Pomor ribe u Rasini kod Kruševca

U reci Rasini kod Bivolja kraj Kruševca, ribočuvarska služba "Rasina plus" pronašla je danas nekoliko stotina mrtvih riba, rekao je Tanjugu načelnik ove službe Milan Milošević.

Prema njegovim rečima, ribolovci koji su se zatekli na licu mesta primetili su veliku količinu pene, najverovatnije od deterdženta i nekoliko stotina mrtvih riba koje su "prekrile" reku.


On je dodao da je ribočuvarska služba uspela da iz reke izvadi samo procenat uginulih riba, potočne mrene, krkuše, štuke, klena i drugih belih riba.


"U svakom viru na nekoliko kilometara od uliva u Zapadnu Moravu bilo je mrtvih riba, od toga nekoliko hiljada sitnih, kao i vodozemaca. Tačnije, u tom delu reke nismo pronašli tragove života", istakao je Milošević i dodao da je šteta velika.


Iako se u blizini Rasine u Bivolju nalaze dve hemijske industrije, ne može se sa sigurnošću tvrditi ko je odgovoran za pomor, kazao je Milošević i dodao da je zbog niskog vodostaja na rekama svako ispuštanje hemikalija pogubno za život u njima.


"O ovom događaju odmah smo obavestili kruševački Zavod za javno zdravlje čiji su predstavnici uzeli uzorke vode, kao i inspektora za zaštitu životne sredine i vodoprivrednog inspektora koji će raditi na utvrđivanju uzroka i pronalaženju odgovornih", rekao je Milošević.


Pre dve nedelje, ribočuvarska služba je zabeležila pomor i u gornjem toku reke Rasine kod Aleksandrovca gde je u proseku pronađeno oko 400 mrtvih riba po kilometru.


Iako su nadležne službe obišle potencijalne zagađivače, još nisu poznati rezultati ove istrage.

Izvor: Blic

Vojvodina: Manjine manje uče srpski

Novi Sad -- Vojvođanski đaci mogu da se školuju na dva jezika, ali mnogi od njih biraju i savladaju svetske jezike, dok se srpskim jedva služe.

Njihova nastava podrazumeva najrazličitije kombinacije časova - na srpskom i engleskom, ali na primer i na mađarskom i nemačkom...

Međutim, zbog toga se dešava da pripadnici nacionalnih manjina ne savladaju dobro srpski jezik.

Iako je već na trećoj godini fakulteta u Novom Sadu, Arabela Lašu još uvek sprema ispite uz mađarsko-srpski rečnik.

"Bilo je dosta teško, pošto nisam znala jezik, nisam razumela šta profesori pričaju, morala sam non-stop da koristim rečnik, baš teško je bilo. Ja dolazim iz sela u kom žive uglavnom Mađari, stvarno ništa nismo znali, i to bi moralo da se promeni," kaže ova studentkinja.

Arabela kaže i da je želela da nauči srpski ranije, ali su i na tim časovima u školi u Čantaviru pričali na mađarskom jeziku. Zbog toga, ali i zbog dece iz mešovitih brakova, pokrajinski ombudsman se zalaže za uvođenje bilingvalne nastave, na srpskom i jezicima manjina.

"Smatramo da se niko ne bavi dovoljno njihovim ustavnim pravima, a trebalo bi da se uvaže i njihove posebnosti, da nauče dobro oba maternja jezika, i oca i majke," kaže pokrajinski ombudsman Aniko Muškinja Hajnrih.

Slična inicijativa potekla je iz jedne škole u Subotici, gde su roditelji tražili da nastava bude organizovana na oba jezika, međutim, ta ideja nije naišla na odobrenje Nacionalnog saveta Mađara, dok u pokrajinskom sekretarijatu tvrde da to ni zakonski nije moguće.

"Dvojezična nastava je, možemo reći, po iskustvima drugih zemalja, pre svega Slovenije, koja je uvela takvu vrstu nastave za pripadnike mađarske zajednice, bio put za asimilaciju, dakle, ne za integraciju nego za asimilaciju," tvrdi Tamaš Korhec, predsednik Nacionalnog saveta Mađara.

"Kada je naša zemlja donosila zakone i preporuke, uvedeno je da bilingvalna nastava može da se ostvaruje na jednom od svetskih jezika, plus maternjem jeziku, tako da to nije rešenje," smatra zamenik pokrajinskog sekretara za obrazovanje Zoltan Jegeš.

Svi su saglasni da je reforma sistema učenja srpskog jezika za mađarsku manjinu neophodna. Do tada će učenici kroz bilingvalnu nastavu učiti svetske jezike, poput engleskog i francuskog, dok će se srpskim jedva služiti. Zbog toga ćete u raznim krajevima Vojvodine čuti - "nem tudom" ili, na srpskom "ne razumem".

