Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Prijavi me trajno:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:

ConQUIZtador
nazadnapred
Korisnici koji su trenutno na forumu 0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Idi dole
Stranice:
2 3 ... 215
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
Tema: Ovo je Srbija ~ Regionalne vesti i zanimljivosti, svakodnevni drustveni problemi  (Pročitano 696692 puta)
21. Sep 2007, 13:23:12
Moderator
Capo di tutti capi


I reject your reality and substitute my own!

Zodijak Pisces
Pol Žena
Poruke Odustao od brojanja
Zastava Unutrasnja strana vetra
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 2.0.0.7
mob
Apple 15
Pozovite 92 ~ Vesti iz crne hronike ~ [link]

Brzina je moja vrlina ~ Broj saobracajki u porastu ~ [link]

Vesti iz sveta ~ [link]

Ovo je Srbija ~ Regionalne vesti i zanimljivosti, svakodnevni drustveni problemi ~ [link]

 Beogradska hronika ~ svakodnevne vesti iz glavnog grada  ~ [link]

Kragujevac ~ istorijske cinjenice, znamenitosti i aktuelne vesti [link]






Velike muke đaka petog razreda
Diktat nastavnika ubija kreativnost
Autor: J. Ilić - V. Nedeljković | 21.09.2007 - 08:40

Učenici petog razreda, koji nisu savladali tehniku brzog pisanja, ovih dana najviše brinu da li će stići da zabeleže sve što im nastavnici diktiraju. Direktori škola kažu da je diktiranje lekcija prevaziđeno i da nastavnici imaju obavezu da na tabli iznesu sve potrebne informacije. Nastavnici se brane: „Lekcije u udžbeniku su teške i đaci sami traže da im diktiramo.“
Petaci su, izgleda, ove školske godine iako su dobili nove nastavne programe, na velikim „mukama“.

- Nastavnik biologije sve diktira jer kaže da ono što piše u udžbeniku ništa ne valja. Kada ispituje, traži samo ono što je on predavao. I drugi nastavnici često diktiraju lekcije, ponekad i iz muzičkog. Lakše je učiti iz sveske nego iz knjige, ali ne stignem uvek sve da zapišem - priča nam Jovan, učenik petog razreda Osnovne škole „Jovan Miodragović“.
Slične probleme imaju i đaci u drugim osnovnim školama u Srbiji. Oni se uglavnom ne bune jer kažu da im je mnogo lakše da nauče dve stranice iz sveske nego iz knjige. Problem je, kažu, što ponekad ne stignu sve da zapišu.
- Nastavnik biologije je iskusan i zahtevan, pa ima običaj da izdiktira ono što smatra da je bitno, a nema u knjizi. Skrenuo sam mu pažnju da je takav način rada danas neprihvatljiv i da je svaki nastavnik ima obavezu da na tabli iznese sve potrebne informacije - kaže za „Blic“ Radovan Todorović, direktor OŠ „Jovan Miodragović“.
Psiholozi se slažu da je čas na kome nastavnik priča, a đaci pišu, izgubljen. Monotonost, kažu, smanjuje kreativnost kod dece.
- Diktiranje je pedagoški potpuno neprihvatljivo. Ubija kreativnost, kvari rukopis, dosadno je... Ako nešto nije u udžbenicima, a nastavnik smatra da je to bitna informacija, sasvim je u redu da to izdiktira. Ali to ne bi trebalo da postane praksa. Problem je što se sa učenicima ne priča dovoljno. Roditelji su prezauzeti i interesuje ih samo ocena, a nastavnici često ne umeju da motivišu svoje učenike. Ovaj problem je posebno izražen u manjim mestima u unutrašnjosti. Pravi pedagog će detetu pomoći da shvati šta uči, a ne da recituje ono što mu se kaže - kaže Nevena Perić, dečiji psiholog.
Za razliku od učenika koji kažu da nastavnici često diktiraju lekcije, u školama ističu da se na ovo odlučuju samo ako gradivo u udžbeniku nije dobro obrađeno. Roditelji petaka tvrde da deca ne stižu da zapišu sve, pa se brinu kako će naučiti lekciju.
- Pojedini nastavnici diktiraju lekcije, pa na svakoj strani ima žvrljotine, rukopis je katastrofalan, a svaka peta reč je preskočena. On kaže da su nastavnici rekli da će ispitivati samo iz sveske i on se plaši kako naučiti kada nije sve stigao da zapiše - požalila nam se Milena J, majka učenika petog razreda beogradske Osnovne škole „Borislav Pekić“.
Prosvetni radnici, pak, tvrde da je jedini razlog zbog kojeg deca moraju da zapisuju, obimno gradivo i lekcije napisane tako da ih deca uopšte ne razumeju.

