Gladuje 150 obolelih mališana!

Beograd -- U Srbiji već dva meseca ne može da se nabavi enzim kreon, pa deca obolela od cistične fibroze, ako roditelji ne obezbede lek iz inostranstva, bukvalno gladuju.

Jer, bez nadoknade ovog enzima pankreasa, mogu da jedu samo sirovo povrće i voće, a svu ostalu hranu organizam ne može da iskoristi.

Jer, ako se ne uzme terapija, poremeti se čitav metabolizam. U Srbiji ima 150 mališana koji boluju od cistične fibroze.

Bočica sa 50 kapsula ovog leka "na crno", iz Mađarske, košta 3.200 dinara.

A uzima se i po 12 kapsula dnevno. Pre mesec i po, pacijentima je rečeno da će problem dobavljača i države oko cene ovog enzima biti rešen, ali u apoteci "Sveti Sava", jedinoj koja izdaje ovu terapiju, kažu da "kreona" neće biti bar još mesec dana.

U RFZO "Novostima" je rečeno da je enzim kreon dobio dozvolu od Agencije za lekove za stavljanje u promet, ali ministarstva trgovine i zdravlja još nisu odobrila cenu.

Cena je, izgleda, razlog i za nestašicu "aminofilin" ampula. Bar tako tvrde u zrenjaninskoj "Jugoremediji", koja je još pre osam meseci tražila da se koriguje cena, jer po sadašnjoj, na "aminofilinu" gubi 21 odsto. Od 110 različitih preparata iz ove fabrike, deficitarno je gotovo 50, uglavnom u ampulama.

Magistar Milana Dučić, iz Apotekarske ustanove Beograd, potvrđuje da na tržištu uglavnom nedostaju "Galenikini" i "Jugoremedijini" lekovi.

"Još nema "prilazida plus". Nema ni "Galenikinog" ni "Jugoremedijinog" "diklofena" u čepićima, a najveći problem je nestašica "lasiksa", koji u nekim situacijama ne može da se zameni drugim diureticima. Deficitaran je i antidepresiv "flunirin", a nedostaju i "lopion forte" i "lopion retard" za terapiju disfunkcije erekcije. Deficitaran je i "lizinopril" iz grupe ACE infibitora."

Izvor: B92

200.000 ljudi ostaje bez knjižica

Beograd -- U Srbiji je od ukupno 6,9 miliona zdravstvenih osiguranika lekara izabralo 6,7 miliona građana,i to u ukupno 157 domova zdravlja, piše "Press".

Oko 200.000 građana Srbije koji nisu izabrali svog lekara, ukoliko to uskoro ne urade, neće moći da overi zdravstvene knjižice. Samim tim, oni će izgubiti pravo i na bilo koji vid zdravstvene zaštite.

Rok za izbor lekara po odluci Ministarstva zdravlja ističe 3. juna, a po podacima Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje (RFZO), od 6,9 miliona zdravstvenih osiguranika u Srbiji, u 157 domova zdravlja bar jednog lekara (opšte prakse, stomatologa, ginekologa ili pedijatra) izabralo je 6,7 miliona građana.

"Lekara opšte prakse odredilo je 4.107.314 osiguranika, pedijatra 992.220, svog ginekologa imaju 1.047.272 žene, a stomatologa 610.231 osoba", navodi za "Press" načelnica Sektora za informisanje u RFZO Sanja Mirosavljević.

S obzirom na to da se knjižice sada overavaju na šest meseci i da će sledeća overa za većinu građana biti 1. jula, to znači da svi osiguranici koji žele da dobiju markice do tog datuma moraju da imaju izabranog lekara.

Bez ulaska u ordinaciju
Procedura izbora lekara veoma je jednostavna. Kako objašnjavaju u domovima zdravlja, potrebni su overena zdravstvena knjižica i zdravstveni karton u ustanovi u kojoj se bira lekar. Karton je moguće otvoriti i u trenutku izbora lekara u domu zdravlja.

