavljajući optički kabl, naišli na artiljerijske granate iz Drugog svetskog rata. Pozvali su Upravu za odbranu, čiji su demineri prebrojali tačno 182 granate. Ove godine, na Novom Beogradu, pri izgradnji elitnog stambenog kompleksa u bloku 19, pronađena je još jedna granata iz Drugog svetskog rata.
Pre 1991. godine nije vođena evidencija. Ne postoje zapisnici, šta je minirano i gde su bacane granate. Nema tragova, niti izjava očevidaca. Ubojita sredstva iz tih ratova rasejana su na nepoznatim lokacijama i, kao svugde u svetu, otkrivaju se sasvim slučajno ili pri izvođenju građevinskih radova.

Kasetnu bombu ne dirati!
Kasetne bombe eksplodiraju i na najmanji dodir. Zato se ne smeju dirati ili pomerati. Čak ih i demineri uništavaju na licu mesta. Ukoliko naiđete na neeksplodiranu napravu, odmah pozovite policiju.

Izvor: Blic

Rezervisti nastavili štrajk glađu, petorici pozlilo
Autor: Beta | 17.09.2007 - 11:53

Bivši vojni rezervisti koji protestuju zbog neisplaćenih ratnih dnevnica, obustavili su jutros blokadu Opštinskog suda u Kuršumliji i nastavili blokadu rada lokalne uprave i štrajk glađu u zgradi Skupštine opštine. 

Petorici učesnika protesta jutros je pozlilo, pa im je lekarsksa pomoć ukazana na ulici, a jedan od njih hitno je prebačen u bolnicu u Prokuplju i njegovo zdravstveno stanje je veoma loše.
Predsednik Opštinskog suda iz Kuršumlije Radiša Jović razgovarao je sa delegacijom rezervista i rekao da taj sud nije više nadležan za rešavanje njihovih zahteva i da su tužbe za naplatu dnevnica prosleđene Opštinskom sudu u Kruševcu.
Opštinski sud u Kuršumliji ranije je pozitivno rešio 200 tih tužbi i oštećeni su u proseku dobili po 500.000 dinara na ime zaostalih dnevnica, a sada je oko 2.000 zahteva prosleđeno Opštinskom šudu u Kruševcu.
Učesnici protesta koji borave u zgradi SO Kuršumlija, traže da ih poseti predstavnik Vlade Srbije i da im objasni kako je moguće da Opštiski sud u Kuršumliji više nije nadležan za rešavanje tih zahteva.

Izvor: Blic

Albanci sa juga najavili protest zbog problema u školstvu
Autor: Beta | 16.09.2007 - 11:26

Zamenik Skupštine opštine Medveđa Fljorim Sahiti najavio je protest učenika i zaposlenih Albanaca u toj opštini zbog odbijanja srpskih vlasti da reše problem oko upisa dvoje učenika albanske nacionalnosti u Srednju tehničku školu.

Sahiti je rekao Beti da će protest početi u ponedeljak i trajaće sve dok zahtev ne bude ispunjen.
"Podršku učenicima, koji su još pre 13 meseci došli sa svojim roditeljima sa Kosova, pružiće svi zaposleni Albanci u državnim i opštinskim službama, sem u policiji, i učenici albanske nacionalnosti", kazao je Sahiti.
U isto vreme dvoje učenika, sestra i brat, i njihov otac Abaz Sahitim uputiće se za Beograd gde će zatražiti prijem u Ministarstvu prosvete Vlade Srbije.
"Ako nas ne primi, stupićemo u štrajk glađu. To je poslednji očajnički pokušaj da nateram vlast da odgovori na moj i apel lokalne samouprave da reši problem moje dece, koja plaču svakog dana", kazao je Beti Abaz Sahiti.
Abaz se posle šest godina boravka na Kosovu vratio sa suprugom i četvoro dece u selo Tupale.
Dvoje starije dece je prvi razred srednje škole završilo na Kosovu, a drugi razred prošle školske godine u Medveđi.
Školske vlasti u Medveđi im, međutim, nisu dale svedočanstva o završenoj godini, uz obrazloženje da na kosovskim svedočanstvima stoji pečat države Koosvo.
"Mi tražimo bilo kakav odgovor, sa da ili ne. Da znamo šta dalje da radimo. Da ostanemo ovde ili da se vratimo na Kosovo", dodao je Abazi

Izvor: Blic