Za petake 14 predmeta
Petaci po novom nastavnom programu imaju 14 predmeta - obavezne, obavezne izborne i izborne predmete. Na prvoj listi su obavezni predmeti kojih ima deset. Na drugoj listi su obavezni izborni predmeti. To znači da pored toga što se opredele za građansko vaspitanje ili versku nastavu kao što je bilo ranije, petaci sada moraju da pohađaju i drugi strani jezik i fizičko vaspitanje - izabrani sport. Na trećoj listi su izborni nastavni predmeti. Škola je u obavezi da učenicima ponudi četiri, a učenik bira samo jedan.

Izvor: Blic
« Poslednja izmena: 20. Jan 2010, 10:47:09 od Anea »
IP sačuvana
social share
“Pronašli smo se
na zlatnoj visoravni
daleko u nama.”
- Vasko Popa
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Moderator
Capo di tutti capi


I reject your reality and substitute my own!

Zodijak Pisces
Pol Žena
Poruke Odustao od brojanja
Zastava Unutrasnja strana vetra
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 2.0.0.7
mob
Apple 15
Strane firme donele novu kulturu poslovanja
Svi osim države ukinuli šaltere
Autor: A. Galić | 21.09.2007 - 08:44

Nekada je u našim bankama i drugim finansijskim institucijama prva „prepreka“ na koju su klijenti nailazili kad su želeli da podignu novac, nešto uplate ili pokušaju da srede neka dokumenta, bio šalter.

Dolaskom stranih firmi mnogi uslovi poslovanja su znatno poboljšani, a i šalteri su konačno otišli u istoriju.
Kako su nam rekli u većini inostranih banaka, današnji klijenti su dobro obavešteni i sve zahtevniji, tržišna konkurencija je sve jača, tako da upravo na osnovu njihovog ponašanja građani odlučuju kome će pokloniti poverenje i, što je još važnije, novac.
- Imamo poseban organizacioni deo u banci koji se bavi standardima u ophođenju sa klijentima - objašnjavaju u „Hipo Alpe-Adrija banci“.
Prema njihovim standardima klasični šalteri su potpuno neprihvatljivi jer simbolizuju birokratsku nedodirljivost i nezainteresovanost.
- Na mestima predviđenim za brze transakcije nije adekvatno imati ni suviše udoban i neformalan enterijer jer on podstiče duži razgovor i oduzima vreme. Zato se pregovori i šire informacije obavljaju na posebno izdvojenim mestima - objašnjavaju u ovoj banci.
Kako bi poboljšali odnos prema klijentima oni povremeno organizuju akcije „misteriozni klijent“ koji proverava ljubaznost zaposlenih i nivo usluga.
U „Prokredit banci“ kažu da oni izgled ekspozitura detaljno osmišljavaju prema evropskim standardima, uzimajući u obzir nekoliko kriterijuma. Bitno im je da bankarski službenici budu dostupni klijentima, kako oni ne bi osećali preveliku distancu prema službenicima, a samim tim i prema banci, a i cenovnici su istaknuti na vidnom mestu kako bi se obezbedio transparentniji uvid u poslovanje. U „Meridijan banci“ su za odnose sa klijentima odgovorni direktori filijala, a takođe postoji i poseban sektor koji se bavi obučavanjem osoblja.
S druge strane, ako kod nas uđete u poštu ili neku drugu finansijsku instituciju da sredite dokumenta za penziju, invalidninu ili samo uložite reklamaciju na određeni račun, prva prepreka na koju nailazite je šalter i radnica od čije dobre volje isključivo zavisi da li ćete uspeti da završite ono što ste i naumili.Tako šalteri i dalje postoje u poštama, elektrodistribuciji, Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, ali začudo i u „Komercijalnoj banci“.
- U svakom slučaju je prijatnije da dok čekate i sedite, ne gurate glavu kroz šalter i kad, na primer, brojite novac preko ramena, ne gleda vas čitav red. Ali je, po meni, još bitniji sam odnos prema klijentu, efikasnost šalterskih službenika, kao i to koliko vas zamaraju birokratskim procedurama - smatra psiholog Žarko Trebješanin.