Neuropsihijatar Doma zdravlja "Voždovac" Dragana Nalić objašnjava da čitava procedura može da se završi na samom šalteru i da nema potrebe da pacijenti ulaze u ordinaciju.

"Na šalteru pacijent dobija takozvanu pristupnicu, papir koji treba da potpiše, a potrebno je samo da kaže ime željenog lekara. Kod izabranog lekara pacijent zakazuje pregled, odlazi po terapiju, a ako je nezadovoljan izborom, u svakom trenutku može da promeni doktora", ističe dr Nalić.

Pomoćnica ministra zdravlja Zorica Pavlović dodaje da pacijenti mogu da izaberu lekara u domu zdravlja u opštini u kojoj žive, odnosno u kojoj su prijavljeni ili u opštini kojoj pripada firma u kojoj rade.

"Takođe, žene ne moraju da imaju ginekologa i lekara opšte prakse u istoj ustanovi. Ne postoji obaveza da svi lekari budu u jednom domu zdravlja. Po tome je specifičan Beograd kao grad sa više opština, ali i Niš i Novi Sad", napominje Pavlovićeva.

Više nema pomeranja
Ona kaže da rok za izbor lekara neće biti produžen i da 200.000 ljudi koji do sada nisu iskoristili to pravo imaju vremena da to obave.

"Pomeranje roka ne može se obaviti bez izmene propisa, a i bilo je dovoljno vremena da građani izaberu željenog lekara. Većina ljudi izabrala je barem jednog lekara, a dobar je odziv i onih koji imaju po dva doktora, na primer žene koje su izabrale i lekara opšte prakse i ginekologa. Odlaganje roka prosto ne bi bilo izvodljivo bez izmene propisa. Za građane koji to nisu učinili možemo samo na kraju da zaključimo da ili ne žive u zemlji ili ne koriste zdravstvenu zaštitu u javnom već u privatnom sektoru", objašnjava Pavlovićeva, i naglašava da će lekari zbrinjavati hitne slučajeve, ali će oni posle toga morati naknadno da izaberu svog doktora.

Izabrani lekar dužan je da obezbedi zamenu za svoje pacijente ukoliko odsustvuje sa posla, pa se ne sme dogoditi da pacijenta niko ne pregleda ako njegov doktor ne radi.

Izvor: B92

Dve i po godine zatvora prevarantu koji je oštetio 14 kupaca stanova u "Belvilu"

Božidar Nikolić (39) iz Beograda pravosnažno je osuđen na dve i po godine zatvora jer je lažnim predstavljanjem prevario i oštetio 14 građana za ukupno oko 150.000 evra (145.000 evra i 420.000 dinara) tako što im je uzimao kaparu za kupovinu stana po povoljnim cenama u naselju Belvil u Beogradu tokom 2009. godine

Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je prvostepenu presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu dok je građane koje je Nikolić oštetio uputio da svoje odštetne zahteve prema Nikoliću ostvaruju u parnici, objavio je Apelacioni sud na svom sajtu.

Nikolić je osuđen jer je od sredine 2009. godine u Beogradu u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist lažnim prikazivanjem činjenica da je ovlašćeno lice za prodaju stanova u naselju "Belvil“ i da ih prodaje po povoljnoj ceni od 850 evra po kvadratu doveo u zabludu 14 kupaca.
 

Nikolić je prevario 14 kupaca stanova u Belvilu

Od njih je, kako je sud utvrdio uzimao kapare od 6.500 do 24.500 evra po stanu i obećavao im da će ostatak moći da isplate u ratama u narednih šest do deset godina. Useljenje im je obećavao za početak 2010. godine.
 
Rok za useljenje je prošao, a Nikolić je počeo da izbegava ljude od kojih je uzeo kaparu. Kada su shvatili da od kupovine stana u naselju Belvil po ceni ispod tržišne neće biti ništa i da im Nikolić neće vratiti novac, nekoliko kupaca ga je prijavilo policiji i on je uhapšen sredinom novembra 2010.