Izvor: B92

Grad nabavio 123 klima-uređaja za bolnice

Grad Beograd je, zahvaljujući donatorima, obezbedio 123 klima-uređaja za beogradske bolnice.

U KBC “Zvezdara” biće ugrađeno 30, u KBC “Bežanijska kosa” 19, u Gradsku bolnicu na Zvezdari 28, dok će bolnica “Dragiša Mišović” dobiti 31 rashladni uređaj. Preostalih 15 biće ugrađeno na psihijatrijsko odeljenje u Kliničkom centru Srbije.

 

Iako je ova akcija prvenstveno obuhvatala samo kliničko-bolničke centre kojima upravlja grad, klima-uređaji biće postavljeni i u Kliničkom centru Srbije.


Da bi sve sobe u KCS u kojima se oporavljaju najteže obolele osobe dobile rashladne uređaje, grad je pozvao sve uspešne kompanije i pojedince da se uključe i pomognu ovu akciju.

 

Prikupljenim donacijama klime će u Kliničkom centru Srbije dobiti i Klinika za urologiju i endokrinologiju, Očna klinika, Infektivna klinika, Klinika za hematologiju i Urgentni centar.


Donatori koji žele da pomognu predajom samih rashladnih uređaja, sve neophodne informacije o mestu gde ih mogu uručiti mogu dobiti na na telefon Fonda humanosti 011/3028-196.

Izvor: Blic

Henkel odgovoran za pomor ribe

Beograd -- Republička inspekcija podneće protiv kompanije "Henkel Srbija" prijavu za privredni prestup, jer se sumnja da je ogovorna za pomor ribe u reci Rasini 5. jula.

Kako je i izjavi za Tanjug rekla republička inspektorka za zaštitu životne sredine, voda i ribarstvo Dragana Vasiljević, analizom uzorka vode iz reke utvrđeno je da je koncentracija deterdženata i drugih opasnih materija iznad dozvoljene granice za drugu klasu voda, u koju je Rasina svrstana.

Voda je uzorkovana odmah nakon što je primećen pomor ribe i to na dve lokacije, na oko 100 metara ispod crpne stanice "Župa" i na zaobilaznom putu Jasika-Makrašane ispod mosta, rekla je Vasiljevićeva.

Analiza je pokazala da u vodi nije bilo rastvorenog kiseonika, a prisustvo deterdženata je nekoliko puta veće od dozvoljene granice.

Analize su rađene i iznad kanalizacionog ispusta "Henkela", ali su tamo nalazi mnogo bolji, a proverom još dva ispusta iz naselja Dedina i hemijske industrije "Župa" utvrđeno je da oni nisu prouzrokovali pomor ribe, navela je inspektorka.

U reci Rasini kod Bivolja kraj Kruševca, ribočuvarska služba "Rasina plus" pronašla je pre osam dana nekoliko stotina mrtvih riba.

Ribolovci koji su se zatekli na licu mesta primetili su veliku količinu pene, najverovatnije od deterdženta i nekoliko stotina mrtvih riba koje su "prekrile" reku.

Izvor: B92

ČA: Peticija za uklanjanje pumpe

Čačak -- Posle incidenta koji se nedavno dogodio sa curenjem gasa građani mesne zajednice Alvadžinica u Čačku potpisuju peticiju za ukljanjanje benzinske pumpe Lukoil.

Oni će peticiju uputiti Skupštini grada, jer smatraju da nisu bezbedni.

Benzinska stanica nalazi se u ulici Dragiše Mišovića i tokom curenja gasa 3. jula evakuisano je 50 kuća i tri stambene zgrade u neposrednoj blizini.

Predsednik MZ Alvadžinica Milorad Parezanović je Tanjugu rekao da je na inicijativu građana otpočeo skupljanje potpisa sa ciljem da se pumpa izmesti iz ovog naselja. On je kazao da se slična situacija dogodila krajem februara.

"Ovo je već drugi put da je postojala opasnost od eksplozije, međutim, sada je bilo veoma kritično. Zato su građani tražili da se pumpa ukloni iz njihovog komšiluka", istakao je Parezanovih. Prema njegovim rečima, sakupljene potpise sa zahtevom za izmeštanje pumpe, predaće nadležnima u Skupštini grada.

Kako je Tanjugu izjavio Dragiša Broćić, načelnik Odeljenja za vanredne situacije, uzrok izlivanja gasa je "greška u manipulaciji opremom".
Pumpi je, inače, zabranjen rad do daljnjeg, odnosno dok svi zaposleni ne prođu obuku za rad sa zapaljivim materijama.

