Odoh malo da – stanujem
V. POPOVIĆ, 30. septembar 2007

PODSTANARI, ponedeljak je i vaš praznik! Svetski dan stanovanja, 1. oktobar, ustanovljen je odlukom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija pre desetak godina. Pravi je povod da se svečano obučete i s osmehom, date gazdama i gazdaricama nekako skupljene evre ili dinare. Za još jedan mesec života pod tuđim krovom, a u svom gradu i u svojoj državi.

Čovek bez stana, čovek bez psihologije, rečeno je. Bez slobode, svakako. Takvih je samo u Beogradu više od 100.000.

– Sredovečne i starije podstanare koji su decenijama, silom zakona, izdvajali u stambene fondove svojih preduzeća, a stan nikada nisu dobili, više niko i nigde ne pominje – kaže advokat Mirko Mirković, predsednik Izvršnog odbora Udruženja podstanara „Velegrad“ u Beogradu. - Za državu, oni i ne postoje, jer se ne odgovara na njihove zajedničke ili pojedinačne inicijative, molbe i predloge.

Obespravljeni smo i poniženi – govori dipl. inženjer Žarko Grubić, radnik „Geosonde“, već 38 godina. Žena Zorica, sada penzionerka, radila je u „Minelu“ 37 godina. Ukupno 75 godina staža! A nisu stekli ni kvadrat stana. U naselju Petlovo brdo, ovaj bračni par živi podstanarski život sa sinom Draganom (30) u 25 kvadrata. Odslikavaju sudbinu i drugih beskućnika.

Država je 2001. godine ukinula obavezu preduzeća da izdvajaju u stambene fondove. Oni koji su pre toga dobili društvene stanove, otkupili su ih za po, prosečno, 100 do 200 maraka. U Srbiji je ovako otkupljeno oko milion stanova!

– Novopečeni vlasnici džabe dobijenih stanova tako više nisu bili u obavezi prema zaposlenima koji stanove nisu dobili – napominje Grubić.
Stariji se sigurno sećaju svih mahinacija iz svog neposrednog poslovnog okruženja prilikom sastavljanja stambenih lista i kako su sve „krpljeni“ bodovi, a najmanje uvažavan rad.

Advokatska kacelarija Predraga Bogojevića, Mutapova ulica, Beograd, prikupila je i poslala Ustavnom sudu zahteve za obeštećenje od 100.000 ljudi iz cele Srbije. Svima njima je od plata oduziman novac za stanove, a niko ga nije dobio.

– Još aprila 2005. godine smo uputili predlog Vladi Srbije da se u ovakvim slučajevima ljudima vrati novac, po hiljadu evra za godinu staža – precizira advokat Mirko Mirković. - Prevedeno: godina staža – kvadratni metar stana. Novac bi se prikupljao oporezivanjem otkupljenih društvenih stanova.

– Predlažemo da se novac oduzet za stambene doprinose pretvori u državne obveznice koje bi se dale starim podstanarima – jasan je Mirković. - Ili, neka im se dodele stanovi građeni novcem iz fonda državne agencije za pitanje podstanara, čije osnivanje predlažemo.

Kada je jedan čovek posle 35 godina rada konačno stekao opevani krov nad glavom, na pitanje društva kuda ide, odgovorio je:

– Odoh, malo, da stanujem.



ŠUPE I UDŽERICE


UDRUŽENJE podstanara "Velegrad" u Beogradu, osnovano 1994. godine, taj dan ove godine posvetiće sredovečnoj i starijoj generaciji podstanara koji su najugroženiji, ali i najbrojniji u glavnom gradu. Mirković navodi da mnogi od njih žive u veoma teškim stambenim uslovima, dodajući da se u glavnom gradu izdaju raznorazni stanovi, od apartmana do šupa i "udžerica", svakome prema mogućnostima.
 