Godinama stižu pozivi mrtvom čoveku

Irig -- Devet godina na ime umrlog sina porodica Putica dobija poziv za vojnu evidenciju, a sada i za glasanje na izborima.

Roditelji iz Dobrodola ogorčeni zbog nemarnosti matične službe

Porodica Putica iz Dobrodola u iriškoj opštini svake godine dobija poziv za sina Daniela da se javi radi uvođenja u vojnu evidenciju, kao i da glasa kada se održavaju izbori u zemlji, iako im je sin Daniel umro još pre 27 godina.

U Matičnoj službi obećavaju da će posle 20. maja, po završetku ovih izbora, greška konačno biti otklonjena.

Otac Mihajlo i majka Anuška Putica pokušavaju već devet godina da objasne da je njihov sin Daniel Putica umro još 1985. godine, ali nadležni i dalje svake godine na njegovo ime šalju poziv da se javi u centar Ministarstva odbrane Sremska Mitrovica - opština Irig, radi uvođenja u vojnu evidenciju, ili će, ako ne dođe, poslati vojnu policiju po njega.

Sličan slučaj bio je i u Rivici, gde je dete nastradalo kad je imalo sedam godina, i kada je ono trebalo da bude punoletno od tada je njegova porodica počela da dobija iste pozive kao i porodica Putica. Srećom, to smo ispravili - objašnjava Smiljanićeva.

"Onda ja sa tim pozivom i umrlicom odem kod njih, oni mi se izvinu zbog neprijatnosti, uz obećanje da se neće ponoviti, i sledeće godine - opet isto. I tako, evo, već devet godina", priča ogorčeni otac.

Ove godine na ime Danielovo stigao je i poziv za glasanje na izborima, dok sin Leonard, koji ima 21 godinu, nije mogao da glasa jer nije upisan u birački spisak.

"Stvarno je sramota što se ovo dešava. Onaj ko treba da glasa ne može, a onaj ko ne može dobija poziv. Svakog puta kad dobijemo na Danielovo ime poziv, otvore nam se rane ", priča majka Anuška.

Otac Mihajlo kaže da je sa umrlicom sina išao prvo u Mesnu kancelariju u selu, pa u Matičnu službu u opštini Irig, ali greška nikako da se ispravi.

U Matičnoj službi upoznati su sa tim slučajem i objašnjavaju da je najveći krivac grad Sremska Mitrovica, gde je dete rođeno, jer oni, pre 27 godina, trebalo je umrlicu da proslede opštini Irig, gde je dete prijavljeno.

"Žao mi je što je porodica opet dobila poziv za glasanje 20. maja, ali obećavam da je to poslednji put. Ažuriraćemo birački spisak", obećava Branislava Smiljanić, zamenik matičara u opštini Irig.

Izvor: B92

Amputacija zbog rutinske operacije


Beograd -- Operacija uraslog nokta koja je trebalo da bude rutinska za Anku Sember iz Inđije završila se sa ozbiljnim posledicama, pošto je ženi amputirana noga.

Prema izveštaju Ministarstva zdravlja za ishod takvog operativnog zahvata niko, zapravo, nije kriv.

A prema nalazima zdravstvene inspekcije lekarka opšte prakse inđijskog doma zdravlja dr Jelena Graovac na svoju ruku je, bez licence za obavljanje hirurških intervencija, pre dve godine nestručno operisala urasli nokat.

Inspekcija je podnela i krivičnu prijavu protiv dr Graovac i zabranila joj obavljanje zdravstvene delatnosti iz oblasti hirurgije, a protiv Doma zdravlja podnela prekršajnu prijavu.

Sve je počelo maja 2010, kada je Anka potražila lekarsku pomoć zbog - mučnine.

"Javila sam se u Hitnu pomoć zbog bolova u želucu ", kaže Anka.

"Primila me je dr Graovac, koju sam usput zamolila da me posavetuje šta da radim sa uraslim noktom. Ona ga je pogledala i rekla da može ona to da „sredi“, a operaciju je izvela dva dana kasnije u Hitnoj službi", kaže ona.