Izvor: Blic
IP sačuvana
social share
“Pronašli smo se
na zlatnoj visoravni
daleko u nama.”
- Vasko Popa
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Jet set burekdzija


Zodijak
Pol Muškarac
Poruke 5054
Zastava http://forum.burek.co.yu/Themes/default/images/flags/cs.png
OS
Windows XP
Browser
Internet Explorer 6.0
SVI PUTEVI VODE NA ŠABAČKI VAŠAR

ŠABAC (Tanjug) - Svi šabački putevi danas vode prema obali Save i čuvenom šabačkom Malogospojinskom vašaru, koji će trajati do nedelje uveče.

Ovu manifestaciju po starom običaju poseti i do 200.000 ljudi iz Mačve, Posavine, Pocerine, Srema i Semberije, a među njima ima i onih koji su doputovali iz dalekih prekookeanskih zemalja.

IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Moderator
Capo di tutti capi


I reject your reality and substitute my own!

Zodijak Pisces
Pol Žena
Poruke Odustao od brojanja
Zastava Unutrasnja strana vetra
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 2.0.0.7
mob
Apple 15
Krivične prijave protiv štrajkača niške EI Toplane
Autor: Tanjug | 21.09.2007 - 17:13

Radnici EI Toplane koji su u znak protesta pešice krenuli za Beograd privedeni su danas u nišku policiju gde će protiv njih biti poveden prekršajni postupak, rekli su Tanjugu u niškoj Policijskoj upravi.

"Uprkos našem upozorenju da nemaju dozvolu kretanja auto-putem, radnici su nastavili da vrše prekršaj", rekao je Tanjugu načelnik saobraćajne policije Miodrag Tica i dodao da su radnici privedeni na saslušanje i protiv njih će biti vođen prekršajni postupak.
Radnike EI Toplane policija je zaustavila pre podne u Komrenu, na izlazu iz grada i oduzela im lične karte, rekao je Tanjugu predstavnik sindikalne organizacije Elektronske industrije Jovan Jovanović koji je i sam krenuo pešice u znak podrške štrajkačima.
Prema Jovanovićevim rečima, oni su tražili pismenu naredbu policije o zabrani kretanja i dogovorili se da, ako je ne bude, u 13,30 nastave pešice prema Beogradu auto-putem. Za Beograd je krenulo 10 radnika EI Toplane i još tri predstavnika Samostalnog sindikata EI.
"Mesec dana, koliko smo bili u štrajku ispred sedišta lokalnog parlamenta u Ulici Nikole Pašića u Nišu, niko nije ozbiljno shvatio naše zahteve", naveo je jedan od štrajkača Zlatomir Dimitrijević i podsetio da radnici traže opstanak preduzeća, povezivanje radnog staža, overu zdravstvenih knjižica i isplatu zaostalih plata od februara 2005. godine.
Inače, preduzeće EI Toplana osnovano je 2003. godine, u njemu 89 odsto vlasništva pripada Javnom preduzeću "Gradska toplana", a 11 odsto EI Holdingu. Od ukupno 25 radnika, 12 je odmah po osnivanju počelo da radi u "Gradskoj toplani". "Gradskoj toplani" udeo u vlasništvu pripao je na ime dugovanja EI Holdinga gradu od oko 80 miliona dinara.

Izvor: Blic
IP sačuvana
social share
“Pronašli smo se
na zlatnoj visoravni
daleko u nama.”
- Vasko Popa
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Moderator
Capo di tutti capi


I reject your reality and substitute my own!

Zodijak Pisces
Pol Žena
Poruke Odustao od brojanja
Zastava Unutrasnja strana vetra
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 2.0.0.7
mob
Apple 15
Srbija kupuje avion za gašenje požara
Autor: Beta | 22.09.2007 - 15:49

Srbija će naredne godine kupiti avion za gašenje požara koji košta nešto više od 20 miliona dolara, najavio je danas ministar bez portfelja, zadužen za sprovođenje Nacionalnog investicionog plana (NIP), Dragan Đilas.