Izvor: Novosti

Nova nada za invalide
S. BABOVIĆ, 30. septembar 2007

U RAD Info-centra za matične ćelije u Nišu, čiji je inicijator Dragana Rodić (29), prva pacijentkinja iz Srbije, koja se podvrgla eksperimentalnim metodama u lečenju paralize u Kini, zajedno sa mnogobrojnim lekarima, uključilo se i Ministarstvo rada, ozvaničeno je u subotu na otvaranju. Svoju podršku dao je i dr Miodrag Stojković, koji je uveren da na matičnoj klinici gde radi na istraživanju embrionih matičnih ćelija, i novim metodama u saniranju povreda kičmene moždine, mogu da se dobiju konkretniji rezultati.

- Radimo praktično pionirski posao, a očekivanja pacijenata u kolicima su velika - kaže za "Novosti" dr Stojković. - U terapiji već primenjujemo adutne matične ćelije, dok se aplikacija embrionih ćelija još uvek bazira na eksperimentalnoj primeni u laboratoriji. Medicina se ubrzano razvija, nema razloga da ne budemo optimisti, posebno kada se radi o lečenju svežih povreda. Otvaranje ovakvog centra, gde invalidi mogu da dobiju sve potrebne informacije u vezi sa tim koje im se metode u svetu nude, kome treba da se obrate oko daljeg lečenja, kako da se suočavaju sa invaliditetom, je dobar početak.

Dragana Rodić (29) ostajala je istrajna u svojoj ideji da, kao prvi pacijent koji se iz Srbije podvrgao eksperimentalnoj metodi ubacivanja matičnih ćelija u Pekingu, pomogne i drugim ljudima. Ova Nišlijka je ostala nepokretna posle teške saobraćajne nesreće 1998. godine, i od tada pretražuje Internet, sakuplja informacije, pokušava da pronađe sebi, a odskora i drugima lek.
- Ako treba, obilazićemo lično inostrane klinike i institute kako bi svim invalidima pomogli da se bolje informišu i da saznaju koje su njihove optimalne šanse da jednog dana stanu na svoje noge - uporna je Dragana. - Moje lečenje u Kini nije dalo očekivane rezultate, ali mi je pomoglo da upoznam stručnjake, druge pacijente iz sveta, da se povežem i da brže dolazim do neophodnih saznanja o lečenju invaliditeta.

JOŠ VERUJE
DR MIODRAG Stojković kaže za "Novosti" da postoji mogućnost da se sredstva za otvaranje Specijalne bolnice za vantelesnu oplodnju u Leskovcu ipak pronađu u Fondu za razvoj i NIP-u, gde je aplicirao projektom, vrednim 44 miliona dinara. Iako je, kako kaže, razočaran skepticizmom prema njegovoj ideji i razočaran zbog praznih obećanja, veruje da šansa da se sa istraživanjem regenerativne medicine započne na jugu Srbije još postoji.

Izvor: Novosti

MAPA SA LOKACIJAMA KASETNIH BOMBI STIGLA, ČEKA SE NOVAC
Raščišćavanje bombi trajaće deceniju
Autor: Tanja Nikolić-Đaković | 01.10.2007 - 08:14

Mapa s koordinatama na koje su bačene kasetne bombe, koju je NATO dostavio Srbiji, omogućiće njihovo tačno lociranje i obeležavanje opasnih mesta. Time će se smanjiti rizik po živote ljudi jer je od ovih pritajenih ubica od završetka bombardovanja stradalo šestoro ljudi, od toga troje dece.