Izvor: B92

U prodaji falsifikovani vinjak opasan po zdravlje

Fabrika "Rubin" iz Kruševca upozorila je danas da se u prodaji širom Srbije može naći sve više falsifikata "Rubinovog" vinjaka, a poslednji takav slučaj je zabeležen u Loznici gde je na pijaci inspekcija zaplenila 20 kartona falš pića.

 Na taj način šteta se nanosi i državi, fabrici, ali najviše građanima, čije je zdravlje direktno ugroženo, upozoravaju u "Rubinu".


Analizama je utvrđeno da u boci nije sadržaj "Rubinovog" vinjaka, već je "u pitanju razblaženi alkohol nepoznatog porekla, u koji su dodate boje, kako bi vizuelno podsećao na taj brend".
 

U toj fabrici tvrde da se "u svakoj policijskoj akciji, kojih je do sada bilo na desetine u gradovima širom Srbije, zapleni ogromna količina nedozvoljene robe, za koju se lako utvrdi da je reč o falsifikatu".
 

-Naša laboratorija je analizirala jednu od zaplenjenih boca (u Loznici) - kažu u kruševačkom „Rubinu" i ističu da su lako otkrili da se radi o falsifikatu na osnovu oznaka na prednjoj i ledjnoj etiketi, kao i po akciznoj markici.
 

Prodajom faksifikovanog pića umnogome se oštećuje državni budžet, jer se na boci nalaze i falsifikovane markice - akcize, kroz koje država naplaćuje porez, navedeno je u saopštenju.
 

Na zaplenjenim falsifikovanim bocama, naime, nalepljenje su akcizne markice, koje ne pripadaju seriji onih koje se koriste u proizvodnji kruševačke fabrike pića, a na jednoj od etiketa ovog falsifikovanovog vinjaka navedeni datum na akcizi je nedelja, kada se, inače, ne radi u „Rubinu".
 

-Na osnovu naših iskustava, zaključujemo da se ovde radi o organizovanom otkupu starih, utrošenih boca 'Rubinovog' vinjaka, koje se pune sumnjivim sadržajem - upozoravaju u "Rubinu" i ponavljaju da "najveću štetu trpe potrošači, kojima preti - trovanje".
 

U toj kruševačkoj fabrici pozdravljaju akcije policije, koja se "trudi da stane na put lažnim proizvodjačima vinjaka", ali i ističu da su uvereni da " nadležni treba da budu strožiji i daleko odgovorniji, kako prema proizvodjačima, tako i prema gradjanima, čiji su životi ugroženi".
 

Kako se podseća, u prošlosti je bilo nekoliko slučajeva trovanja alkoholom, a svakako je najdrastičniji onaj sa „zozovačom", gde je bilo više od četrdesetoro umrlih od posledica trovanja.

Izvor: Blic

Bukte požari u okolini Kuršumlije, kritično u selu Tmavi

Na više mesta na području opštine Kuršumlija izbili su požari, sve vatrogasne ekipe su na terenu i pokušavaju da spreče širenje vatre, ali ih u tome ometa vetar koji neprestano duva. Prema podacima dežurnih dispečera u Vatrogasnoj službi u Kuršumliji, požari bukte u Kuršumlijskoj banji, u selu Vlajna i u Tmavi.

Najkritičnije je u selu Tmava, gde je požar izbio kasno sinoć, ali se i pored intervencije vatrogasaca jutros proširio, pa je do sada izgorelo pet hektara suve trave i niskog rasitinja, a vatra primakla kućama.


Pored vatrogasaca na licu mesta su i pripadnici Policijske uprave iz Kuršumlije, a u gašenju požara pomažu i sami meštani.
 

Kako je rečeno Tanjugu u vatrogasnoj službi, na putu za gašenje požara u Kuršumlijskoj banji vatrogasni kamion je imao udes, a u ovom trenutku se ne zna da li je neko od vatrogasaca povrdeđen.

Izvor: Blic

Veliki požar na periferiji Zemuna

Zemun -- U blizini naselja 13. maj u opštini Zemun izbio je požar koji preti da zahvati i obližnje drvene barake. Na terenu je 30 vatrogasaca, situacija pod kontrolom.

Kako je rečeno u Vatrogasnoj službi Beograda, požar je zahvatio visoko rastinje i smeće, kojeg u tom kraju ima mnogo.

Požar gasi 30 vatrogasaca sa 11 vozila i za sada je, kako kažu u vatrogasnoj brigadi, situacija pod kontrolom.