Đilas je novinarima reako da je šteta koju je Srbija pretrpela od požara u 2007. godini oko 40 miliona evra, ali da za razliku od Grčke i Hrvatske, u Srbiji srećom nije bilo ljudskih žrtava.
Ministar je to izjavio nakon sastanka sa načelnikom Pirotskog okruga Goranom Stamenovićem, predstavnicima preduzeća "Srbija šume" i Policijske uprave Pirot u planinarskom domu u okolini tog grada.
"Ministarstvo koje se bavi koodinacijom NIP-a, zajedno sa ministarstvima poljoprivrede, policije i odbrane će sledeće godine odvojiti sredstva kako bismo predupredili i bar poboljšali taj način gašenja požara", rekao je Đilas.
On je dodao da je sa ministrom odbrane Draganom Šutanovcem postignuta načelna saglasnost da se ulože određena sredstva u remont helikoptera koji mogu da se koriste za gašenje požara.

"U isto vreme ćemo odvojiti sredstva za pošumljavanje i kupovinu neophodne opreme vatrogascima", rekao je Đilas.
Izrazio je očekivanje da će u naredne tri godine, do kraja mandata aktuelne Vlade Srbije, u Pirotu biti sprovedeni značajni razvojni projekti nakon kojih taj deo Srbije "neće moći da se prepozna".
"Imam u vidu završetak auto puta Niš-Sofija i velika ulaganja u razvoj turizma na Staroj planini", rekao je Đilas.
On je rekao da je Vlada Srbije odlučila da prioriteti NIP-a budu izgradnja infrastrukture, ulaganje u nova radna mesta, ljudske resurse i ruralni razvoj. Đilas je rekao da se mora ulagati u puteve, telekomunikacije i gasovod, ali i u škole i ambulante.

Izvor: Blic
IP sačuvana
social share
“Pronašli smo se
na zlatnoj visoravni
daleko u nama.”
- Vasko Popa
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Moderator
Capo di tutti capi


I reject your reality and substitute my own!

Zodijak Pisces
Pol Žena
Poruke Odustao od brojanja
Zastava Unutrasnja strana vetra
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 2.0.0.7
mob
Apple 15
Sutra o amandmanima na zakon o sprečavanju nasilja
Autor: Tanjug | 23.09.2007 - 09:24

Skupština Srbije nastaviće sutra vanredno zasedanje pretresom u pojedinostima izmena Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama.

Poslanici su završili raspravu o amandmanima na Predlog zakona o putnim ispravama kojim je predviđeno izdavanje novih pasoša sa državnim obeležjima Srbije.
Ukoliko Skupština usvoji ovaj Zakon, važeći pasoši bivše države SRJ biće zamenjeni novim putnim ispravama Srbije do 31. decembra 2008. godine, a izdavanje novih pasoša poceće u martu sledeće godine.
Na zasedanju, koje je počelo 11. septembra, poslanici su razmotrili i predloge zakona o izmenama i dopunama Zakona o državljanstvu, o potvrđivanju Sporazuma o izmeni i pristupanju Sporazumu o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi-CEFTA 2006, i izmene i dopune Zakona o duvanu.
Takođe je razmotren Predlog zakona o potvrđivanju Kjoto Protokola uz Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o promeni klime, a poslanike još očekuje i izbor predsednika, potpredsednika i članova Saveta Državne revizorske institucije.
Pored toga, na dnevnom redu ovog vanrednog zasedanja je i Predlog odluke o izmeni Odluke o utvrđivanju sastava stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama, kao i Predlog da se izmeni Odluka o izboru članova odbora Republičkog parlamenta.


Izvor: Blic
IP sačuvana
social share
“Pronašli smo se
na zlatnoj visoravni
daleko u nama.”
- Vasko Popa
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Moderator
Capo di tutti capi


I reject your reality and substitute my own!

Zodijak Pisces
Pol Žena
Poruke Odustao od brojanja
Zastava Unutrasnja strana vetra
OS
Windows XP
Browser
Safari 3.0.3
mob
Apple 15
LEKARI DO 31. OKTOBRA DOSTAVLJAJU DOKUMENTA ZA KOMORU
Lekari bez licence od 1. januara bez posla
Autor: N. Erac | 24.09.2007 - 10:00


Lekari koji do kraja oktobra ne budu dostavili dokumentaciju potrebnu za članstvo u Srpskoj lekarskoj komori ostaće bez licence, koja će od 1. januara biti neophodan uslov za rad i u privatnoj i u državnoj praksi. Oko 25.000 lekara moraće da do isteka ovog roka uplati upisninu i izdavanje licence od po 8.000 dinara, kao i da kasnije mesečno plaća članarinu.