Međutim, brzina kojom će bombe biti raščišćene zavisiće od tempa kojim budu stizale donacije. Prema proceni Petra Mihajlovića, direktora Centra za razminiranje, to će trajati narednih deset do 15 godina. Trenutno, svih deset projekata čišćenja oko 23 miliona kvadratnih metara čeka milosrđe donatora. U saradnji sa nevladinom organizacijom „Norveška narodna pomoć“ i uz donaciju norveške vlade, Centar planira da do kraja godine započne ograđivanje mesta po Srbiji na kojima do sada nisu nađene kasetne bombe. Međutim, izviđanja neće moći da se obavljaju po snegu, pa se očekuje da posao neće biti završen do kraja 2008. godine.
- Ovaj posao je nemoguće odraditi onoliko brzo koliko bi to građani želeli. Ni do sada nismo imali zastoja jer nismo znali gde su bombe, već zato što nemamo novca. To je skup, rizičan i spor posao koji ne može da se odradi preko noći - upozorava Mihajlović.
On kaže da je za kompletno čišćenje potrebno oko 20 miliona evra. Očekuje se da će do kraja godine vlada SAD finansirati dva projekta u selu Samajle kod Kraljeva, vrednih po 450.000 dolara. U ovoj godini, realizovana su dva projekta čišćenja kasetnih bombi - u Nišu i u selu Samajle.
Kooridinate koje je dostavio NATO uglavnom se poklapaju s podacima koje je Centar već imao. Mihajlović ističe da lokacije mesta na kojima su bačene bombe nisu od presudnog značaja jer se odnose na kontejnere koji su nosači kasetnih bombi.
Problem je što se kontejner, po izbacivanju iz aviona sa 8.000 metara, otvara i iz njega izleću kasetne bombe kojih ima od 145 do 247. Svaka kasetna bomba ima svoj padobran i leluja u vazduhu, tako da zahvata mnogo veću površinu od ciljane koordinate.


MAPA MESTA NA KOJA SU BAČENE KASETNE BOMBE
Kasetne bombe sastoje se od kontejnera ( bombe, rakete ili projektila) koji se izbacuju iz vazduha ili ispaljuju sa zemlje i koji sadrže do nekoliko stotina projektila ili malih bombi. Kontejner se otvara u vazduhu i rasipa projektile. Projektili se rasipaju preko velikih površina, tako da je njihova upotreba naročito opasna za civilno stanovništvo. Od pet do 20 posto projektila ne eksplodiraju odmah po padu na tlo i ostaju opasni ukoliko ih neko nagazi. Tokom NATO bombardovanja na Srbiju bačeno je ukupno oko 1.080 kasetnih bombi na 219 lokacija, a od njih su poginule 22 osobe, a ranjeno je 55.
1 - KOPAONIK - Šest kilometara severoistočno od Pančićevog vraha (12 bombi). Dva kilometara severozapadno od Pančićevog vrha (6 bombi), a na pet i po kilometara (šest bombi).
2 - NIŠ - Na 25 kilometru, leva strana puta Niš-Niška banja, 500 metara zapadno od Medijane, u istom reonu, jedna pored druge 4, 2 i 2 bombe; sa leve strane pored puta, na 27 klilometru od Niša ka Truplu ( jedna bomba). Niški aerodrom (9 mesta- 83 bombe). Na sporednom putu od Niša ka Gornjoj Toplonici, severno od aerodroma na drugom kilometru (20 bombi na dva mesta). Zapadno od sela Kamenica na daljini od dva i po kilometra ( 7 bombi). 10,7 kilometara južno od Ribarske banje- 33 kilometara od Niša.
3 - KRALJEVO- Na sredini puta Čačak-Kraljevo, sedam i po kilometra od Kraljeva u selu Smajlovo. Aerodrom Lađevci (18 bombi).
4 - BAJINA BAŠTA - Na samoj granici sa BIH, osam kilometara istočno od hidrocentrale u pravcu Bajine bašte (šest bombi).
5 - BEOGRAD - Na pružnoj obilaznici između Železnika i Beograda (jedna bomba), pored autoputa Beograd-Aerodorom „Nikola Tesla“ na sedam i po kilometra od Beograda (tri bombe).Rušanj - dva kilometara severno od Rušnja ka Beogradu, u blizini spoja dve pruge (četiri bombe). Vinča - tri kilometara jugozapadno od Vinče (četiri bombe).
6 - OBRENOVAC - Termoelektrana Nikola Tesla (tri bombe).
7 - DRMNO - Dva kilometra od termoelektrane kod Drmna (osam bombi).
8 - SIRIG - Na jedanaestom kilometru pored puta Sirig-Novi Sad (šest bombi).
9 - KURŠUMLIJA - Šume kod sela Prepolac (12 bombi).
10 - BUJANOVAC - Šume kod sela Krševica istočno od Bujanovca, šume osam kilometara južno od Bujanovca ka makedonskoj granici (16 bombi).
11 - PREŠEVO - Devet kilometara istočno od Preševa - šume (osam bombi). Šest kilometara istočno od Preševa (osam bombi).
12 - SEVOJNO - Šest i sedam kilometara jugoistočno od Sevojna (četiri bombe).
13 - SJENICA - Četiri kilometara istočno od Sjenice, u blizini Šavlja (16 bombi).
14 - PODUJEVO - Ka granici, osam kilometara od Podujeva (četiri bombe).
15 - STEPOJEVAC - Ka granici, osam kilometara od Podujeva (četiri bombe).

