Približavanje klasičnih avanturističkih igara svetu filmske umetnosti često je bilo inspiracija za mnoge autorske timove u burnoj istoriji ovog najdugovečnijeg igračkog žanra. Bez obzira na to da li govorimo o avanturama u kojima su sekvence s pravim glumcima integralni deo igre ili je u pitanju montaža same igre i njenih segmenata, koja se približava pojmu interaktivnog filma, žanr avanture oduvek je bio idealan za ovakva eksperimentisanja.

U igri Overclocked: A History of Violence petoro neidentifikovanih mladih ljudi pronađeno je u stanju teškog delirijuma na različitim lokacijama Njujorka i zatim hospitalizovano u staroj duševnoj bolnici na Stejten Ajlendu, udaljenom kratkom vožnjom feribotom od dokova pomenutog megalopolisa. Apsolutno ništa iz njihove skorašnje istorije i od razloga zbog kojih su pronađeni u traumatičnom stanju nije poznato, pa nadležni u pomoć pozivaju Dejvida Meknamaru, ratnog forenzičkog psihijatra, kojeg ekspertiza kandiduje za nekoga ko može da odgonetne tajnu petoro nesrećnika. Dejvid će svoju terapiju bazirati na tehnikama hipnoze pacijenata i dešifrovanja višestrukih memorijskih flešbekova. Hronološki inverzno pripovedanje u stvari je moderan naziv za rekolekciju pacijentovih sećanja na takav način da se prilikom svake nove sesije otvara prethodnih desetak minuta uspomena u odnosu na poznate informacije iz prethodnog razgovora. Veliku pomoć u ovom smislu igrač ima u vidu Dejvidovog PDA uređaja, koji, između ostalog, služi i kao diktafon za snimanje svih relevantnih izjava pacijenata, koje se zatim koriste kao svojevrsni okidači u novim sesijama. Takođe, pored glavne avanturističke "kampanje", igra ima još nekoliko manjih, paralelnih radnji. Njima, doduše, nije poklonjeno dovoljno pažnje, ali oni svakako doprinose sveopštoj mračnoj atmosferi.

Kontolna šema je maksimalno intuitivna i komforna. Oko svakog upotrebljivog predmeta pojaviće se ikonice s logičnim operacijama koje je moguće izvršiti nad njim, upotrebljivi objekti i izlazi s ekrana, a inventar je u svakom trenutku vidljiv u donjem delu ekrana s ogromnim i jasnim ikonama koje predstavljaju pokupljene predmete. Mala zamerka može se uputiti nemogućnosti preskakanja dijaloških deonica mišem, kao i čekanje prilikom tranzicija s ekrana na ekran. Grafika je predstavljena standardnom mešavinom kvalitetnih, prerenderovanih pozadina unutar kojih se kreću solidno odrađeni 3D modeli likova. Dobroj atmosferi doprinose odlično animirani prateći detalji, kao i efektne sekvence sa zumiranjem okoline prilikom određenih radnji. S druge strane, tu su pomalo ukočeni izrazi na licima skoro svih likova, kao i njihove bizarno fiksirane oči, pa se stiče utisak da, paradoksalno, svako pokušava da hipnotiše svog sagovornika. Muzika i zvuci odrađeni su korektno, a pohvale zaslužuje besprekorna glasovna gluma svih likova, koja je na vrlo visokom nivou.

Na kraju se stiče utisak da Overclocked: A History of Violence ipak ne uspeva ni približno da iskoristi ogroman potencijal koji poseduje. Originalno prezentovana radnja ipak je iscepkana na previše fragmenata, pa njeno aktivno praćenje posle određenog vremena izaziva pravu konfuziju, a i glavna priča nema mnogo elemenata koji bi vas prikovali za monitor i oduševili ili zaintrigirali. Originalan koncept pripovedanja pao je na prvom ispitu, ali ga zbog toga ipak ne bi trebalo otpisati, već ga valja unaprediti u nekoj narednoj igri iz žanra.


Izvor: Krstarica