Predsednica Lekarske komore Srbije Tatjana Radosavljević potvrdila je da je Komora upoznata sa ovim slučajem, te da dr Jelena Graovac ima njihovu licencu za obavljanje opšte prakse, ali ne i za hirurške intervencije.

"Doktorka je u proceduri pred Etičkim odborom, koji potom treba da odluči da li će biti poslata pred Sud časti", rekla je ona.Anka dodaje da ni ona, ni njen sin Slobodan nisu tada znali da dr Graovac nema licencu za obavljanje hirurških intervencija, kao i da operacije, baš kao i kontrole koje su usledile, ne smeju da se rade u prostorijama Hitne pomoći.

Dani su prolazili, a rana nije zarastala. Kada se prvi put Anka požalila na jak bol, i kada je iz rane počeo da curi gnoj, dr Graovac poslala ju je u Kliniku za ortopediju Kliničkog centra Vojvodine. Bez uputa, i kod svog poznanika.

Ortoped ju je pregledao, napravio rendgenski snimak, ali Anka nije zavedena nigde u protokol KCV, jer nije imala uput. Kako tegobe nisu prestajale, ona odlazi u bolnicu u Zemun, gde joj je odstranjeno mrtvo tkivo sa rane.

"Doktor koji nas je primio šokirao se kada je ugledao moju nogu. Pitao je: „Ko vam je ovo uradio? Jel’ to neko video kako se otprilike radi hirurški zahvat, pa pokušao i on, jel’ tako?“ , priseća se Anka.

Posle intervencije u zemunskoj bolnici, rana je zarasla, ali je posle jednog meseca „buknula“ - noga je potpuno otekla i počela da crni. Nesrećna žena, u jakim bolovima, odvezena je u bolnicu u Sremsku Mitrovicu, gde je dr Lazar Kostić odmah konstatovao da noga mora da se amputira.

"Očajni smo. Ko je kriv za takav propust? Ja se ne razumem u medicinu, ali neko je, valjda, odgovoran zbog ovakvog sleda događaja", kaže njen sin Slobodan.

U izveštaju koji su 3. aprila ove godine sačinili članovi komisije Ministarstva zdravlja, dr Marko Bumbaširević i dr Aleksandar Karamarković, a koji je porodici Sember stigao poštom prošlog četvrtka, nema zaključka o krivici.

Navodi se samo hronologija događaja, kao i da su - „s obzirom na dugogodišnji pušački staž, nelečenu šećernu bolest i lečene venske ulkuse - svi medicinski postupci zdravstvenih radnika koji su lečili Anku Sember bili odgovarajući“.

Međutim, Anka tvrdi da nije dijabetičar, niti se ikada lečila zbog vena, a o takvoj dijagnozi saznala je od Ministarstva.

Izvor: B92

Žitelji Mladenovca blokirali kasarnu, ne žele azilante u komšiluku


Oko 200 žitelja Mladenovca od ponedeljka ujutru u blokadi drži nekadašnju kasarnu Vojske Srbije “Mala Vrbica” u koju bi trebalo da budu premešteni azilanti koji se trenutno nalaze u Banji Koviljači. Kako za “Blic” kaže Dušan Ivanović, jedan od građana na barikadama, za sada blokiraju samo prilazni put kasarni, ali ako bude trebalo, blokiraće i magistralni put Beograd - Kragujevac.

- Ne slažemo se da tu bude centar za azilante. Protiv Vojske nemamo ništa i oni su ovde uvek dobrodošli, ali azilante ne želimo. Ostaćemo ovde dok se naši zahtevi ne usliše - poručuje Ivanović.

 

U ponedeljak je, kako kaže, trebalo da bude izvršena primopredaja kasarne između Vojske Srbije i Komoserijata za izbeglice, ali su to sprečili građani koji su se sami organizovali i okupili.

 

Ivanović kaže da su razgovarali i sa predsatvnicima Komeserijata koji su u ponedeljak bili u Mladenovcu, ali su oni samo “vrteli glavom i govorili nam da smo u velikom problemu”.