Izvor: Blic

Strpljivo do volana
B. STJELjA, 1. oktobar 2007

ZA uvoz automobila bez plaćanja poreza i carine zainteresovano je sve više invalida sa oštećenjem većim od 70 odsto. Iako zakon koji dozvoljava ovakve ustupke nije novijeg datuma, broj zahteva povećao se tek poslednjih meseci. Tako je na adresu Ministarstva rada i socijalne politike, od početka godine do septembra, stiglo duplo više zahteva, nego tokom cele prošle godine.
Upravo ovolika zainteresovanost je i glavni "krivac" što se na dobijanje pozitivnog rešenja čeka duplo duže od prethodne prakse.
- Od februara 2006. do početka 2007. godine izdali smo 3.404 potvrde za ostvarivanje prava, dok je u ovoj godini do početka septembra stiglo čak 6.000 zahteva - kaže Ljiljana Lučić, državni sekretar u oblasti socijalne zaštite. - Do sada smo izdali 4.000 potvrda, i na njih se, u proseku, čekalo dva meseca. Ovaj rok je donedavno bio 30 dana, i mi činimo sve da ga još skratimo.
A sam proces, od trenutka kad se javi ideja za kupovinu kola, pa do sedanja u njih, oduži se u nedogled. I u Fondu za penzijsko-invalidsko osiguranje zaposlenih Srbije redovi su podugački. Procena invalidnosti, koju potpisuju lekarske komisije ovog fonda, najvažniji je uslov za ostvarivanje ovog prava. Lekari su zatrpani zahtevima, a na njihovo odobrenje čeka se i po nekoliko meseci.
- Na izlazak pred komisiju i dalje se čeka duže od roka predviđenog zakonom - objašnjavaju nam u Fondu. - Situacija je ipak podnošljivija nego ranije, jer je probijanje ovih rokova znatno smanjeno. Ranije se na poziv komisije čekalo i po dve godine, ali je sada procedura znatno ubrzana, iako imamo manje lekara, pa se na izlazak pred komisiju, u proseku, čeka od tri do četiri meseca.
Ovaj posao u Beogradu trenutno obavlja 40 lekara, a svaki od njih dnevno pregleda po 20 pacijenata.
A samo lane je veštačenje zahtevalo 63.000 osiguranika širom Srbije. Njih 37.000 tražilo je procenu radne sposobnosti, a svakom četvrtom je i potpisano rešenje, kojim se potvrđuje njen potpuni gubitak. Najviše je zainteresovanih za ostvarivanje prava na tuđu negu i pomoć, ali je sve više onih koji traže veštačenja invalidnosti, kako bi uštedeli na uvozu automobila.

ZAKAZIVANjE

PRETHODNIH godina svaki lekar je unapred znao kome će biti u komisiji, što je bio otvoren put za razne zloupotrebe. Danas se veštak dodeljuje na dan kad je pregled zakazan. U slučaju žalbe, pred drugostepenom komisijom, predmet se dodeljuje drugom lekaru, takođe tek na datum pregleda.

Izvor: Novosti

Izmene Zakona o penzijama i invalidskom osiguranju
Neophodna državna računica za nova rešenja
Autor: R.M. | 02.10.2007 - 09:49

Zahtevima penzionera da se izmeni Zakon o penzijsko-invalidskom osiguranju pridružio se i Savez sindikata Srbije. Sindikat, kako je za „Blic“ izjavio Ljubisav Orbović, predsednik ove organizacije, predlaže da odredba po kojoj se penzije vanredno usklađuju kada spadnu ispod 60 odsto proseka plata ostane trajno zakonsko rešenje.