Izvor: B92

Vraćeni lokali naslednicima

Beograd -- Agencija za restituciju uručila juče rešenje o vraćanju imovine u samom centru Beograda, nacionalizovane još 1953, naslednicima jevrejske porodice Gabaj.

Kako piše Politika, reč je o tri lokala koja se nalaze na uglu ulica Gospodar Jevremova i Cara Uroša, sagrađenih na placu koji je trgovac Isak Gabaj kupio davne 1920, a potom sagradio kuću koja i danas postoji. Ovo je, kako je najavio njegov potomak Šamuel Špiner, koji je iz Izraela u glavni grad Srbije došao kako bi preuzeo pomenuto rešenje, tek prvi korak.

"Reč je o zgradi gde se osim lokala nalazi i 18 stanova koji su prodati, pa se nadam da će izmene zakona omogućiti da umesto obeštećenja dobijemo supstituciju. Moja sestra Iris i ja smo vrlo zadovoljni saradnjom sa agencijom i pomoći koju smo dobili kako bi prikupili neophodne papire", kazao je za Politiku Špiner, koji je po zanimanju advokat.

Iako Zakon o vraćanju imovine i obeštećenju ne predviđa supstituciju, odnosno da se u onim slučajevima, u kojima nije moguće vratiti oduzeto, na nekom drugom mestu da zemljište kao kompenzacija u adekvatnoj vrednosti, koordinator Mreže za restituciju Mile Antić nada se da će se to promeniti.

"Prihvatanjem obeštećenja, ljudi se trajno odriču imovine i adekvatne naknade. Verujem da će doći do izmene zakona, jer je i za državu isplativije da da zemljište kojeg za ove potrebe ima sasvim dovoljno. Inače, vraćanjem tri lokala naslednicima porodice Gabaj Srbija je poslala i pozitivnu poruku, a to je da je pravo na imovinu svetinja", kazao je Antić uz ocenu da je ovaj događaj naročito značajan, jer je reč o slučaju retkih preživelih potomaka.

Nasuprot Antiću, direktor Agencije za restituciju Strahinja Sekulić smatra da supstitucija nije moguće i da, osim što je nepoznanica za zakon, država nema dovoljno zemljišta.

"Istočna Nemačka je tako vratila samo 20 odsto zemljišta". rekao je Sekulić.

Dr Rubens Fuks, predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije, kazao je da je ovaj događaj veoma značajan i za njih iako oni ne zastupaju individualne zahteve. "Ipak, treba sačekati i videti kako će se dalje sve odvijati", rekao je dr Fuks.


Izvor: B92

Veća penzija mora da se vrati

Jagodina -- Penzionerima kojima se greškom uplati veća penzija, višak para moraju da vrate ili će ubuduće primati manje iznose.

Nekoliko stotina penzionera Pomoravskog okruga iznenedio je poziv Filijale Republičkog fonda za penziono i invalidsko osiguranje u Ćupriji kojim se obavešavaju da im je uplaćeno više para za penzije i da to moraju vratiti i da će ubuduće primati manje iznose.

Penzioneri se pozivaju da u "roku 15 dana po prijemu poziva" uplate dug (što im je više isplaćeno do 30. juna) u celosti ili da poptpišu izjavu da im se dug odbija od narednih isplata.

U izjavi se navodi da se penzioneri mogu odlučiti da im se dug naplati u dva navrata ili po tećinama, jedna ili dve trećine, a "ukoliko ne postupe po ovom pozivu Fond će zaštitu svojih interesa ostvariti sudskim putem".

U ispostavi filijale u Jagodini rečeno je Tanjugu da mnogi penzioneri potpisuju ove izjave. Jedan jagodnski penzioner, pokazao je novinarima rešenje, po kome je do 30. juna primao penziju u iznosu 15.048,12 dinara, a ubuduće će primati 14.101, 02 dinara. Gotovo 1.000 dinara mu je smanjena penzija.
Direktor Filijale u Ćupriji Miodrag Nedeljković izjavio je Tanjugu da je problem u tome što su pojedinci penzije do sada primali na osnovu privremenih rešenja.

Uradejna su privremena rešenja zbog nedostajućeg staža, zbog neuplaćenih doprinosa. Država je kada ga je povezivala staž povezala na najnižu osnovicu, a sada su uradjena konačna rešenja, pa je najniža osnovica umanjila prosek, objasnio je Nedeljković.

"Zbog toga su penzije nešto manje, nije to drastično manje, ali se sve vraća od prvog dana isplate, bilo da je konačno rešenje dovelo do većeg ili manjeg iznosa i onda se za dve do tri godine nakupi 20.000 do 30.000 dinara", rekao je Nedeljković.


Izvor: B92