Saopštenje Lekarske komore Srbije koje je proteklih dana upućeno direktorima zdravstvenih ustanova u Srbiji i u kojem se traži da u kratkom roku, do 31. oktobra, svi lekari dostave neophodnu dokumentaciju koja potvrđuje njihov status i da se učlane u Komoru kako bi od 1. januara naredne godine mogli da zadrže svoja radna mesta i nastave da obavljaju posao, unelo je popriličnu zabunu i pometnju među zdravstvene radnike.
Kratak rok
- U narednih mesec i po dana, svi lekari u Srbiji trebalo bi da izvrše registraciju i daju po sto evra za upis u Lekarsku komoru Srbije i izdavanje licence za rad, što je prekratak rok. Ukoliko je Lekarska komora državna, zašto bi lekari koji već rade morali izbezumljeno da prikupljaju bezbroj dokumenata, kada su te papire već morali da dostave kako bi se zaposlili. Veliki broj lekara i nema svu potrebnu dokumentaciju jer su izbeglice ili raseljena lica. Za ostale, čemu panika kad sve mora da postoji u registrima medicinskih fakulteta. Ovako, da bismo ponovo postali lekari treba da platimo, a ako sve te troškove obračunate i pomnožite sa brojem lekara, dobićete ogromnu sumu za registraciju nečeg što u Srbiji već postoji - kaže neuropsihijatar Slobodan Simić, načelnik dnevne psihijatrijske bolnice KBC Zvezdara.
I drugi lekari su zatečeni ovakvim dopisom. Ne dovode u pitanje potrebu da se i u državnu i u privatnu praksu uvede red, ali pitaju i zašto bi neko uopšte morao da bude član neke organizacije da bi i ubuduće obavljao posao koji već radi. Drugo, izuzev visoke cene za izdavanje licenci, sporna je i odluka da se do kraja radnog veka od plate za Komoru izdvaja 0,8 mesečnih primanja.
Odluke doneli lekari
Objašnjavajući neophodnost registracije i izdavanja licence za rad, direktor Lekarske komore Srbije Tatjana Radosavljević kaže da je Komoru osnovalo nadležno ministarstvo, a lekari su sami, svako iz svoje sredine, birali delegate koji su doneli i odluku o nadoknadi za licencu i mesečnoj članarini. Skupština Komore sastoji se od 100 delegata, 70 je iz državnog sektora, a 30 iz privatnog. Njih su njihove kolege predlagale i oni su proteklih godinu dana izglasali statut kao i sve odluke - kaže direktorka Radosavljević.
Ona je potvrdila da od 1.1. 2008. nijedan lekar neće moći da radi bez licence, bez obzira na to da li radi u privatnoj ili u državnoj praksi, jer je „zakonska odredba takva“.
- Trenutno se intenzivno radi na donošenju pravilnika o licenciranju koji će potpisati ministar i čim taj dokument bude objavljen u „Službenom glasniku“, pristupa se licenciranju, sa idejom da se to završi do 31. decembra. Zato je rok za predaju dokumenata ovakav, ali ponavljam, sve ove rokove izglasali su delegati. Plan je da svi lekari do 31. decembra dobiju licencu - kaže direktorka Radosavljević. Nezaposleni lekari, naravno, neće plaćati članarinu, a Komora se zalaže da ne plaćaju ni upisninu.
Komentarišući veliki novčani iznos, oko 2,5 miliona evra, koji će stići na račun Komore kada oko 25.000 lekara uplati po 8.000 dinara, direktorka Tatjana Radosavljević navodi da će ta sredstva biti upotrebljena za opremanje prostorija, pet regionalnih kancelarija Komore i jedne u Beogradu. Ona podseća da je lekarska komora od Ministarstva zdravlja dobila samo 400.000 dinara za izbore.
„nećemo seći glave“
- Mi smo samostalni i sami se izdržavamo. Zakonom o komorama, koji je vrlo jasan, upisnina ide na račune regionalnih komora, a nadoknada za licencu na račun Lekarske komore Srbije, a svakom od nas je u interesu da se što pre napravi upis u Lekarsku komoru. Mi radimo posao za koji nam je država dala zaduženje, a sve funkcije su volonterske - objasnila je direktorka Radosavljević.
Ona je navela da je, kao jedinu olakšicu lekarima pri plaćanju, Komora uspela da obezbedi rivolving kartice i da lekarima koji ne stignu da prikupe dokumentaciju „naravno niko neće seći glave“.
-O lekarima koji neće da se učlane u Lekarsku komoru odlučivaće inspekcija Ministarstva zdravlja. Moguće je da se iznosi nadoknada mogu ubuduće menjati, ali kako sada stoji ovo su izglasali članovi Skupštine komore koje su lekari birali i važi za ova tri meseca do kraja godine - rekla je direktorka Radosavljević.