Sledeći zahtev jeste da se primanja najstarijih usklađuju podjednako sa kretanjem plata i troškova života i najzad da i opšti bod, koji se uzima pri izračunavanju prve penzije, takođe podjednako zavisi od ova dva parametra.
- Time što se opšti bod sada izračunava pretežno prema troškovima života unapred se smanjuje prva penzija sadašnjih radnika, budućih penzionera - kaže on.
U resornom ministarstvu rada i socijalne politike kažu da nisu upoznati sa inicijativom sindikata, ali da se nezavisno od toga radi na izmenama ovog zakona.
Međutim još nisu spremni da kažu šta će se tačno u zakonu menjati i da li će biti prihvaćeni predlozi sindikata.
- Svesni smo da su primanja penzionera mala i da im treba omogućiti dostojanstveniji život. Međutim, pre nego što izađemo sa konkretnim predlozima mi moramo napraviti precizne računice šta bi koja izmena značila po penzionere, a šta po budžet Srbije. Te računice upravo se rade, kaže za „Blic“ Snežana Lakićević-Stojačić, državni sekretar u Ministarstvu rada, dodajući da izmene zakona do kraja ove godine ne mogu ući u skupštinsku proceduru i da je mnogo realnije očekivati da se to desi u prvoj polovini sledeće godine.

Izvor: Blic

Mnogo žrtava zaostale kasetne municije

Osamnaest ljudi na teritoriji uže Srbije i u Crnoj Gori je poginulo ili ranjeno od zaostale kasetne municije u periodu od prekida NATO bombardovanja do 2006. godine, rečeno je danas na skupu međunarodne nevladine organizacije (NVO) Koalicija protiv kasetne municije

Na konferenciji za novinare u Medija centru, rečeno je da je od prekida ratnih dejstava poginulo šest ljudi dok je 12 povređeno ali da se podaci odnose samo na registrovane slučajeve dok se pretpostavlja da se na jugu Srbije u istom periodu dogodilo više desetina ranjavanja od zaostale kasetne podmunicije.

Koordinator koalicije Tomas Neš kazao je da inicijativu da se zabrani upotreba kasetne municije podržava trenutno 81 zemlja, uključujući i Srbiju, a da je na tom spisku i polovina od 28 zemalja koje proizvode tu vrstu oružja.

On je dodao da u radu ne učestvuju najveći proizvođači i korisnici poput SAD, Rusije i Kine, ali je podsetio da te zemlje nisu podržavale ni zabranu upotrebe protiv-pešadijskih mina ali da su na kraju prestale da ih upotrebljavaju pod pritiskom velikog broja ostalih zemalja.

Neš je podsetio na ogromna razaranja i posledice upotrebe kasetne municije i pohvalio Vladu Srbije zbog velikog angažovanja u procesu postizanja međunarodnog sporazuma o zabrani proizvodnje, prodaje i upotrebe tog oružja.

Prema njegovim rečima, područja koja su najviše ugrožena zbog posledica upotrebe kasetne municije su jugoistočni delovi Azije, Čečenija, Liban i Zapadni Balkan.

Predstavnik NVO Norveška narodna pomoć Emil Jeremić je podsetio da je kasetna municija korišćena na teritoriji i uže Srbije i Kosova i Metohije, BiH, Hrvatske i u Albaniji i izrazio zadovoljstvo što sve te zemlje aktivno učestvuju u naporima da se uvede moratorijum na upotrebu kasetne municije kao međufazu do potpune zabrane.

Na skupu je govorio i zamenik direktora Hendikep internešnela iz Avganistana Firaz Ali Alizada koji je izgubio obe noge i povredio ruku u eksploziji nagazne protiv-pešadijske mine pre 11 godina.

NVO Koalicija protiv kasetne municije ima svoje predstavnike u 50 zemalja i sarađuje sa oko 250 nevladinih organizacija u svetu.

Međunarodna konferencija o državama žrtvama kasetne municije počinje sutra u Beogradu u organizaciji Ministarstva spoljnih poslova Srbije. U radu učestvuje 36 zemalja među kojima je više od 20 država žrtava upotrebe tog oružja.