Odbornici mladenovačke skupštine su, inače, krajem aprila na sednici izglasali da se na teritoriji ove gradske opštine ne dozvoli “nikakvo utočište azilantim”. U kasarni “Mala vrbica”, koja se nalazi na oko 3-4 kilometra od Mladenovca, ranije su bile smeštene jedinice Protivvazdušne odbrane VS.

Izvor: Blic

Novi brojevi telefona hitnih službi od 21. maja

Brojevi telefona hitnih službi od 21. maja dobiće dodatni broj 1. Tako će građani uskoro policiju zvati na broj 192, hitna pomoć biće na broju 194, a u slučaju požara za vatrogasnu slubu zvaće se 193.

Poziv na brojeve za hitne intervencije i dalje će biti besplatni za sve građane i direktni pozivi na ove brojeve neće se tarifirati. Dok se novi sistem ne pokrene, “Telenor” je uveo govornu pošta koja će korisnike obaveštavati o novoj izmeni.


- U pitanju je sistemska izmena i ona ni u kojoj meri neće menjati način funkcionisanja ovih službi. Problematično je što ima dosta građana koji ne znaju napamet ni još uvek aktuelne brojeve. To nije dobro jer ti brojevi mogu da im spasu život u nekom trenutku i jako je važno da budu upoznati sa ovim izmenama. Govorna pošta će to znatno olakšati jer će ljudi koji pozovu hitnu službu odmah dobiti informaciju o izmeni - kaže za “Blic” načelnik Sektora MUP-a za vanredne situacije Predrag Marić.


On dodaje da je u pitanju jedna cifra koja će stajati ispred postojeće dve i da građani ne bi trebalo da imaju problema da to zapamte.

 

Osim policije, hitne pomoći i vatrogasne službe, izmene će se uvesti i na brojevima pozivnih centara za pomoć deci, emocionalnu pomoć, žrtve kriminala, za medicinske savete, broj hitnih službi vojske, kao i kontakti Bezbedonosno informativne agencije (BIA).


Izvor: Blic

Otrovano šest orlova belorepana kod Vajske

Šest orlova belorepana (Haliaeetus albicilla) otrovano je u ataru mesta Vajska u opštini Bač, saopštio je danas pokrajinski sekretarijat za zaštitu životne sredine i održivi razvoj.

"Uginjavanje ček šest belorepana na jednom mestu nikada nije zabeleženo u Srbiji i predstavlja teško nadoknadiv gubitak u populaciji ove strogo zaštićene vrste", izjavio je za ekološki sajt agencije Beta "Zelena Srbija" stručni saradnik
pokrajinskog sekretarijata za zaštitu životne sredine Marko Tucakov.

 

On je precizirao da su 17. maja u ataru Vajske upravnici lovišta pronašli četiri mrtva orla belorepana, dok su još dva sa očiglednim simptomima trovanja pronadjena u neposrednoj blizini.
 

Jedan je kasnije uginuo, dok drugi nije pronadjen, jer je odleteo i pretpostavlja se da je uginuo.

 

Inspekcijska kontrola pokrajinskog sekretarijata za zaštitu životne sredine utvrdila je da su svi mrtvi belorepani bili na parceli zasejanoj sojom, u blizini uginulog šakala (Canis aureus) čije su ostatke jeli.

 

"Telo šakala je bio starije i gotovo je sigurno, prema izgledu mrtvih orlova, da je reč o masovnom trovanju belorepana putem konzumiranja otrovanog mesa", kazao je on.

 

Mrtve životinje su, nakon policijskog i inspekcijskog uviđaja preneseni u Naučni institut za veterinarstvo "Novi Sad" na toksikološku analizu, kako bi se otkrili uzroci uginuća.

 

Kako ističe Tucakov, "orao belorepan je globalno ugrožena i strogo zaštićena vrsta u Srbiji, zaštićena i svim međunarodnim konvencijama".

 

Odštetni cenovnik za strogo zaštićene vrste predvidja naknadu štete za ovu vrstu u visini od 400.000 dinara po jednom primerku.