Četiri uslova do ordinacije
Po Zakonu o komorama lekari će od naredne godine morati da ispune sledeća četiri uslove da bi mogli da rade:
da imaju završen fakultet
da su poloŽili stručni ispit
da su upisani u registar Srpske lekarske komore
da imaju potvrdu da nisu osuđivani
(još se ne zna šta ta potvrda treba da sadrži)

Lečiće i osumnjičeni
Pravilnik o dodeli licence, koji još uvek nije verifikovan potpisom ministra zdravlja, dozvoljava licencu i lekarima protiv kojih se vodi postupak.
- Obratili smo se Ministarstvu pravde sa zahtevom da nam objasne šta bi tačno trebalo da sadrži potvrda da lekar nije osuđivan. Oni su nas uputili na Ministarstvo zdravlja. Mi još uvek, do okončanja izrade pravilnika o dodeli licence, ne znamo šta bi ta potvrda trebalo da sadrži. Mislim da je dovoljno da u potvrdi stoji da lekar nije osuđivan za krivično delo nesavesnog lečenja. Zakonom o zdravstvenoj zaštiti propisano je i u kojim slučajevima će lekarima biti oduzimane licence, a to je u slučaju presude za nesavesno lečenje i ukoliko je disciplinski kažnjavan - kaže Tatjana Radosavljević.

Sve menjati, ali ne odustajati
Ne bi smelo da bude sporno licenciranje lekara. To je uslov za red u struci, ali sasvim je neopravdano da licence koštaju 100 evra. To je parče papira. Razumeo bih da za tu sumu za lekare vade i overavaju sve papire, a ovako objasniti da je u pitanju prikupljanje para za prostorije Komore, deluje neubedljivo. Ali svejedno, mislim da je već sad jasno da zadati rok neće biti ispoštovan, a verujem da će se posle nove godine sesti i napraviti i revizija cena, smatra jedan od naših sagovornika iz Urgentnog centra u Beogradu. U svakom slučaju, licence su nam potrebne. Od njih ne treba odustajati.

Izvor: Blic
IP sačuvana
social share
“Pronašli smo se
na zlatnoj visoravni
daleko u nama.”
- Vasko Popa
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Moderator
Capo di tutti capi


I reject your reality and substitute my own!

Zodijak Pisces
Pol Žena
Poruke Odustao od brojanja
Zastava Unutrasnja strana vetra
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 2.0.0.7
mob
Apple 15
Ombudsmani funkcionišu samo u desetak opština
Zaštitnici građana su uglavnom nemoćni

Autor: N. Erac | 25.09.2007 - 09:53

Iako je Zakon o zaštitniku građana donet još pre dve godine, mogućnost da potraže rešenje problema kod ombudsmana imaju samo stanovnici desetak opština u Srbiji, dok republički ombudsman još uvek čeka da Skupština Srbije izglasa sistematizaciju radnih mesta u njegovoj službi, kako bi počeo da radi. Meštani opština u kojima je imenovan ombudsman uglavnom se žale na sporost pravosuđa i nezaposlenost, ali ima i svetlih primera kada je zaštitnik građana opravdao svoje postojanje.