Izvor: Press

Podaci koje je dostavio NATO nekompletni
Autor: Tanjug | 03.10.2007 - 11:41
Direktor Centra Srbije za razminiravanje Petar Mihalović izjavio je danas da su podaci o lokacijama bombardovanim kasetnim bombama tokom 1999. godine, koje je dostavio NATO, dragoceni, ali da nisu kompletni.

Centar Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji je dobio mnogo kompletnije podatke, rekao je Mihajlović novinarima pred nastavak međunarodne konferencije država žrtava kasetne municije, koja se od juče održava u Beogradu.
On je rekao da su dobijeni podaci gotovo identični sa našim, najavivši da će stručnjaci centra zajedno sa predstavnicima Norveške narodne pomoći uskoro na terenu sagledati situaciju.
Mihajlović je objasnio da u dobijenim podacima nema tzv. elipse površine, što, prema njegovim rečima, znači da nije navedeno potencijalno zagađeno područje posle eksplozije kasetne bombe.
Direktor Centra za razminiravanje je naveo da nisu navedeni ni nazivi mesta koja su gađana, sa procenama zagađenosti površina.
Predstavnicima Ministarstva spoljnih poslova Srbije 25. septembra su u sedištu NATO-a u Briselu predati podaci o lokacijama na teritoriji Srbije na kojima se nalaze kasetne bombe u vreme NATO bombardovanja SRJ.

Jeremić: Srbija direktna žrtva kasetne municije

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić ukazao je danas da je Srbija direktna žrtva kasetne municije i da naša zemlja razmišlja da jednostrano proglasi moratorijum na upotrebu takve vrste municije.
Otvarajući prvu Međunarodnu konferenciju država ugroženih kasetnom municijom, Jeremić je podsetio da je tokom sukoba 1999. godine na našu zemlju bačeno oko 350.000 komada kasetne municije i da nastavljamo da živimo sa teškim posledicama njihove upotrebe.
Ocenjujući da raščišćavanje te municije posle bacanja nije dovoljno, Jeremić je izrazio nadu da će biti izgrađen međunarodni režim u kome upotreba kasetnih bombi više neće biti dozvoljena.
Njihovo uklanjanje je naš cilj, a sporazum o tome je sredstvo koje nameravamo da koristimo, rekao je šef srpske diplomatije.
Na skupu učestvuju predstavnici 24 od 26 država ugroženih kasetnim bombama, a prisustvuju predstavnici više od 40 zemalja sveta.

Izvor: Blic

UVOZNIK PRAKTIČNO MOŽE DA NARUČI SVAKU MARKU TV APARATA
Stari televizori se prodaju kao novi
Autor: S. Vuković | 06.10.2007 - 09:39

Nema dobrog televizora za 7.000 dinara
U prodavnicama kao nov može da se kupi i recikliran televizor. Ima novu kutiju, dugmad, ambalažu, a stari ekran. I kupovna starog za novo je samo finansijski deo štete, a osnovni je da unošenje takvog aparata u kuću može da ima efekat klasične bombe. Efekti zračenja se, naravno, podrazumevaju, pod uslovom da se do njih stigne.