 

"Upotreba otrova u prirod, veoma je rasprostranjena u Srbiji, iz godine u godinu uzima veliki danak živom svetu. Slučajevi stradanja strogo zaštićnih vrsta ptica i sisara, koje stradaju nakon konzumiranja otrovnog plena ili semenja tretiranih opasnim biocidima, sve su češći, ali do sada nije bilo slučajeva terećenja
počinitelja", rekao je Tucakov.

 

On je apelovao na sve koji su uključeni u upravljanje prirodnim resursima da dozvoljene biocide upotrebljavanju jedino na način i u količinama koje su propisane uputstvom za upotrebu.

 

Tucakov je kazao da je jugozapadna Bačka jedno od dva najvažnija mesta koncentrisanja belorepana u Srbiji.

 

"Tu se, u ritskim šumama, gnezdi nekoliko parova, a zahvaljujući povoljnim uslovima za ishranu, tokom cele godine sakupljaju se jata mladih ptica. Otrovane ptice su sve bile mlade, u svojoj drugoj ili trećoj godini života, neiskusne da same ulove plen, a za takve ptice je tipično da se hrane uginulim životinjama", rekao je Tucakov.

Izvor: Blic

Stoka

Makaze EPS-a seku struju po Srbiji

Beograd -- U Gradovima širom Srbije u toku je velika akcija prinudne naplate građanima za utrošenu električnu energiju. Po negde, struju seku i za dug od 5.000 dinara.

U Boru i Valjevu su limiti nešto drugačiji, kao i u Vojvodini. Sve gradske elektrodistribucije na teren su poslale raspoložive ekipe montera, dok su pred opštinskim šalterima u mnogim gradovima primećeni građani koji mole da im se struja ne seče jer nemaju odakle da plate.

Na jugu Srbije, koji duguje najviše, za sada nema prinudnih isključenja.

Radnici Elektrodistribucije Kraljevo, koja strujom snabdeva i potrošače na teritoriji Vrnjačke Banje i Raške, pre tri dana počeli su da isključuju struju svim neurednim platišama, a najpre onima koji duguju i najveće iznose. "Za utrošenu struju, kupci sa ova tri konzumna područja duguju nam oko 1,3 milijarde dinara, od čega domaćinstva duguju 952, a pivreda 322 miliona! Samo domaćinstva sa područja Kraljeva duguju nam 850 miliona, tako da smo tu najpre i započeli seču struje jer više ne možemo da tolerišemo tolika dugovanja", kaže Ljubinko Pešović, direktor kraljevačke elektrodistribucije, koja posluje u sastavu Elektrosrbije. Trenutno, na terenu se nalazi čak 28 ekipa.

PARAĆIN - Prinudna naplata električne energije prva je tema u gradu na Crnici, jer su od ponedeljka sve raspoložive snage lokalne Elektrodistribucije mobilisane za obilazak građana koji duguju više od 5.000 dinara. Dug mora ili da se plati na licu mesta, ili se ostaje u mraku.

I bez majskih faktura, domaćinstva na području opštine Paraćin duguju rekordnih 208 miliona dinara, što već ugrožava funkcionisanje elektroenergetskog sistema. Zbog toga Jelena Miletić, direktorka pogona ED u tom gradu, ističe kako su dobili nalog da naplate sto odsto bar sumu koju su fakturisali prethodnog meseca.

"Neplatišama smo ranije slali upozorenja, pa zato sada odmah isključujemo", kaže Miletić.

UŽICE - Za besparicu i veliku krizu, stotine porodica u Užicu nemaju leka. Zbog neplaćenih računa za potrošenu električnu energiju, užička Elektrodistribucija započela je isključenja korisnika, a mnogi potrošači, očajni jer nemaju načina da izmire obavaze, „obijaju pragove“ gradskih institucija, pokušavajući da se spasu od života u mraku.