- Naš najveći uspeh je to što smo uspeli da za oko 200 roditelja na području Kragujevca omogućimo pravo na dečji dodatak, a u pojedinačnim slučajevima uspevali smo da rešimo probleme vodosnabdevanja, priključka na vodovodnu instalaciju. Problematika zbog koje se građani obraćaju ombudsmanu je šarolika - od imovinsko-pravne do sudske, koja nije u našoj nadležnosti. Zaštitnik građana bi trebalo da rešava probleme meštana u lokalnoj samoupravi i javnim preduzećima. Najviše pritužbi iz naše nadležnosti odnosi se na naplatu komunalnih usluga. Građani se žale na visinu obračuna, opomene koje im stižu, obraćaju nam se zbog naplate i uređenja građevinskog zemljišta i neredovnog iznošenje smeća. Najveće priznanje je kada dolaze da se zahvale, jer to znači da počinju da nam veruju. Mi smo u Kragujevcu dobrim medijskim radom uspeli da objasnimo šta je u našoj nadležnosti - kaže Milica Vuletić, ombudsman iz Kragujevca.
Građani se u skoro 70 odsto slučajeva obraćaju ombudsmanu zbog problema koje bi trebalo da rešavaju pravosudni organi. Najčešće pritužbe su na sporost sudstva, a zaštitnika građana doživljavaju kao advokata koji bi trebalo besplatno da rešava njihove sudske probleme.
- Ovog leta najaktuelnije su pritužbe na buku i taj problem postaje već akutan. Mislim da bi trebalo menjati ne samo opštinsku odluku, već i doneti neki zakon na nivou republike. Građani se žale i na probleme oko legalizacije nelegalno podignutih objekata, jer im je to obećano, zatim na loš rad stambeno-komunalnih i građevinskih inspekcija. Mislim da smo dužni da se u svom radu pridržavamo nekih evropskih standarda, što znači standarda koje je usvojio Evropski sud u Strazburu, pa u svom odlučivanju pokušavam da se pozovem i na tu praksu gde god mogu - objašnjava Miloš Mijailović, ombudsman opštine Šabac.
Da se građani žale na različite probleme, potvrđuje i Vladimir Arsić, ombudsman opštine Zrenjanin. Po njegovim rečima, najčešće dolaze zbog problema nezaposlenosti, a najviše je žena koje imaju 30 i više godina staža u tekstilnoj ili prerađivačkoj industriji.
- Njih više niko neće da primi na posao, ali takva pitanja nisu iz domena zaštitnika građana. Dolaze nam i izbeglice i raseljeni s Kosova koji ne mogu da ostvare pravo na penziju ili da regulišu svoj građanski status. Žale se i radnici iz privatizovanih preduzeća ili preduzeća koja su u stečaju. Najviše sam pomagao građanima koji su imali komunalne probleme, zatim oko legalizacije objekata ili brige o deci posle razvoda braka. Tu mogu sigurno da pomognem, kao i kada se dešava nasilje u porodici - kaže ombudsman Arsić.
Republički ombudsman, ni dve godine posle donošenja Zakona o zaštitniku građana praktično nije u mogućnosti da radi. Istina, tokom leta je na tu funkciju imenovan Saša Janković. On je predlog sistematizacije radnih mesta stručne službe dostavio Skupštini Srbije, a kako „Blic“ saznaje, poslanici ni na sledećem zasedanju neće raspravljati o ovome, jer nije na dnevnom redu.

Izvor: Blic
IP sačuvana
social share
“Pronašli smo se
na zlatnoj visoravni
daleko u nama.”
- Vasko Popa
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Moderator
Capo di tutti capi


I reject your reality and substitute my own!

Zodijak Pisces
Pol Žena
Poruke Odustao od brojanja
Zastava Unutrasnja strana vetra
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 2.0.0.7
mob
Apple 15
NATO predao Srbiji podatke o kasetnim bombama
Autor: Tanjug | 25.09.2007 - 13:28


NATO je danas dostavio Beogradu podatke o lokacijama u Srbiji koje su gađane kasetnim bombama 1999. godine, izjavio je Tanjugu jedan portparol Alijanse.

"NATO je jutros predao podatke tokom sastanka sa ambasadorom Srbije Brankom Milinkovićem", izjavio je ovaj portparol, dodajući da će Alijansa krajem dana izdati i saopštenje tim povodom.
Podaci važe za čitavu teritoriju Srbije, uključujući Kosovo i Metohiju, a dokument bi trebalo da sadrži koordinate GPS na koje je bačeno više od 1.000 kasetnih bombi.
Prema ranijim navodima, kasetnim bombama je zaraženo više od 23 kvadratna kilometra teritorije Republike Srbije.
Beograd je u februaru zatražio od NATO-a podatke o lokacijama na koje su bačene bombe. Kasetne bombe su 1999. godine ubile na desetine civila, tokom napada na Niš, ali i na brojne lokacije u Srbiji, a naročito na Kosovu i Metohiji.
Opasnost od kasetnih bombi je u tome što jedan broj ne eksplodira pri prvom kontaktu, već može da ekslodira godinama kasnije. Naročito su opasne po decu koja ih sakupljaju, misleći da se radi o igračkama.
Podaci NATO-a će poslužiti da se odredi koja mesta su još ugrožena. Za projekat razminiranja zaraženih područja je zadužena Norveška, u saradnji sa srpskim Centrom za deminiranje.