Otkud ti televizori? Prave ih razne fabrike po Kini. Tehnologija je toliko usavšena da u posebne mašine ubace stare kutije, plastika se reciklira, dobije glanc nova kutija, onda stavi stari ekran. Uz svaku od tih fabrika, kažu, postoji ogromni otpad starih televizora. Posebne kompanije, bave se otkupom takvih televizora. Isplativost je očita jer, taj reciklirani televizor nosi cenu za oko 30 odsto nižu od najjeftinijeg regularnog. Za onog ko kupi takav televizor isplativosti nema, odnosno najmanja šteta mu je ako takav telezivor crkne posle par dana, pa ga izbaci u kontejner.
Takvi televizori, naravno, ne mogu da uđu u zemlje EU, ne mogu ni na tržište Amerike, ali mogu na tržišta trećih zemalja, a mi smo očito tu. Po slovu propisa ne bi mogli ni kod nas, ali prodavnice su ih pune, što znači da se ili štancuju atesti, ili nadležne službe ne rade posao za koji su zadužene.
Kako prepoznati takav televizor? Odgovor je: laik nikako.
U „Weg elektroniku“, koji se bavi uvozom televizora, takođe, iz Kine, ali zbilja novih kažu da ih oni aparat od 55 centimetara plaćaju 61 dolar, pa kada se dodaju transporti troškovi i carina, PDV stiže se do cene od 7.500 dinara, a onda ide trgovačka marža. „Čistog“ televizora po ceni od nepunih šest hiljada dinara, dakle, nema.
Druga zamka potrošačima je da na kutiji piše da je veličina ekrana 54, a da je veličina 51 centimetar.
Kada je reč o zemlji porekla to, baš, nikakav orijentir nije. Najveće svetske kompanije televizore proizvode dominantno u Kini. I to ne, tako što tamo imaju svoje fabrike, već koriste usluge tamošnjih fabrika. Budući da je reč o džinovskoj zemlji, džinovske su im i fabrike, pa se televizori zbilja štancuju po sistemu: „panasonik“ ponedeljak, utorak „simens“, sreda „elektroluks“, četvrtak „ariston“... Slične fabrike postoje i u Turskoj... Reč je, naravno, o originalima.
- Kina ima fabrike vrhunskog kvaliteta, kapaciteta ogromnih i zato dobijaju poslove. Svi svetski proizvođači, uglavnom, sklapaju svoje televizore tamo jer im je tako najjeftinije. Ali, ti televizori po kvalitetu ne odskaču ni sa milimetar od onih koje te kompanije proizvode u svojim matičnim fabrikama. Ta globalizacija proizvodnje je toliko odmakla da se u tim fabrikama može, prema katalogu, da naruči struktura i kvalitet televizora koji se želi i to sa sopstvenim brendom. Problem je samo ući u tako ozbiljne fabrike, dobiti s obirom na to da veličine serija prihvatljivu cenu i onda održati svoj brend, odnosno na tržištu kroz svoj brend garantovati kvalitet - kaže za „Blic“ vlasnik „Wega“ Jovica Đurić.

Grad kataloga
Velike fabrike televizora u Kini broje, po pravilu, između 20.000 i 30.000 zaposlenih. Sa traka svake od tih fabrika unutar grada -fabrike izađe na milione aparata. Velike kompanije drže svoje licence, a u katalozima za ostale naručioce su asortimani od kvaliteta A do Š. Reciklaže ima, dakle, i kod velikih.

Izvor: Blic

Garda Vojske Srbije otvorila kapije za građane
Autor: Tanjug | 06.10.2007 - 14:46
Vojska Srbije organizovala je danas u kasarni „Dedinje" manifestaciju „Otvoren dan" u okviru koje su građani imali priliku da vide unutrašnjost kasarne gardijske jedinice i upoznaju se s njenim aktivnostima.

Zainteresovani građani mogli su da se upoznaju sa pripadnicima Garde Voske Srbije, da vide prikaz Jedinice vojne policije za specijalne namene „Kobre", kao i da pogledaju izložbu „Garda kroz vekove".
Pomoćnik komandanta Garde za operacije, potpukovnik Milivoje Pajević, izjavio je Tanjugu da je Vojska Srbije i ranije organizovala slične manifestacije i da je ideja da se jednog dana u godini građanstvu prikaže svaka od jedinica „u svom punom svetlu".
Prema njegovim rečima, vojnicima je na taj načina pružena prilika da pozovu članove svojih porodica da se i lično uvere u uslove u kojima vojnici žive i rade, kao i da vide koju opremu i naoružanje članovi Garde koriste.
U drugim garnizonima Srbije će već sledeće nedelje druge jedinice Vojske Srbije otvoriti svoje kapije i takođe pokazati neke svoje specifičnosti, istakao je on.
Posetioci su, pored prikaza borilačkih veština pripadnika Garde, imali priliku da vide i počasni „Plavi stroj" i uživaju u izvođenju reprezentativnog orkestra Garde.
Jedan od posetilaca, Branka Nikolić izrazila je zadovoljstvo zbog prilike da obiđe svog bratanca koji je pripadnik Garde, ističući da je njen utisak pozitivan „od trenutka ulaska u kasarnu".
Prema mišljenju Danka Maksimovića, koji je takođe došao da provede subotnje popodne u društvu gardista, manifestacije poput današnje veoma su korisne za približavanje Vojske građanstvu.
On je, u izjavi Tanjugu, izrazio nadu da će takve manifestacije biti organizovane i u budućnosti i da takve akcije „zaslužuju punu podršku građana".
U okviru današnje manifestacije priređenja je i izložba naoružanja i vojne opreme, a kao još jedan neodvojivi deo vojničkog života, posetiocima je pružena prilika da probaju vojnički pasulj.