"Svakodnevno je na terenu 10 ekipa, sa od 15 do 20 naloga za isključenje. Zaključno sa martom, domaćinstva u Užicu duguju 300 miliona dinara", kaže Mila Runić, portparol užičke Elektrodistribucije. Broj isključenja sa mreže ipak je daleko manji od broja naloga, jer prilikom izlaska naših ekipa na teren, građani često pronalaze način da plate deo dugova.

Bilo je u četvrtak Užičana koje nisu znali šta i kako dalje, pomoć su tražili u EPS, kod gradonačelnika... Mnogi od njih bili su u suzama, nemoćni da bilo šta učine.

VALJEVO - Na području Elektrodistribucije Valjevo uobičajeno, električna energija se isključuje onima čija dugovanja iznose više od 10.000 dinara.

BOR - Ekipe Elektrodistribucije Bor (EDB) u četvrtak su počeli sa isključnjem struje domaćinstvima u gradu, potvrdio je Dragan Milošević, direktor EDB.

Na području „Jugoistoka“, sa sedištem u Nišu, koji pokriva teritoriju od Kladova do Preševa, odnosno, 41 opštinu, nema vanrednog stanja kada je u pitanju isključenje struje neurednim platišama. "Svim našim korisnicima koji nam duguju za utrošenu električnu energiju prvo šaljemo opomene i pozivamo ih da sklope sporazum o načinu izmirenja duga. Tek ukoliko se ne odazovu, onda naši električari izlaze na teren i, u krajnjoj nuždi, koriste „makaze“", kaže pi-ar „Jugoistoka“ Slađana Mančić. Inače, potrošači „Jugoistoku“ za struju duguju 18 milijardi.

"U prvom „talasu“ isključićemo oko 600 domaćinstava, koja za utrošenu struju duguju oko tri miliona dinara. Kasnije, na red će, ukoliko ne plate dugovanja ili sklope sporazum o reprogramu, doći i ostale neplatiše. U Boru domaćinstva i privreda za struju duguju više od pola milijarde dinara", kazao je Milošević.

ŠABAC - Dug potrošača šabačkoj Elektrodistribuciji dostigao je milijardu i po dinara, pa je 30 mobilnih ekipa montera ovih dana počelo sa isključenjima. U tom preduzeću kažu da se broj ekipa neće smanjivati. Pravdaju se da dugovi narušavaju funkcionisanje sistema, ali i najavljuju tužbe i prijave protiv potrošača zbog eventualnih samopriključenja na mrežu. Struju će, kažu, isključivati čak i za vikend.

NOVI SAD - Radnici Elektrodistribucije svakodnevno su na terenu i isključuju dužnike. Iz Elektrodistribucije saopštavaju da su u cilju naplate akumuliranih dugovanja, prinuđeni da svakodnevno neurednim platišama obustavljaju isporuku električne energije, ali i da tuže potrošače zbog dugovanja. Ipak, limit nije 5.000 dinara.

JAGODINA - Interventne ekipe EPS počele su u Pomoravlju isključenja sa mreže neplatiša bez obzira na visinu duga, potvrdio je direktor pomoravske filijale Elektrodistribucije u Jagodini Vlado Čuturilo.


Izvor: B92

Prosečna plata prešišala 42.000 RSD

Beograd -- Prosečna neto zarada u Srbiji u aprilu bila je 42.215 dinara (362 evra), što je realno više za 3,5 odsto, a nominalno za 4,1 odsto nego u martu.

Kako se navodi u saopštenju Republičkog zavoda za statistiku, prosečna zarada u Srbiji sa porezom i doprinosima isplaćena u aprilu bila je 58.465 dinara (502 evra) i realno je za 3,6 odsto viša nego u prethodnom mesecu, a nominalno je bila veća za 4,2 odsto.

Zarade su u evre preračunate prema današnjem zvaničnom kursu Narodne banke Srbije.

Prema podacima RSZ-a, u Srbiji je prosečna aprilska neto zarada bila realno veća za 4,6 odsto nego u istom mesecu 2011, a nominalno za 7,4 odsto. Bruto zarada bila je realno veća za 4,4 odsto nego u aprilu 2011, a nominalno za 7,2 odsto.


Izvor: B92