Mihajlović: Za razminiravanje terena neophodan novac

Direktor Centra za razminiravanje Srbije Petar Mihajlović izjavio je danas da će podaci NATO o lokacijama u Srbiji koje su gađane kasetnim bombama 1999. godine u velikoj meri olakšati otkrivanje bombi ali da neće doprineti bržem "čišćenju terena".
Mihajlović je rekao Tanjugu da je za razminiravanje terena, uz precizno utvrđivanje lokacija, "glavni kočničar nedostatak novca" koji, kako je naveo, očekujemo od međunarodnih donatorskih organizacija.

Izvor: Blic
IP sačuvana
social share
“Pronašli smo se
na zlatnoj visoravni
daleko u nama.”
- Vasko Popa
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Jet set burekdzija


Zodijak
Pol Muškarac
Poruke 5054
Zastava http://forum.burek.co.yu/Themes/default/images/flags/cs.png
OS
Windows XP
Browser
Internet Explorer 6.0
Obeležavanje 147. godišnjica smrti kneza Miloša

Povodom 147. godišnjice smrti knjaza Miloša Obrenovića, sutra će u Sabornoj crkvi u Beogradu biti odata počast tom srpskom vladaru, saopšteno je danas iz Ministarstva rada i socijalne politike Srbije.

Kako se navodi u saopštenju, vence će položiti predstavnici tog ministarstva, zatim Ministarstva odbrane i Generalštaba Vojske Srbije, Grada Beograda, kao i nevladinih organizacija kojej neguju tradicije oslobodilačkih ratova Srbije.

Knjaz Miloš Obrenović (vladao Srbijom od 1815. do 1839. i od 1858. do 1860. godine) bio je jedan od najznačajnijih srpskih vladara.

Izabran je za predvodnika Drugog srpskog ustanka 23. aprila 1815. godine u Takovu, kraj Gornjeg Milanovca.

Vladavine kneza Miloša Velikog obeležilo je postepeno uspostavljanje autonomije Beogradskog pašaluka u okviru Otomanskog carstva, ali i zavođenje lične vlasti i sukobi sa političkim protivnicima.

Bio je veliki protivnik donošenja ustava koji bi ograničio njegovu do tada apsolutnu vlast u Srbiji.

Pošto je 1835. godine usvojen i odmah ukinut liberalni Sretenjski ustav, politička kriza u Srbiji počela je da se zahuktava da bi kulminirala 1838. godine proglašenjem takozvanog Turskog ustava i abdikacijom kneza Miloša 1839. godine.

Miloš se po drugi put našao na čelu Srbije, od 1858. godine do svoje smrti 27. septembra 1860. godine.

Organizator komemorativne svečanosti je Sektor za boračko-invalidsku zaštitu Ministarstva rada i socijalne politike Republike Srbije.

Beta
IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Idi gore
Stranice:
2 3 ... 215
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
nazadnapred
Prebaci se na:  

Poslednji odgovor u temi napisan je pre više od 6 meseci.  

Temu ne bi trebalo "iskopavati" osim u slučaju da imate nešto važno da dodate. Ako ipak želite napisati komentar, kliknite na dugme "Odgovori" u meniju iznad ove poruke. Postoje teme kod kojih su odgovori dobrodošli bez obzira na to koliko je vremena od prošlog prošlo. Npr. teme o određenom piscu, knjizi, muzičaru, glumcu i sl. Nemojte da vas ovaj spisak ograničava, ali nemojte ni pisati na teme koje su završena priča.

web design

Forum Info: Banneri Foruma :: Burek Toolbar :: Burek Prodavnica :: Burek Quiz :: Najcesca pitanja :: Tim Foruma :: Prijava zloupotrebe

Izvori vesti: Blic :: Wikipedia :: Mondo :: Press :: Naša mreža :: Sportska Centrala :: Glas Javnosti :: Kurir :: Mikro :: B92 Sport :: RTS :: Danas

Prijatelji foruma: Triviador :: Nova godina Beograd :: nova godina restorani :: FTW.rs :: MojaPijaca :: Pojacalo :: 011info :: Burgos :: Alfaprevod

Pravne Informacije: Pravilnik Foruma :: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: O nama :: Marketing :: Kontakt :: Sitemap

All content on this website is property of "Burek.com" and, as such, they may not be used on other websites without written permission.

Copyright © 2002- "Burek.com", all rights reserved. Performance: 0.079 sec za 15 q. Powered by: SMF. © 2005, Simple Machines LLC.