Izvor: Blic

OPŠTI KOLEKTIVNI UGOVOR GOTOVO BESMISLEN
Poslodavci koriste slabe sindikate
Autor: R. Marković | 06.10.2007 - 09:38


Savez sindikata Srbije optužio je ovih dana Uniju poslodavaca Srbije da je kriva što Srbija još nema opšti kolektivni ugovor. U sindikatu tvrde da je još pre dve godine sve bilo spremno za potpisivanje ovog dokumenta, ali je poslodavačka organizacija u poslednjem trenutku odustala od potpisivanja. Poslodavci odgovaraju da ugovor nisu potpisali jer su zahtevi sindikata oko cene rada u Srbiji bili nerealni i ukazuju da suština nije u opštem već u granskim kolektivnim ugovorima.

Ovakvim istupanjima sindikalci svesni svojih nedostataka ustvari samo skreću pažnju na sebe, kažu u Uniji poslodavaca.
- Da smo potpisali to što su tražili izdvajanja za plate u Srbiji povećala bi se za 30 odsto, a to naša privreda ne može izdržati. Dakle, formalno smo dokument mogli potpisati, ali čemu to ako ne možemo da ga ispoštujemo. I da smo ugovor potpisali, bilo bi džaba. Ostao bi mrtvo slovo na papiru - kaže za „Blic“ Žarko Milisavljević, potpredsednik Unije poslodavaca Srbije.
On navodi da bi sindikalcima bilo bolje da se orijentišu na granske, posebne ugovore jer kako kaže, čekajući opšti ugovor samo gube vreme. Unija taj ugovor, kaže, neće potpisati.
U Uniji poslodavaca smatraju da se u opštim ugovorom mogu regulisati samo opšta načela, tipa da se poštuje zakon i prava radnika, ali nikakvih finansijskih elemenata u tom dokumentu, njihov je stav, ne sme da bude.
Sve ostalo, kažu, treba da se reguliše ugovorima na nivou grana.
- To su realni ugovori. Konkurencija na nivou grane je merljiva, pa je i realno da se cena rada utvrđuje na nivou grane. Zato je Unija poslodavaca zainteresovana za potpisivanje granskih ugovora - kaže Žarko Milisavljević.
I Slobodan Lalović, bivši ministar rada, a sada savetnik premijera Vojislava Koštunice slaže se sa stavom da se opštim ugovorom regulišu samo opšta pravila igre a materijalna davanja - granskim ugovorima.
Međutim, da li zbog mlakih sindikata ili osionih poslodavaca, tek trenutno stanje u Srbiji je takvo da su granski ugovori potpisani samo u ugostiteljstvu i turizmu i u estradnoj umetnosti, a i oni važe samo u firmama čiji su poslodavci članovi Unije poslodavaca Srbije. Svi ostali radnici u situaciji su da se u pravljenju kolektivnih ugovora na nivou preduzeća sa poslodavcima nose sami i u pregovorima počinju od nule.
- Da postoji opšti i granski ugovor radnicima bi bilo lakše. Tada poslodavci ne bi smeli da im daju manje prava i manje para nego što je prvo opštim, a posle i granskim ugovorom dogovoreno - objašnjava Branislav Čanak, predsednik UGS-a „Nezavisnost“.

Izvor: Blic